Drakulić: Svaka vlast rađa svoje tajkune

Upitan kako država tretira velike domaće privrednike u odnosu na strane, a na konstataciju da ih obično nazivaju tajkunima, Drakulić kaže da ne misli da je tajkun i ističe – mi smo ljudi koji su uložili ogromne pare u svoju zemlju.„Nažalost političari u Srbiji – ne samo ova, već i prethodna vlada, koristeći trenutnu socijalnu situaciju u Srbiji, pokušavaju preko nas, „tajkuna“, da svale najveći deo krivice za relativno loše stanje u privredi – da smo opljačkali ovu zemlju itd. To traje od 2003. Jedini je Đinđić, po meni, shvatio pravu ulogu velikih srpskih privrednika“, rekao je i dodao da je nekadašnji premijer razgovarao sa njima i inicirao okupljanje velikih privrednika kako bi mogli zajednički da učestvuju u nekim velikim projektima u Srbiji.Kaže da klub Privrednik danas nema komunikaciju sa Vladom Srbije, iako su u njemu 62 najveća privrednika u Srbiji. Dodaje da da je premijerka 2017. u govoru klubu najavila saradnju, ali da do toga nije nikad došlo i ocenio da je to loše za Srbiju. Kaže da je u Davosu dobio 2020. godine poruku premijerke o tome da bi trebalo da se vide, ali nakon toga ništa se nije desilo.Plaćamo poreze preko milijardu godišnje i kao takvi ni za šta se ne pitamo, kaže. Dodaje da to nije dobro i naglašava: „Nema brzog razvoja srpske privrede bez srpskog privrednika… Od ukupno zaposlenih, van javnog sektora, dakle u privatnom sektoru, mi od 10 radnika zapošljavamo devet i – ništa… Ako je važnije da se stiču politički poeni…“ Drakulić navodi da ono iskustvo koje imaju veliki srpski privrednici koriste strane firme, stranci, a „domaći ništa“.Govoreći o poslovanju kompanija u Srbiji, Drakulić kaže da njegove kolege jesu „maltretirane“. Samo jedan iz kluba planira investicije do 2025. od milijardu i sto miliona, a 90 odsto toga u Srbiji i nešto u regionu, preneo je. A sličnih sa projektima ima kod nas koliko hoćete, dodao je. Volimo ovu Srbiju, nismo ni protiv koga, hoćemo da ulažemo, i nema dobra bez srpskih privrednika, treba da nas podrže, naglasio je Drakulić. On navodi da je video da je u planu ministra finansija Siniše Malog poboljšavanje ambijenta za srpske privrednike, i kaže – hajde da to vidimo, „možda će i da bude, nikad se ne gubi“.Na pitanje kako vidi to da država govori i stvara utisak da je u konstantnoj borbi sa kriminalcima u privredi i peračima para, Drakulić pita – što ih ne uhapse, navodeći da onda treba da kažu ko su oni, ako su nešto skrivili i nisu platili poreze, utajili nešto.Govoreći o subvencijama stranih investitora – kaže da je bilo i onih od 84.000 evra po radnom mestu, a ranije čak i više od 100.000 evra. Ne znam tu računicu države, niko nikada nije objavio razlog zašto su tako velike subvencije, a imali smo i neke firme koje su otišle posle dve godine, kaže. S druge strane, dodaje da imamo velike srpske privrednike koji ih ne dobijaju.„Ja ne znam u klubu Privrednika da je neko dobio subvenciju… Mi smo dobili neke sitne subvencije za zapošljavanje u nekom novom pogonu, ali za ako se ne varam oko 200 evra, što je neznatno u odnosu na ove sume o kojima govorimo“, naveo je.Ilustrujući odnos države prema srpskim privrednicima, kaže da država deset godina neće da sredi put pored njegove fabrike u Boljevcima, preko koga pređe 15.000 kamiona godišnje. Pred izbore tu su obećanja, a onda kad prođu – nema para, navodi. Mi smo tamo uložili 24 miliona u fabriku, zapošljavamo veliki broj ljudi, imamo jedno 500 kooperanata, inžinjere plaćamo 1500 evra, kaže. Drakulić mnavodi da im lokalna zajednica pomaže jer zapošljavaju ljude i piše pisma, ali puta – nema.