Gavrilović: Sledi bojkot pojedinačnih trgovinskih lanaca na sedam do deset dana

Odavno u Srbiji nije nova vest da su cene u prodavnicama jako visoke, ali odnedavno su potrošači počeli da „uzvraćaju udarac“ trgovinskim lancima, piše Danas.

Talas bojkota velikih trgovaca krenuo je u Hrvatskoj, a onda je zahvatio ceo region, a na njega nije ostala imuna ni Srbija.

Kod nas je „pobuna“ krenula na poziv Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva da se pet najvećih trgovinskih lanaca – Deleze (Maxi i Shop&Go), Merkator (Roda i Idea), DIS, Univerexport i Lidl bojkotuju na jedan dan. Nakon tog jednog dana, građani su pozvani da iste lance bojkotuju čak pet dana.

Razlog za to je bio što se nakon prvog bojkota ništa značajno nije promenilo, a pojedini trgovci su čak još podigli cene.

Predsednik ovog Udruženja Dejan Gavrilović za Danas kaže da se još uvek ne znaju finansijski efekti ovog petodnevnog bojkota.

„To može da nam da samo Poreska uprava. Ja sam im pisao u petak i očekujemo da će oni to izračunati kao i prošli put, pa ćemo videti pravi efekat“, navodi on.

Procena Gavrilovića je da je za 25 do 30 odsto manji prihod u odnosu na nedelju pre.

„Dobili smo dosta video snimaka objekata koji su bili prazni, neki su bili poluprazni, a negde bojkot kao da se nije ni osetio. Neke insajderske informacije iz pojedinih objekata kažu da je od 20 pa čak do 50 odsto manji promet“, kaže on.

Naš sagovornik dodaje da se svakako očekuje manji uspeh od prvog puta.

„Ono je bio jednodnevni bojkot, a ovaj je trajao pet dana. Građani koji su malo naviknuti na komfor, nisu izdržali da svih pet dana ne kupuju, iz tog razloga će taj rezultat biti slabiji“, objašnjava Gavrilović.

On naglašava da je vidno da su neki trgovci dali zanimljive popuste i da su neki proizvodi jeftiniji nego ikada.

„Međutim, to nije bio naš zahtev i zahtev svih potrošača, već da se trajno snize cene da one budu prihvatljive našem standardu, ali da i trgovci imaju zaradu, jer im je to smisao poslovanja. Ali ne da ostvaruju ekstra profit i da pet trgovaca ima preko 105 miliona evra profita“, poručuje Gavrilović.

Što se tiče daljih koraka, on kaže da će Efektiva postaviti anketu na društvene mreže, da građani biraju.

„Idemo sa bojkotom pojedinačnih lanaca, verovatno nedelju dana ili čak 10 dana, a trenutno je ideja da se krene od ponedeljka sa tim. Pretpostavljam da će prvi biti Maksi ili neki od Merkatorovih lanaca, ali ostavićemo to potrošačima da izglasaju“, kaže Gavrilović.

On otkriva i da će u budućnosti potencijalno biti organizovan i protest.

„Pozvaćemo građane i da ugase aplikacije ovih trgovaca, a u nekoj narednoj fazi možda dođe i do bojkota određenih artikala“, navodi Gavrilović.

Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača za Danas kaže da još nema zvaničnih podataka o efektima bojkota, ali da je poslata jasna poruka.

„Sudeći prema komentarima na društvenim mrežama, kao i kritikama upućenim potrošačkoj organizaciji koja nije podržala bojkot, očigledno je da su se građani ujedinili u želji da preuzmu stvar u svoje ruke i pokažu da sve zavisi od njih“, poručuje ona.

Kako pojašnjava, ako potrošači ne kupuju robu, ceo lanac proizvodnje i prometa se obesmišljava.

„Sigurno je da će se ovakve akcije nastaviti i dalje, kao uostalom i u drugim zemljama regiona“, naglašava Perinčić.

Ona se osvrnula i na pokušaje relativizacije uloge trgovinskih lanaca.

„Što se tiče izdvojenih mišljenja koja obesmišljavaju ovakve akcije, uz obrazloženje da je neprihvatljivo prebacivati odgovornost samo na trgovce, jer su tu i distributeri, napominjem da je Komisija za zaštitu konkurencije (KZK) u Zaključku o pokretanju postupka jasno navela da su kod posmatrana četiri trgovinska lanca, za znatan broj proizvoda, maloprodajne cene identične, a uz različite uslove nabavke. Isti zaključak je izveden i kad su u pitanju akcijske cene“, ukazuje Perinčić.

Dakle, kako dodaje, KZK je ocenila da različiti posmatrani maloprodavci imaju različite uslove nabavke, a identične maloprodajne cene.

„Potrošači niti više pristaju na nerazumno visoke cene, niti na vređanje inteliligencije sa ‘akcijskim’ cenama za npr. toalet papir, koji se sa 700 snizi na 350 dinara, odnosno na realnu cenu. Ili puter koji ide i do 800 dinara za 250 grama“, zaključuje Perinčić.

Podsećamo, u Srbiji je već organizovan jedan dan bojkota najvećih pet trgovinskih lanaca u petak, 31. januara.

Prema podacima Poreske uprave, tog dana je broj izdatih fiskalnih računa iznosio 865.758, što je za 25 odsto manje u odnosu na dan pre. U četvrtak, 30. januara broj izdatih fiskalnih računa bio je 1.157.985.

Oni su podatke uporedili i sa petkom, 17. januara kada je broj izdatih fiskalnih računa bio 1.103.159 i četvrtkom 16. januara kada je taj broj bio 1.095.561.

Na dan bojkota broj izdatih fiskalnih računa bio je za oko 20 odsto manji u odnosu na ova dva dana.

Dalje, na dan prvog bojkota, ostvaren promet kod Deleza (Maxi i Shop&Go), Merkatora (Roda i Idea), DIS-a, Univerexporta i Lidla iznosio je 911.110.569 dinara.

Dan ranije, u četvrtak 30. januara u prodavnicama ovih lanaca ostvaren je promet od 1.334.431.914 dinara. Ovo znači da je u petak, na dan bojkota, u odnosu na prethodni dan, promet bio manji za oko 32 odsto.

U petak, 17. januara, odnosno dve nedelje pre bojkota, ostvaren je promet u ovim lancima od 1.444.467.106 dinara, a prethodni dan 1.414.997.687 dinara. Tako je na dan bojkota u ovih pet trgovinskih lanaca ostvaren pad prometa od oko 36 odsto nego tokom „redovnih“ dana, dve nedelje ranije.