Tramp bio sakriven u kontejneru: Otkriveni detalji akcije spasavanja predsednika SAD iz Turske zbog iranske pretnje

Detalji neobične bezbednosne operacije, koja se odigrala 8. jula, postali su poznati tek nekoliko nedelja kasnije. Slučaj je u međuvremenu otvorio niz pitanja – od bezbednosti američkog predsednika i ljudi koji su ostali u Air Force Oneu do šireg pitanja rata sa Iranom i tvrdnji Trampove administracije da je iranska vojna pretnja gotovo neutralisana.

Sve je počelo poslednjeg dana NATO samita u Turskoj. Američke obaveštajne službe tokom noći su, prema navodima dvojice zvaničnika upoznatih sa situacijom, prikupile više zabrinjavajućih informacija.

Postojale su indicije da Iranci tačno znaju gde Tramp boravi, uključujući i sprat na kojem se nalazi. Istovremeno, u blizini mesta održavanja samita navodno je primećena osoba sa prenosivim raketnim sistemom koji se ispaljuje sa ramena.

Američki zvaničnici zaključili su da pretnju moraju ozbiljno da shvate i počeli da pripremaju plan za tajno izvlačenje predsednika iz zemlje.

Pred kamerama ušao u Air Force One

Tramp je pre odlaska sa samita na društvenim mrežama najavio da će, „zbog starih vremena“, iz Turske odleteti starim predsedničkim avionom Air Force One, umesto novim Boingom 747-8 koji je Katar donirao Sjedinjenim Američkim Državama.

Potom je pred kamerama i okupljenim novinarima stepenicama ušao u prepoznatljivi svetloplavi Boing 747. Kratko je mahnuo, a zatim nestao u unutrašnjosti aviona.

Sve je izgledalo kao sasvim uobičajen odlazak američkog predsednika.

Međutim, to je bila varka.

Novinari koji su putovali sa Trampom, uključujući fotografa „Njujork tajmsa“ Daga Milsa, ukrcali su se na zadnjem delu aviona i dobili instrukcije da spuste roletne na prozorima.

Dok je javnost verovala da je predsednik u avionu, Tramp je, prema naknadno objavljenim informacijama, tajno izveden sa druge strane letelice i sakriven u kontejneru za ketering.

Kamionom za ketering do drugog aviona

Snimci sa aerodroma pokazuju kamion sa kontejnerom za ketering kako se udaljava od prednjeg dela Air Force Onea i kreće prema drugoj letelici.

Reč je o C-32A, vojnoj verziji Boinga 757, koji je bio parkiran nedaleko od predsedničkog aviona.

„Njujork tajms“, koji je analizirao snimke, navodi da nema neprekidnog i potpuno jasnog kadra kontejnera tokom čitavog prebacivanja, ali dostupni snimci ukazuju na to da je kontejner kamionom prevezen od Air Force Onea do zadnjeg dela C-32A.

Tramp je potom tajno ukrcan u vojni avion i njime napustio Tursku.

Za to vreme, Air Force One u kojem predsednika više nije bilo poleteo je sa novinarima, članovima administracije, osobljem Bele kuće i drugim putnicima.

Među njima su bili državni sekretar Marko Rubio, ministar finansija Skot Besent, direktor komunikacija Bele kuće Stiven Čung i zamenik šefa kabineta Stiven Miler.

Prema navodima američkih zvaničnika, Rubio je znao za pretnju i učestvovao u planiranju operacije. Nije jasno koliko je ostalih putnika bilo upoznato sa onim što se događalo.

Avion bez predsednika postao mamac

Činjenica da je Tramp pred televizijskim kamerama ušao u Air Force One, a zatim ga tajno napustio, praktično je pretvorila predsednički avion u svojevrsni mamac.

Upravo je to kasnije izazvalo kontroverze u SAD.

Ako je Tajna služba procenila da je pretnja dovoljno ozbiljna da predsednik ne sme da leti tim avionom, postavilo se pitanje zbog čega su njime ipak poleteli novinari, članovi Trampove administracije, pripadnici obezbeđenja i posada.

Tramp je kasnije rekao da odluka o promeni aviona nije bila njegova.

„O tome zapravo odlučuje Tajna služba. Ja samo postupam onako kako oni smatraju da treba. Slušam Tajnu službu i vojsku. Želeli su da zbog bezbednosti putujem drugim letom, drugim avionom“, rekao je predsednik.

Kada su ga novinari pitali zašto je za njega bilo previše opasno da putuje avionom kojim su nastavili drugi članovi delegacije i predstavnici medija, Tramp je odgovorio da je avion kojim je on zaista leteo, prema njegovom mišljenju, bio izložen većem riziku.

Međutim, kritičari ističu da time nije odgovoreno na glavno pitanje, Tramp je javnim ukrcavanjem u Air Force One ostavio utisak da će upravo tim avionom napustiti Tursku.

Tajni let do Velike Britanije

Vojni C-32A sa Trampom odleteo je u Veliku Britaniju bez javno dostupnih podataka o letu, pošto transponderi nisu emitovali njegovu putanju i koordinate.

Ljubitelji avijacije koji su te večeri pratili komunikaciju kontrole letenja naveli su da je avion koristio pozivni znak RCH18, odnosno „Reach 18“.

Avion koji je Katar donirao SAD prvi je stigao u vojnu bazu Mildenhol u Engleskoj, u 18.26 po lokalnom vremenu.

C-32A, u kojem se nalazio Tramp, sleteo je u 22.20. Stari Air Force One stigao je samo devet minuta kasnije, u 22.29.