„Za nas nema 120.000, ali ima 84.000 evra po radniku za strance… Na kraju ćemo verovatno mi da pokleknemo, pa kad smo uložili 24 miliona, uložićemo i 120.000, koje do sada iz principa nismo hteli da uložimo“, istakao je.Na pitanje zašto nema kompanija iz kluba Privrednika u velikim državnim poslovima, Drakulić kaže da ne zna da li neko dobije poneki tender od njih 62.„Ono što je trend – svaka vlast rađa svoje tajkune. Danas je, nažalost, u Srbiji važno da si blizak vlasti, prave se te firme koje, nažalost, dobijaju veliki broj tendera, bar ono što čitamo i obavešteni smo, i mislim da to nije dobro. To treba da bude mnogo transparentnije, a bilo bi jeftinije i ova država bi imala više para za neke druge stvari. Ono što želim da pošaljem kao poruku je da moramo da dignemo standard života ovih građana. To ćemo da uradimo i na ovaj način – što ćemo da štedimo na nekim tenderima, a i tako što ćemo da dignemo privatni sektor u Srbiji. Jer stvarno je sramota da imamo danas 50 odsto penzionera, koji procenat gore-dole, koji dobijaju 25.000 dinara, od toga ne može da se živi. I imamo minimalac koji je katastrofa“, kaže Drakulić, navodeći da se ne može živeti od 32 hiljade.Drakulić ističe da država mora da obezbedi da na ta minimalna primanja treba da se plaća minimalni porez, a ne da se plaća 56 posto na 32 hiljade.„Nego da se svede na sedam, osam odsto, a da se progresivno oporezuju oni koji imaju veća primanja“, dodaje.Upitan da li se ipak nada da će premijerka da održi obećanje iz Davosa 2020. i pozove ih, Drakulić navodi da je ovo dobar trenutak za takve razgovore. „Mi jako mnogo možemo da pomognemo i sada je prava prilika za dijalog, jer sve se promenilo u svetu i ništa neće biti kao pre korone… Da vidimo gde idemo dalje i u šta ulažemo, da li ima nešto u čemu mi treba da pomognemo državi… Za ekologiju Srbije hitno treba 15 milijardi, mi to ni od koga nećemo da dobijemo i te pare nemamo, a mi imamo i tu neke ideje, pričali smo sa Beogradskom berzom, mogu da se skupe neke pare… Ima tih ideja koliko hoćete“, istakao je Zoran Drakulić.Ofšor kompanije i napadi državeUpitan o frontalnom napadu vlasti na ofšor kompanije, što nije bio slučaj kad je Siniša Mali bio u pitanju, Drakulić kaže da je on svojevremeno na Kipru osnovao treću firmu, odnosno Geneks – državna firma je imala ofšor na Kipru. I to ima smisla ako imate poslove u više država, nema smisla ako imate poslove samo u matičnoj državi – to vas više košta, „ili ako nemate nameru da izbegnete neki porez na kapitalnu dobit“, kaže gost Pressinga.Na konstataciju da se praktično razapinju svi koji imaju ofšor firme, a pri tom je državna firma Telekom jednu od svojih najvećih akvcizicija, kupovinu kablovskog operatera Kopernikus, platila na račun ofšor firme na Kipru – Kopernikuis Sajprus Ltd, Drakulić kaže da „ako srpska firma ima neku firmu u inostranstvu, a nema međunarodne operacije, može da bude iza toga, pretpostavljam – ništa ne govorim da je tako, skriveno da se ne plati deo poreza“.Ako vi prodajete nešto u Srbiji, a vlasnik te firme na Kipru je opet srpski državljanin, mora da plati porez na kapitalnu vrednost ovde, kaže Drakulić govoreći uopšte o propisima.O frilenserima, Rio Tintu i zagađenjuUpitan o frilenserima i predlogu Vlade, kaže da mu najviše smeta to što se radi o oblasti koja nije bila regulisana pa stoga retroaktivno rešavanje problema nije korektno. Nije korektno da ih sada zadužujete za nešto što nije bilo predviđeno zakonom, mislim da im u ovom slučaju treba izaći u susret, pogotovo što država ima toliko stvari na kojima bi mogla da naplati porez, a ne naplaćuje, kaže gost Pressinga.„Kažu mi da postoji u Srbiji četiri miliona nelegalizovanih objekata, neka ne bude četiri miliona… Znam čoveka koji se zove Zoran Drakulić koji je 2004. prijavio objekat, sve legalno odobreno, od 2004. godine ja 17 godina ne plaćam porez na razliku neku u kvadratima, a zamislite to ako govorimo o dva, tri miliona objekata. Drugo, u Srbiji nismo uradili konverziju zemljišta… To su milioni kvadrata na koje građani Srbije ne plaćaju poreze. Meni je to neverovatno… Evo ja sam sam sebe prijavio danas da 17 godina nisam platio porez na nešto na šta bih normalno platio – niko me ne zadužuje, ja sam legalno sve to prijavio“, naveo je Drakulić i dodao – „porez za frilensere nije ni mesec dana ovog što pričam, govorimo o ogromnoj sumi“.Upitan o „ekološkom ustanku“, kaže da su ekološki problemi veliki srpski problem. Podsećajući da Srbija ima gradove među najzagađenijim u Evropi, kaže da je jedna od stvari koje su došle sa pandemijom i to da moramo da štitimo svoju prirodu. Govoreći o litijumu, kaže da je to jedan resurs o kome se ubuduće mora rešavati, ali da se postavlja pitanje da li to moramo da rešavamo preko Rio Tinta.„Ja mislim da moramo da čuvamo srpske resurse – kao što nismo čuvali Bor, kao što nismo čuvali NIS. Mi srpske resurse dajemo relativno jeftino, za četiri posto rudne rente dajemo ono što je najvrednije u Srbiji“, ističe gost N1. Kaže da tantal treba da ostane srpski resurs, „da ga ne radi Rio Tinto nego da ga radimo mi ovde u Srbiji, jer to je jedan skup materijal“.„Ako stvarno imamo 10 posto svetskih rezervi, treba da vidimo da li žrtvovati – govorim samo o zemlji, ne govorim o zagađenju reka… Smatram da to možda može da se reši, ako ne može, ne idemo u to“, dodaje. On navodi da bismo davali materijal koji bi se koristio za baterije, a što bi rešilo veliki problem zagađenja od izduvnih gasova, ne samo u svetu nego i u Srbiji.„Trend je da 2035. bude 80 odsto električnih automobila u svetu, i da će se smanjiti potrošnja fosilnih goriva, nafte, za 70 posto, znate šta to znači za planetu“, upitao je. Na konstataciju da Srbija, s druge strane, širi svoje kapacitete za proizvodnju uglja i električne energije, Drakulić kaže da Srbija nema alternativu, odnosno da je ima – kroz skupu investiciju – verovatno gradnju Đerdapa 2 i drugo su obnovljivi izvori.Sve evropske zemlje imaju planove kako da izađu iz uglja, i dobra je ova nova inicijativa ministarstva – da se zabrani upotreba u individualnim ložištima uglja i mazuta do kraja ove godine, kaže Drakulić i dodaje – ako se to sprovede i donese zakon, nešto je urađeno.Govoreći o Boru i kineskoj firmi, kaže da će „Kinezi da naprave čuda u Boru, proizvodiće 120.000 tona minimum, to je 600 miliona godišnje, bez zlata, bez drugih retkih metala“. To je moglo biti u našim rukama, trebalo je da dođe ili profesioionalni menadžment ili domaći partner koji zna to da radi, ističe Drakulić.„Jedan od najboljih instituta u svetu je danas u Boru, koji će isto da nam ode, a mi smo doveli Kinezi tamo i – šteta. Resursi i NIS, Bor… Mi smo imali industriju koja je trošila 120.000 tona bakra i to je sve to trebalo sačuvati“, naveo je i dodao da „ne radimo to domaćinski“.Na pitanje kako procenjuje odluku države o pomoći privrednicima, Drakulić kaže je prvi paket morao da ide tako zbog brzine reagovanja, ali da su (vlast) „drugi i treći paket morali selektivnije da prave“, jer ima firmi koje dobro posluju i nemaju probleme i nije im pao promet.Osvrćući se na to što su strane investicije takve da radnici rade za male pare i uglavnom jednostavne poslove, kaže da to neće dugo da traje. To sa jeftinom radnom snagom je polako prošlo vreme, možda to može u nekim krajevima, dodaje.„Doći će do migracije ili ćemo da uvozimo radnu snagu. Već danas nam fale građevinari, električari, vozači kamiona – to je neminovno“, zaključio je gost Pressinga.