Gujaničić: Konačnog rešenja za NIS nema bez okončanja rata u Ukrajini, nacionalizacija samo u ekstremnoj situaciji

Prema informacijama do kojih je došla Nova ekonomija, skoro sve banke u Srbiji osim Poštanske štedionice će od danas početi da zatvaraju račune NIS-a, pa je upitno kako će kompanija od 27. februara poslovati, s obzirom na to da ima i kredit od 500 miliona evra koji mora da vrati.

Broker Nenad Gujaničić za N1 kaže da je mišljenja da će domaće banke čekati do poslednjeg momenta rasplet situacije, te da bi najgori negativni scenario zatvaranja računa NIS-u bio onemogućavanje poslovanja.

„Jasno je svima da veliki biznis ne može poslovati mimo platnog prometa, bez računa. Vi možete reći da nekakva mala bakalnica može raditi sa gotovinom, ali NIS, koji je ogromna kompanija, kako u veleprodaji, tako i u maloprodaji, jednostavno ne može da funkcioniše bez platnog prometa“, objašnjava on.

Prema njegovim rečima, od samog početka je bilo izvesno da su sankcije samo nominalno date Naftnoj industriji Srbije, a da su zapravo to mere američke administracije da se promeni naša spoljna politika. Dodaje i da konačnog rešenja pitanja za NIS nema bez okončanja rata u Ukrajini.

„Sama priroda tog problema je veća i teže rešiva. U ovom momentu, mislim da je najvažnije, taj problem koji je izuzetno veliki za našu zemlju, da se nađe negde na dnevnom redu u Vašingtonu ili Moskvi, jer moramo priznati da ovim tekstonskim promenama u svetu koji se dešavaju od odlaska Trampa, mi smo tu naravno totalno nebitni. Nismo sigurno među sto pitanja ni sa ruske ni sa američke strane i mnogo je važno da to pitanje bude negde na dnevnom redu i da kupimo vreme do nekog konačnog raspleta situacije u Ukrajini“, kaže Gujaničić.

Ukoliko finansijske sankcije stupe na snagu, pronalazak posrednika u kupovini derivata bi, prema njegovom mišljenju, teoretski mogućio funkcionisanje NIS-a, ali sa velikim problemima.

„NIS je ogromna moderna kompanija, tehnološki napredna, sa jednim od najboljih sistema u našoj zemlji. Ako vi eliminišete jedan deo tog sistema, on faktički postaje beskoristan. Ne može normalno funkcionisati. Kao da imate nekakav ogroman sistem za navodnjavanje, najmoderniji, i vi sad nemate vode ili vam neko ometa njegovu funkciju. Vi sad nosite kantama vodu da zalivate zemlju. Dakle, svi ti poremećaji su izuzetno teški da se otklone. Mi znamo da NIS drži 80 odsto ukupnog našeg tržišta, 50 odsto maloprodaje. Teoretski to bi moglo da funkcioniše u maloprodaji, ali svakako bi to bilo ogroman broj problema u prvom momentu. A kasnije da ne pričamo, ta kompanija je izuzetno značajna za naš BDP“, objašnjava broker.

Ako, kako kaže, isključite tako jednog značajnog igrača na tržištu ili ga ne osposobite da funkcioniše normalno, imaćemo velike probleme, samim tim što neće biti snabdevanja.

„Imate onaj drugi efekat stvaranja zaliha. Znate, za vreme pandemije, i kad je bilo dovoljno nekakve robe, kada građani i privreda navale da kupuju, tu imate tražnju puta dva, puta tri. Tako da čak i u normalnim uslovima, kada vi imate ogromnu tražnju, ne može to normalno da funkcioniše. Tako da ja mislim da naša izvršna vlast mora svim silama da se usredsredi, da reši to pitanje. Sad kako stojimo u odnosima s Amerikom i Rusijom, to je druga stvar. Svi mi znamo da su nekakvi najbliži saradnici naše administracije iz Amerike, neki razni Greneli i tako dalje, bili najbolji prijatelji. Mi zapravo na društvenim mrežama vidimo koliko je jako to prijateljstvo. S druge strane, imamo odnos sa Rusijom, gde smo mi sve vreme finansirali rat u Ukrajini. To je maltene bila javna tajna“, kaže Gujaničić ističući da je najzabrinjavajući aspekt u čitavoj priči to što u spoljnoj politici ne stojimo baš dobro, te da za pronalaženje rešenja moramo imati razumevanje jedne i druge strane.

„Ako nemamo, ovo će se baš teško rešiti“, navodi broker.

"Nacionalizacija NIS-a samo u ekstremnoj situaciji"

Kada je u pitanju scenario po kome bi država nacionalizovala NIS, Gujaničić ističe da je to izuzetno ekstreman vid delovanja, koji bi trebalo primeniti baš u nekoj ekstremnoj situaciji, te da je mnogo ranije moralo da se misli o strateškim pitanjima poput ovog.

„Mi imamo jedan kompleksan političko-ekonomski odnos sa Ruskom federacijom, nismo energetski nezavisni, zavisimo gotovo u potpunosti od snabdevanja gasom, i sada polako dolaze naplate te stvari gde smo mi imali nižu cenu gasa. Svi mi znamo iz običnog života, ako vi plaćate nešto ispod tržišne cene, to po pravilu negde će da košta. Tako važi i za ovaj odnos. Moralo je mnogo ranije da se misli o ovim strateškim pitanjima. Ne može strateško pitanje da se reši preko noći, kao što kaže naš narod, negoji se prase uoči Božića. Ali ono što je najvažnije da se proba da se kupi to vreme, status kvo je idealan scenario, nažalost Srbija i NIS će biti deo neke podele između Amerike i Rusije. Ja mislim, sa okončanjem rata u Ukrajini, da je vrlo verovatno da Rusi više neće imati šta da traže u NIS-u i tada će moći da se priča o nekom rešenju da li će to biti nekakva zapadna kompanija“, kaže sagovornik N1, dodajući da je ovo više polje politike nego ekonomije i da je zato situacija po nas još teža.

Prema njegovom mišljenju, Srbija je morala da insistira u razgovoru sa ruskim partnerima da se njihovo vlasništvo spusti ispod 50 odsto.

„Recimo na 49 odsto, i da mi formalno ispunimo te uslove sankcija. Sve ovo drugo o čemu se priča, ništa nije u tom zvaničnom dokumentu. To je ono što je neformalno rečeno našim zvaničnicima preko predstavnika bivše američke administracije itd. Mislim da bi sa ovim korakom mi pokazali ipak da smo nešto uradili na tom polju. Jer vi ste čuli i ranije, istina predstavnika bivše američke administracije, kratak je rok, ali ako se tu nešto napravi, ako naša vlada pokaže da nešto radi na tom polju, da može da se prolongira. Mislim da bi to bio dobar adut u nekakvim sada pregovorima", rekao je između ostalog Gujaničić za N1.