Doznake su pale za 11%, nek' se spremi i pad BDP

Doznake predstavljaju novac koji građanin koji je zaposlen u inostranstvu šaljem nazad u svoju zemlju, najčešće svojoj porodici. One su godinama predstavljale izvor finansiranja porodica, gde je samo jedan od članova radio u drugoj zemlji, ali dolaskom ekonomskih kriza i ta izdvajanja bila su manja.Narodna banka Srbije saopštila je da je priliv doznaka bio je manji kao posledica pandemije i njenog nepovoljnog uticaja na ekonomska kretanja u zemljama u kojima radi srpska dijaspora.Poručili su da je najveći pad zabeležen u drugom tromesečju 2020. godine, kada je stiglo oko 30 odsto manje novca u odnosu na trugo tromesečje 2019, a generalno posmatrano ta cifra je manja za 11,2 odsto za celu godinu u odnosu na početak pandemije.Ekonomista Ljubomir Madžar rekao je za Nova.rs da nije dobra vest što je smanjen procenat doznaka koje stižu u Srbiju, te da je dobro dok dolaze doznake u Srbiju jer stižu "besplatno"."Time se povećava priliv sredstava iz inostranstva, a to su sredstva koja dolaze besplatno, odnosno koja nismo stvorili i iza kojih ne stoji naša proizvodnja. Kada se to smanji, to znači da je situacija pogoršana, pa će biti manje sredstava za potrošnju i investiciona ulaganja. Kada se povećava ovaj iznos, veća je i državna masa, a prirodno, dobro je dok imate veća državna sredstva.", rekao je Mađar za Nova.rs.

Istakao je da doznake predstavljaju procenat ukupnog BDP-a zemlje i da se to vrlo lako izračunava."Sad je BDP negde oko 45 milijardi evra, a iznos doznaka dok nije došla pandemije bilo je oko tri milijardi, što je negde oko 6-7 odsto BDP. U tom procentu imamo više sredstava za bilo koju upotrebu, javnu potrošnju ili nešto drugo. To je manje od jedne desetine BDP, ali velika je to cifra, to je jako bitno da se shvati. Komparativno posmatramo, direktne investicije su si isto negde oko 7 odsto, što znači da je gotovo identičan procenat investicija i doznaka", kazao je Madžar i dodao da se taj odnos menja iz godine u godinu."Investicije su bile manje procentualno u odnosu na BDP, ali sad su nešto veće, mada ne mnogo. Ranije su strane investicije bile manje od doznaka, ali tad broj je sada gotovo jednak", zaključio je ekonomista.Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić rekao je za Nova.rs da su doznake još od vremena Jugoslavije predstavljale bitan deo ekonomskih aktivnosti."Od kada je otvorena mogućnost da naši radnici idu u Zapadnu Evropu i rade tamo, doznake imaju velikog značaja za našu privredu odnosno za platni bilans zemlje. U novije vreme to je oko tri, ili tri i po milijardi evra, koje 'dobijete od tetke iz Kanade'. Dakle, nije se država nešto trudila oko toga, a to vam popravlja platni bilans. Taj novac stiže u kešu ili preko računa", kazao je Savić za Nova.rs.

On ističe da se doznake koriste za otvaranje novih malih biznisa, ali i dnevnih, rutinskih stvari poput kupovine u prodavnici, renoviranje kuće, kupovinu automobila što implicira da ima veliku važnost."Značajan je to iznos, plus za razliku od zaduživanja, ne košta državu ništa. Takođe, novac koji stiže u vidu doznaka potpomaže politiku 'jakog' dinara. Za privredu je od velike koristi jer neko od tog novca investira - na primer otvori servis za pranje automobila ili pokrene manji pogon, nebitno je to, ali bitno je da se novac investira. Sa ovim padom, biće naravno i manje novca u ukupnoj masi koji će biti na raspolaganju za nove poslove", rekao je Savić i zaključio da Srbija ima ogromne koristi od ovakvih sredstava.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram