Firme već od danas mogu da primaju i šalju e-fakture

"Pretpostavljamo da su i demo i produkciona, odnosno konačna verzija, puštene u rad kako bi obveznici krenuli sa prijavama ranije i kako ne bi čekali poslednji dan, odnosno 1. maj. Dakle, moj tim i ja danas smo testirali i jednu i drugu verziju i obe funkcionišu, što faktički znači da e-fakture već sada mogu da se šalju", navodi Vasić.Svi korisnici koji su se prijavili za staru demo verziju sada moraju ponovo da se prijave i da prođu postupak registracije jer je instalirana nova verzija, ali je sam postupak registracije na sajtu https://efaktura.mfin.gov.rs/ vrlo jednostavan, objašnjava on i dodaje da ima izmena u samoj aplikaciji u odnosu staru demo verziju koja je bila nekompletna. U novoj verziji dostupna je evidencija PDV-a, kao i forma računa, a elementi faktura su menjani zbog funkcionalnosti unosa.Kada je reč o primeni Zakona o elektronskom fakturisanju, naš sagovornik objašnjava da je on od 1. maja obavezan za subjekte javnog i privatnog sektora. Tačnije, obavezno je slanje elektronskih faktura subjektima javnog sektora od strane privatnog sektora, što znači da javni sektor mora u elektronskom obliku da prima fakture."Od 1. jula privatni sektor ima obavezu da prima fakture. Nije obavezno da ih šalje putem novog sistema, ali je dužan po zakonu da ih prima ukoliko neki od subjekata pređe na novi sistem ranije. Sledeći rok je 1. januar 2023. godine, kada su obveznici iz privatnog sektora dužni i da šalju i da primaju fakture preko sistema elektronskog fakturisanja", navodi Vasić.Iako je najavljivan kao sistem uz pomoć kog će papirne fakture otići u istoriju, to neće važiti za sve firme, piše Biznis.rs.Kako podseća naš sagovornik, zakon pored subjekata javnog sektora koji čine opšti nivo države i javna preduzeća, obuhvata samo firme koje su obveznici PDV-a. Ipak, i oni koji nisu obveznici PDV-a mogu dobrovoljno da se opredele za korišćenje sistema i oni će takođe imati obavezu slanja e-faktura."Postoje firme koje nisu obveznici PDV-a, tako da ćemo mi od 2023. godine imati i dalje obavezu slanja papirnih faktura jer država ovim zakonom nije obavezala sve privredne subjekte, već samo obveznike PDV-a. Ako firma nije obveznik PDV-a na nju se ovaj zakon ne odnosi, što znači da će, primera radi, računovođe za svoje usluge i od 1. januara sledeće godine svojim klijentima koji nisu obveznici PDV-a slati papirne ili PDF fakture, ali van ovog sistema", kaže Vasić i dodaje da je sama suština Zakona o elektronskom fakturisanju kontrola PDV-a."Kada zaživi ceo sistem država će pre nego što se preda poreska prijava imati sve podatke koliko je neka firma fakturisala robe i usluge, koliko su njoj fakturisali i koliki je PDV. U pozadini kontrole PDV-a je i procena rizika, neuobičajenog ponašanja obveznika.. To će znatno pojačati samu kontrolu celokupnog sistema", zaključuje on.Ova sistemska reforma donosi veliku promenu za više od 10.000 korisnika javnih sredstava kao i 125.000 preduzeća, a elektronska procedura za sve njih trebalo bi da znači niže troškove, manje birokratije i brže plaćanje, dok će državi obezbediti efikasniji nadzor nad poreskim prihodima i smanjenje sive ekonomije.BONUS VIDEO Milena Amon i Dejan Kontić: Da li država e-fiskalizacijom dobija ili gubi?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=milenaamonidejankontidalidravaefiskalizacijomdobijailigubi-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3158459"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram