Kafa već nestaje sa rafova, a to može da znači samo jedno

Vlada Srbije donela odluku da poveća akcize, odnosno da ih uskladi sa prošlogodišnom inflacijom od 4,5 odsto. Samim tim povećava je i ovaj državni namet na kafu. Tako je akciza na neprženu kafu porasla na 112,71 dinar po kilogramu sa 108,06 dinara. Na prženu kafu skočila je sa 135,07 na 140,88 dinara po kilogramu.

Prosečan stanovnik Srbije, kako kaže statistika, godišnje popije oko četiri kilograma kafe, odnosno oko 600 šoljica godišnje. Nakon novog povećanja akciza nema dileme da će zbog toga skočiti cena kafe i proizvoda od nje, bilo da ih kupujete u prodavnicama ili naručujete u restoranima. Građani su primetili da jutros nije bilo kafe u pojedinim prodavnicama nije moguće naći kafu nijednog proizvođača.

Goran Radosavljević, profesor FEFA fakulteta, navodi za Nova.rs da kafa po automatizmu poskupi čim poraste akciza na nju. On primećuje da je Srbija jedna od retkih zemalja u Evropi koja ima akcizu na kafu, jer su na Zapadu, kako navodi, češće akcize na proizvode sa dodatkom šećera, nego na kafu.

"Većina kafu pije i kada poskupi"

“Kafa je proizvod neelastične tražnje, odnosno povećanje cena ne utiče mnogo na njenu prodaju. Većina ljudi će nastaviti da pijete kafu bez obzira što je poskupela. Možda će piti malo lošiju kafu, ali će najverovatnije nastaviti da je pije. I često tržište koristi takve robe i usluge, da bi pumpalo cene”, objašnjava Radosavljević za Nova.rs.

On procenjuje da je kafa u Srbiji poslednjih desetak godina poskupela skoro duplo, a nema naznaka da se smanjila tražnja.

“Ima prostora da još rastu cene, a da se ne ugrozi tražnja, to je jedan od razloga zašto cene te rastu. Pa vi u Beogradu više nigde ne možete da popijete kafu bez 250 dinara, a dojuče je bila duplo manje”, navodi on.

I ekonomista Saša Đogović ističe da je tražnja za kafom u Srbiji neelastična, odnosno da se ovaj napitak pije mnogo bez obzira na skok cene.

Rekorodno loša žetva u Brazilu i Vijetnamu

On dodaje da je kod kafe dodatni problem i to što je na svetskom tržištu trenutno mnogo manja ponuda od tražnje.

“Nepovoljni vremenski uslovi u Brazilu i Vijetnamu i manji prinosi ove kulture pogurali su berzanske cene kafe u svetu i bez našeg povećanja akciza, tako da cene sigurno idu gore. Ovo poskupljenje će se sigurno odraziti na naše kućne budžete, ali mislim da nećemo prestati manje da je pijemo, jer smo mi u Srbiji poznati kao kafopije”, ocenjuje Đogović.

Ni Radosavljević ni Đogović nisu spremni da prognoziraju da li će poremećaj na svetskom tržištu biti trajniji problem, mada ne isključuju mogućnost da su i klimatske promene uzrok sve manje ponude ove kulture na svetskom tržištu.

“Videćemo šta će doneti sledeća žetva. Očekuje se da ipak sledeća sezona ne bude toliko loša kao prethodna, koja je bila rekordno niska i to baš na oba kraja planete”, ističe Đogović.

Rast cena kafe primetan je već izvesno vreme, što protvrđuju i podaci Republičkog zavoda za statistiku. U septembru 2023. godine, maloprodajna cena kilograma kafe bila je 1.713 dinara da bi se godinu dana kasnije povećala na 1.880 dinara, što je za oko deset odsto skuplje.