Avio-fotograf Hari Multon, koji je te večeri pratio komunikaciju kontrole letenja, rekao je za „Njujork tajms“ da je Air Force One zatražio od kontrolora da C-32A prvi sleti.

Nakon dolaska u Mildenhol usledio je novi deo operacije.

Tramp je vozilom tajno prebačen od C-32A do starog Air Force Onea. U predsednički avion ušao je kroz drugi ulaz, da bi potom izašao pred novinare na uobičajen način.

Na kraju je preko aerodromske platforme prešao do aviona koji je donirao Katar i njime nastavio put za Vašington.

Incident prerastao u političku aferu

Iako je operacija završena bez incidenata i niko nije povređen, naknadno otkrivanje detalja izazvalo je političku buru u Sjedinjenim Državama.

Guverner Ilinoisa Džej Bi Pricker, koji se pominje kao mogući demokratski predsednički kandidat 2028. godine, optužio je Trampa da je druge ljude izložio opasnosti kako bi zaštitio sebe.

Incident bi mogao da postane i predmet istraga u Kongresu ukoliko demokrate na izborima u novembru osvoje većinu u jednom ili oba doma.

Međutim, bivši Trampovi saradnici smatraju da sama činjenica da je pristao na ovako neuobičajene mere pokazuje koliko je pretnja bila ozbiljna.

Alisa Fara Grifin, koja je tokom Trampovog prvog mandata bila direktorka komunikacija, rekla je za CNN da predsednik „apsolutno mrzi ovakve stvari“ i da u prošlosti nije želeo da ostavi utisak da se skriva ili beži pred pretnjama.

Prema njenoj oceni, činjenica da je Tramp pristao na tajno izvlačenje ukazuje na to da su bezbednosne službe raspolagale informacijama o veoma ozbiljnoj opasnosti.

Iranska pretnja Trampu nije nova

Pretnje iz Irana američkom predsedniku imaju dugu pozadinu.

Tokom prvog mandata Tramp je naredio napad u kojem je 2020. ubijen uticajni iranski general Kasem Sulejmani. Teheran je nakon toga više puta pretio odmazdom.

Opasnost se, prema američkim procenama, dodatno povećala nakon što je iranski vrhovni vođa Ali Hamnei ubijen u američkim i izraelskim vazdušnim napadima na početku aktuelnog rata.

Tokom Hamneijeve sahrane u julu demonstranti su javno pozivali na Trampovu smrt.

Penzionisana general-potpukovnica američke vojske Karen Gibson ocenila je za CNN da je sasvim moguće da postoji ozbiljna pretnja predsedniku od neke organizacije povezane sa Iranom.

Ona je podsetila da su SAD, Velika Britanija i više evropskih država tokom prethodnih godina osujetile ili sprečile napade povezane sa Iranom.

Tramp je u julu upozorio da je 1.000 američkih projektila „spremno i usmereno“ prema Iranu i da bi usledilo još na hiljade ukoliko Teheran pokuša ili uspe da izvrši atentat na njega.

Tajno izvlačenje otvorilo pitanje rata sa Iranom

Priča o kamionu za ketering i avionu-mamcu, međutim, prevazišla je pitanje lične bezbednosti američkog predsednika.

CNN ocenjuje da incident predstavlja neugodan politički trenutak za Trampa, jer se teško uklapa u tvrdnje njegove administracije da je iranska vojna sposobnost gotovo uništena i da je pretnja koju Teheran predstavlja drastično smanjena.

Sama činjenica da je postojala moguća pretnja predsedniku ne znači da je američka vojna strategija prema Iranu neuspešna. Ipak, slika američkog predsednika koji posle NATO samita tajno napušta teritoriju saveznika, skriven u kamionu za ketering, mogla bi da bude iskorišćena kao propagandna pobeda Teherana.

Iran se o ovom slučaju zasad nije oglasio.

Trampova administracija istovremeno tvrdi da ostvaruje značajne uspehe u sukobu. Predsednik je ponavljao da je Ormuski moreuz ponovo „otvoren“, iako CNN navodi da taj strateški plovni put i dalje praktično ostaje pod snažnim uticajem Irana.

Tramp je više puta najavljivao i da je sporazum sa Teheranom blizu, ali sukob i dalje traje.

Dodatni problem predstavlja trošenje američkih zaliha naoružanja. CNN je ranije izvestio da je višemesečni sukob ozbiljno smanjio zalihe određenih projektila, uključujući veliki deo presretača namenjenih jednom od ključnih sistema protivraketne odbrane.

Operacija možda sprečila mnogo ozbiljniju krizu

Bezbednosne službe su, sa druge strane, imale malo prostora za rizik.

Tramp je već preživeo najmanje dva direktna pokušaja atentata, a američke službe godinama upozoravaju na mogućnost iranske odmazde zbog ubistva Sulejmanija i drugih poteza Vašingtona.

Ukoliko je obaveštajna informacija u Turskoj bila tačna, tajno prebacivanje predsednika moglo je da spreči napad sa nesagledivim posledicama.

Eventualni atentat na američkog predsednika mogao bi da izazove dramatičnu vojnu eskalaciju i dodatno uvuče Sjedinjene Države u sukob na Bliskom istoku.

Zbog toga neobična operacija sa kamionom za ketering, avionom-mamcem i tajnim vojnim letom ima dve potpuno različite slike.

Sa bezbednosne strane, ona pokazuje koliko daleko je Tajna služba spremna da ide kako bi zaštitila predsednika od potencijalnog atentata.

Sa političke strane, međutim, tajni odlazak iz Turske dodatno komplikuje Trampovu poruku da je američka vojna akcija slomila Iran i učinila svet bezbednijim.