Drakulić: Dovodićemo inženjere iz Indije da rade za 500 evra

Biznis 26. maj. 202118:10 > 18:11
Podeli:
ekonomska kriza
Zoran Drakulić Foto: Nemanja Jovanović/ Nova.rs

Šta ova država, i ona prethodna, ima protiv domaćih investitora - upitao je danas privrednik Zoran Drakulić na panelu posvećenom uslovima poslovanja i investiranja u okviru Kopaonik biznis foruma. Strani investitori su, smatra - povlašćeni i to obrazlaže ciframa koje pokazuju da su oni dobili 14,5 puta više subvencija nego domaći. On ističe da nas očekuje veliki problem sa radnom snagom i da ćemo morati da dovodimo inženjere iz Indije. Zoran Petrović, predsednik Upravnog odbora Američke privredne komore ističe značaj direktnih stranih investicija s jedne, i dinarizacije i fiskalne politike s druge strane.

Ono što su domaći ulagači dobili kada je reč o subvencijama, uglavnom su bile kompanije bliske vlasti“, naveo je Zoran Drakulić, koji je i predsednik Srpskog poslovnog kluba Privrednik, piše N1.

On je naveo primer nedavnog otvaranja tržnog centra u Nišu.

„Pre četiri nedelje naš kolega iz kluba otvorio je tržni centar u Nišu u koji je uložio 70 miliona evra. Niko živi se tamo nije pojavio, osim par kolega. Pojavila se gradonačelnica, održala govor i – nestala. Takođe, imate i fabriku kuhinjskog nameštaja u Jagodini. Čovek radi fantastično. I onda država reši da subvencioniše italijansku firmu sa identičnim programam i da im da – 12 miliona evra“, naveo je Drakulić.

Primera, kaže, ima „koliko hoćete“.

„U moju fabriku uloženo je 25 miliona evra. Država neće da uradi put koji košta oko 150.000 evra, a davala je stranim investitorima i 180.000 evra po radniku“, naveo je Drakulić.

Strane firme treba da dolaze

Domaći privrednici nisu, ističe Drakulić, protiv stranih firmi.

„Nismo protiv subvencija i stranih firmi – treba da dolaze. Na početku su neke od njih zapošljavale jeftinu radnu snagu. Smatram da je to vreme prošlo. Ako se nešto u budućnosti bude subvencionisalo, to treba da budu firme koje će doneti nove tehnologije i visoke plate, koje će doneti nešto dobro za ovu privredu, a ne da subvencionišemo nekoga ko će zaposliti jeftinu radnu snagu“, istakao je Drakulić.

Inženjer iz Indije radiće za 500 evra

On je naveo da ćemo imati veliki problem sa radnom snagom.

„Već ga imamo. Inženjer će da radi za 600 evra u Beogradu i pije pivo, a neće da ode van Beograda i radi za 1.500 evra. Za 400, 500 evra možete da dovedete inženjera iz Indije koji će da radi 18 sati dnevno. To je iskustvo drugih država. I to ćemo, na žalost, morati da radimo“, navodi Zoran Drakulić.

Najveće subvencije dobile su, ističe, firme koje su „ušle u naše resurse“.

Naveo je primer Bora i kineskih ulaganja, ističući da će bakar u narednom periodu biti jedna od „najstrateškijih sirovina“ i da Srbija ima rezervi bakra za narednih 60 godina. Naveo je da će RTB Bor kada dođe na pun kapacitet ostvarivati milijardu evra profita, od čega će Srbija imati svega – četiri procenta. NIS je, smatra, isti slučaj – „prodat budzašto, sa četiri odsto rudne rente“.

Na privrednom panelu učestvovao je i predsednik Upravnog odbora Američke privredne komore Zoran Petrović.

Inflacija nije tema

On je istakao da američki investitori kao pozitivne stvari za ulaganje u Srbiju navode kvalifikovanu radnu snagu, blizinu tržišta EU, sporazum o slobodnoj trgovini koji ima Srbija, kao i niske troškove poslovanja.

Povezane vesti:

„Veoma važan faktor je i makroekonomska stabilnost – to što inflacija u našoj zemlji nije tema već pet, šest godina i što je kurs – stabilan. Važne su i subvencije koje daje država“, naveo je Petrović dodajući da je, kako bi poslovno okruženje u Srbiji bilo bolje, neophodno da se radi na vladavini prava, borbi protiv korupcije, efikasnom sudstvu i efikasnosti javne uprave.

Mihailo Janković, generalni direktor MK grupe istakao je da Srbija već sada ima manjak kadrova u određenim profesijama i da će, ako ne modernizuje sistem obrazovanja i prilagodi ga potrebama tržišta, biti u zaostatku za ostalima.

Ubrzati proceduru na granicama
Suosnivaču kompanije NELT Nebojši Šaponjiću najviše, kao privredniku, smetaju barijere na granicama i činjenica da kamioni satima čekaju.

„Treba ubrzano raditi na skraćivanju procedura na granicama, jer to čekanje posebno ne odgovara kompanijama izvoznicima proizvode koji se brzo kvare, poput voća i povrća“, naveo je Šapnjić.

Na panelu je učestvovao i Goran Pekez, predsednik Odbora direktora Japanske poslovne alijanse u Srbiji, koji je istakao značaj kvalifikovane radne snage, a posebno činjenice što u Srbiji i radnici u fabrikama znaju – engleski jezik.

„Japanskim investitorima je to veoma bitno da bi znali da li mogu odmah da primene obuke ili je potrebno da se one prevode“, ukazao je Pekez.

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar