Evropska komisija upozorava: Stotine hiljada radnih mesta u EU pod rizikom

Podaci do kojih je došao portal Politiko biće predstavljeni u okviru Prolećnog paketa Evropskog semestra, dokumenta koji sadrži ekonomske i političke preporuke Komisije za države članice EU, a čije je predstavljanje zakazano za sredu. Ovi podaci ukazuju na rastuću zabrinutost u Briselu zbog obima ekonomskih izazova sa kojima se Unija suočava.

„Evropska konkurentnost neće biti izgrađena samo na tehnologiji, kapitalu ili finansijskoj regulativi“, izjavila je za Politiko izvršna potpredsednica Evropske komisije za veštine Roksana Minzatu. „Biće izgrađena na ljudima, veštinama koje razvijaju i mogućnostima koje im pružamo da u potpunosti doprinesu našim ekonomijama i društvima“.

Dok rat između Izraela i Irana, uz podršku Sjedinjenih Američkih Država, ne pokazuje znake smirivanja i nastavlja da utiče na cene nafte, Evropska komisija procenjuje da bi pritisci izazvani rastom cena energije tokom 2026. godine mogli da ugroze čak 560.000 radnih mesta. Najizloženiji sektori su građevinarstvo, metalska industrija, hemijska industrija i transport.

Slabija privredna aktivnost primorala je Komisiju da koriguje svoje prognoze nezaposlenosti. Prošle jeseni predviđeno je da će stopa nezaposlenosti iznositi 5,9 odsto u 2026. i 5,8 odsto u 2027. godini. Sada se procenjuje da će ona dostići šest odsto u obe godine.

Komisija očekuje i dodatno zaduživanje država članica. Ukupni budžetski deficit svih 27 članica EU trebalo bi da poraste sa 3,1 odsto BDP-a u 2025. godini na 3,5 odsto u 2026, odnosno 3,6 odsto u 2027. godini.

Automobilska industrija među najugroženijima

Evropska komisija želi da pažnju usmeri na tržište rada, uz poruku da evropska strategija konkurentnosti ne može uspeti bez rešavanja rastućih nedostataka radne snage i manjka kvalifikovanih kadrova.

U dokumentu se navodi da je u evropskoj automobilskoj industriji, koja predstavlja jedan od stubova nemačke privrede, ugroženo čak 600.000 radnih mesta. Industrija se suočava sa prelaskom na električna vozila i sve jačom konkurencijom iz Kine.

U sektoru proizvodnje baterija pod rizikom je oko 85.000 radnih mesta, dok se u proizvodnji solarnih panela tržišni pritisci odnose na gotovo 59.000 zaposlenih. Mere za smanjenje emisije ugljenika mogle bi da utiču i na dodatnih 4.500 radnih mesta u čeličnoj industriji.

Ove procene odražavaju širu raspravu u Briselu o tome da li Evropa gubi korak u strateškim industrijama u odnosu na konkurente poput Kine i SAD, uprkos planovima za jačanje domaće proizvodnje.

Nedostatak kvalifikovanih radnika

Istovremeno, poslodavci širom EU i dalje prijavljuju ozbiljne probleme u pronalaženju radnika sa odgovarajućim kvalifikacijama.

Prema podacima Evropske komisije, čak 68 odsto srednjih preduzeća prijavilo je nedostatak odgovarajućih veština tokom 2023. godine. Do 2024. godine, 77 odsto kompanija navelo je da nedostatak radne snage i stručnih kadrova predstavlja prepreku investicijama.

Nalazi potvrđuju ključnu poruku ovogodišnjeg Evropskog semestra – ekonomska otpornost sve više zavisi od ulaganja u ljudski kapital.

Po prvi put, preporuke EU uključivaće poseban fokus na obrazovanje, stručno osposobljavanje, celoživotno učenje, STEM veštine, kao i programe prekvalifikacije i dodatne obuke.

„Ulaganje u ljude predstavlja najjaču evropsku strategiju konkurentnosti i osnovu Unije koja može da bude inovativnija, konkurentnija i otpornija na sve izazove“, rekla je Minzatu. „Ono što se menja u ovom Evropskom semestru jeste činjenica da se ljudski kapital sada tretira kao ključni pokretač konkurentnosti, uz posebne smernice za svaku državu članicu.“

Rizik od siromaštva zaposlenih

Izazovi na tržištu rada ne odnose se samo na gubitak radnih mesta.

Komisija upozorava da bi domaćinstva sa nižim primanjima mogla nesrazmerno da osete posledice viših cena goriva, što bi ih moglo koštati dodatnih 1,4 odsto prihoda.

Takođe se ukazuje na trajne nejednakosti na tržištu rada. Građani koji nisu državljani EU znatno češće rade poslove za koje su prekvalifikovani u odnosu na domaće radnike.

Brisel upozorava i na kvalitet zaposlenja. Svaki peti radnik zaposlen je u slabo plaćenim sektorima sa niskim rastom produktivnosti, dok se svaki dvanaesti suočava sa rizikom od siromaštva uprkos tome što radi.

Zbog toga će Evropska komisija kroz novi paket preporuka pozvati države članice da sprovedu reforme usmerene na razvoj veština, unapređenje kvaliteta radnih mesta i jačanje sistema socijalne zaštite.

U okviru paketa koji će biti predstavljen u sredu, Brisel će upozoriti i na stanje javnih finansija Bugarske nakon detaljne analize njene budžetske politike. Slične provere prošle su Nemačka, Estonija, Letonija i Slovenija, koje su za sada uspešno prošle procenu Evropske komisije.