Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović pohvalila se nedavno istorijskim uspehom Elektroprivrede Srbije, navodeći da je dobit ove kompanije u 2023. premašila 800 miliona evra. Međutim, ne samo što je EPS za to vreme imao pomoć države kroz pozajmice i subevncije, već su ogromnim prihodima u velikoj meri doprineli građani, kojima su računi za manje od godinu i po dana poskupeli četiri puta, odnosno više od 34 odsto. A očito nisu morali. Takođe, značajno veće cene plaća i privreda.
Pitanje je da li bi Elektroprivreda Srbije 2023. godinu završila sa enormnim profitom koji premašuje 800 miliona evra, da to na svom džepu nisu osetili građani.
Analiza Nove ekonomije pokazala je da je cena struje za privredu više nego udvostručena u protekle dve godine, dok je cena struje za građane porasla skoro 50 odsto kada se uračuna i povećanje naknade za obnovljive izvore.
Upravo ova naknada je u avgustu 2022. godine povećana za 83 odsto, a to je jedna od stavki koju plaćamo u okviru računa EPS-a. Samo po tom osnovu računi za stanovništvo su uvećani za desetak procenata.
Za 16 meseci struja je ukupno poskupela četiri puta, a samo tokom prošle godine imali smo tri povećanja. U septembru 2022. struja je poskupela za 6,5 odsto.
Potom je kao svojevrsni „novogodišnji poklon“ došlo uvećanje cene 1. januara 2023. godine, od kada su računi za domaćinstva bili veći za osam odsto.
Novi udar na džepove građana usledio je već u maju – tada je cena bila uvećana takođe za osam odsto.
Predah od poskupljenja (i to samo struje) građani su imali svega pet meseci, jer je od 1. novembra struja ponovo poskupela i to za takođe osam odsto.
Dakle, samo u 2023. godini cena kilovat-sata za indivudualne potrošače u Srbiji povećana je za čak 24 odsto.
PROČITAJTE JOŠ
Cena jeftinog crvenog kilovat-časa, primera radi, u oktobru bila je 6,252 dinara, a od novembra – 6,8319 dinara. Kada je reč o skupom crvenom kilovat-čas, njegova cena je bila 25,008 dinara, a od novembra 27,3276 dinara.
Iako su građani ljiuti zbog visokih računa, iz resornog ministarstva se hvale rekordnim prihodima. Tako je ministarka Đedović Handanović izjavila da je profit EPS u 2023. godini bio „istorijski“, te da je iznosio više od 90 milijardi dinara.
Tako su pred izbore opravdani bonusi od po 20.000 dinara zaposlenima u EPS-u, uprkos činjenici da je ova kompanija samo godinu dana ranije zabeležila neto gubitak od čak 620 miliona evra.
„S ponosom mogu da kažem da smo konačno stabilizovali EPS i da je ovo najbolja finansijska godina u poslovanju preduzeća od 2000. godine. Profesionalni menadžment već daje rezultate ali osnova svakog tako velikog giganta su radnici i zato želimo da ih na neki način nagradimo te će zbog toga svi zaposleni u EPS-u ali i ProTentu dobiti po 20.000 dinara, izjavila je tada ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović, koja je i predsednica skupštine EPS.
Kakav god da je EPS rezultat ostvario, treba vremena da se pokrije ogroman gubitak iz 2022. godine.
Kako je Nova već pisala, u finansijskom izveštaju za 2022. godinu, odnosno bilansu uspeha, moglo se videti da je ova kompanija imala neto gubitak od čak 72,6 milijarde dinara, što je oko 620 miliona evra.
EPS je zapravo, u odnosu na 2021, tokom 2022. povećao gubitke za čak 492 miliona evra.
Inače, država je garant dugova EPS-a u iznosu od oko 480,6 miliona evra. U praksi, to znači da ako EPS ne bude mogao da namiri obaveze koje ima, to će, umesto njega, da uradi država – novcem svih građana.
***
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare