Čvrsta veza Igora Žeželja i Telekoma: IPI otkrio šemu kako država utiče na vlasništvo medija u Srbiji

Te ličnosti su uspešno stekle neke od vodećih radio, televizijskih i štampanih medija u zemlji, kao i štamparije, medijske agencije i prava na strane magazine i medije, ocenjuje se u istraživačkom tekstu Međunarodnog pres instituta (IPI) o ulozi vlasnika medija u oblikovanju medijskog okruženja u centralnoj i istočnoj Evropi, prenosi N1.

Prava ilustracija ovog fenomena je Igor Žeželj, ranije relativno nepoznata figura, koja je preko bliskih odnosa sa državom, postao jedan od najprominentnijih vlasnika medija u Srbiji.

IPI navodi da je njegov uspeh, u velikoj meri, posledica raznih mutnih poslovnih partnerstava sa državnom telekomunikacionom kompanijom Telekom Srbija.

Prema raznim izveštajima, mediji koje poseduje Žeželj, uključujući i tabloid Kurir, stalno objavljuju vladinu propagandu i dezinformacije, hvaleći predsednika Aleksandra Vučića i vladajuću Srpsku naprednu stranku, a napadajući njihove protivnike, ukazuje se.

Uspon u medijskom sektoru

Žeželj koji je studirao na Saobraćajnom fakultetu i učestvovao u studentskim protestima 1997. protiv tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića, započeo je svoju karijeru kao pomoćnik direktora Parking servisa, državnog preduzeća koje upravlja javnim garažama i parkinzima.

U junu 2004, Žeželj je preuzeo vlasništvo i vođstvo nad Wireless Media, firmom za IT i digitalne usluge. Nedugo posle toga, Wireless Media je ušla u strateško partnerstvo sa Telekomom Srbija, uspostavivši WAP (mobilni) portal u Srbiji – Mondo.

Mobilna telefonija Srbije (u vlasništvu Telekoma Srbije) je 2005. godine pokrenula Mondo.rs, portal vesti, sporta i zabave. To je označilo Žeželjev ulazak u novinsku industriju.

Pitanje ko kontroliše Mondo nije bilo jasno javnosti do 2018, kada je vlasništvo preneto sa Telekoma Srbije na "Mondo Inc", kompaniju koja je u vlasništvu Žeželjeve Wireless Media.

Međutim, kako navodi IPI, najverovatnije da je Žeželj sve vreme bio indirektni vlasnik Monda, pošto su istraživački mediji otkrili da su Wireless Media i Mondo, dok je bio deo Telekoma Srbije, bili i ostali registrovani na istoj adresi, sa istim brojem telefona.

Na pitanje o prenosu vlasništva 2019, Žeželj je kazao da je Mondo zajedničko komercijalno partnerstvo sa Telekomom.

Iako finansijska vrednost ovog partnerstva nije obelodanjena, potpredsednica opozicione Stranke slobode i pravde Marinika Tepić tvrdila je u avgustu 2020, pošto je navodno došla u posed ugovora koji je procurio, da je Telekom jednostavno da o Mondo Žeželju, uvećavši tako Žeželjevu imovinu gotovo preko noći sa dva miliona na 40 miliona evra.

Prema nedeljniku Vreme, ova transakcija omogućila je Žeželju (preko Mondo Inc) da 2018. preuzme Adria Media grupu, entitet sa širokim portfoliommedija širom Srbije i Balkana, ukazuje se u tekstu.

Ovo je uključivalo najistaknutiji tabloid u zemlji – Kurir, zajedno sa njegovim onlajn i televizijskim izdanjem.

Tela koja se bave praćenjem medija i opozicione partije sugerisali su da je partnerstvo Telekoma Srbije sa Žeželjom bilo strateški potez države, čiji cilj je bio da se stekne uticaj na Kurir, koji je u to vreme bio nezavistan i kritičan prema Vučiću.

Adria Media grupa i Wireless Media su se 2023. godine spojile u jednu celinu. Od oktobra 2023, najviše zahvaljujući akviziciji Adrije, Žeželj poseduje 32 digitalna medija, osam štampanih i tri televizijska kanala.

To uključuje: štampane dnevnike – Kurir (udeo čitalaca od 12,43 odsto), kablovsku televiziju – Kurir TV, portale – kurir.rs, espreso,rs, mondo.rs, elle.rs, nacionalnageografija.rs, euractiv.rs (više od 1.291.205 dnevnih korisnika) i štampane magazine – Elle, Elle dekor, Sensa, Lepa i srećna, Nacionalna geografija i Wanted!

Pouzdan provladin glas

Žeželjeva povezanost sa državnim subjektima i vladajućim SNS, kao i njegovo oslanjanje na njihovu podršku za uspeh njegovih drugih poslovnih interesa, izazvalo je zabrinutost u vezi sa nezavisnošću njegovih medija.

Žeželjevi poslovi su blisko povezani sa Telekomom od 2004. godine, po neobjavljenom ugovoru.

To uključuje prebacivanje vlasništva nad Mondom, što mu je omogućilo da finansira kupovinu Adria Media grupe, a nedavno i dodelu ugovora od 60 miliona evra od strane Ministarstva finansija Žeželjevoj Wireless Media i Telekomu za razvoj informacionog sistema za obračun plata u javnom sektoru.

IPI ukazuje da je prema izveštajima ovaj ugovor možda premašio tržišnu cenu i do 2.000 puta.

Takođe, Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) je otkrio da je Wireless Media od 2017. dobila brojne ugovore za promovisanje lokalnih vlasti na digitalnim platformama. CINS je naveo da su te kampanje koje je finansirala država predstavljale „političku propagandu“ koja je prvenstveno koristila lokalnim funkcionerima SNS, sa kampanjama koje su se pretežno poklapale sa izbornim ciklusima.

IPI dodaje da ne čudi što Žeželjevi mediji pokazuju izraženu provladinu pristrasnost.

Pošto je Adria Media grupa kupila Kurir, Balkanska istraživačka mreža (BIRN) je navela da je „teško pronaći tekst koji je kritičan prema srpskom predsedniku“.

Istraživanje srpske Mreže za izveštavanje o kriminalu i korupciji (KRIK) ukazalo je da Kurir stalno negativno prikazuje opoziciju i njene lidere, dok zadržava pozitivan stav prema Vučiću i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

U izveštaju EU iz 2021. optužuje se Kurir da je učestvovao u kampanjama dezinformisanja koje je sponzorisala država.

Mreža jugoistočne Evrope za profesionalizaciju medija je 2020. ukazala na Kurir kao na "šampiona" u širenju dezinformacija i govora mržnje, a u izveštaju iz 2023. Balkanska inicijativa za slobodne medije je utvrdila da Kurir redovno promoviše "provladinu propagandu, posebno dezinformacije u vezi sa Kosovom".

Zbog svoje uređivačke politike i povezanosti s državom, Tviter je u avgustu 2021. označio Kurir, zajedno sa još nekim srpskim medijima, kao medij "povezan s državom".

Tadašnja Tviterova definicija medija "povezanih sa državom" je bila da su to mediji u kojima država vrši kontrolu nad uređivačkim sadržajem, preko finansijskih sredstava i direktnog ili indirektnog političkog pritiska.

Nakon Mondovog sticanja 2022. prava na upravljanje Euraktivom.rs, srpske verzije evropske novinske kuće Euraktiv, ovaj digitalni informativni kanal je redovno ponavljao zvanične izjave o domaćim temama, ne izveštavajući uopšte o praksama i politikama koje podrivaju srpsku EU orijentaciju i reforme. (Euraktiv je od tada preispitao svoj odnos i objavio planove da okonča ugovor s Mondom).

Portali Kurira, Monda i Espresa redovno su pozornica za promotivne kampanje lokalnih vlasti pod kontrolom SNS, koje vodi Wireless Media.

Žeželjeva priča nije izolovan slučaj

Uspon Igora Žeželja kao medijskog magnata, uz podršku državnih organa, naglašava zabrinjavajući državni uticaj na medijsko vlasništvo.

Žeželjev uspeh zavisio je od njegove saradnje sa državnim organima, posebno sa Telekomom Srbija, što mu je omogućilo da stek ne znatnu imovinu i uticajne medije. Zauzvrat, ti mediji su pokazali jasnu provladinu uređivačku politiku, ocenjuje se u tekstu.

Dodaje se da Žeželjeva priča nije izolovan slučaj. U decembru 2018, Telekom je kupio od Srđana Milovanovića kompaniju kablovskog operatera za 195 miliona evra.

Odmah posle toga Milovanović, koji je brat visoko rangiranog SNS zvaničnika, kupio je Antena Media grupu za 180 miliona evra, uključujući i televizijske kanale B92 i TV Prva.

Uprkos upornom kršenju etičkom kodeksa srpskog Saveta za štampu, oba kanala su dobila od REM-a nacionalnu frekvenciju 2022, što im je omogućilo da budu besplatno dostupni građanima Srbije.

Izveštaj Evropskog parlamenta o Srbiji iz 2022. izrazio je zabrinutost zbog Telekoma i „svakog mogućeg finansiranja Telekoma od strane države, što toj kompaniji daje nepravednu konkurentsku prednost i doprinosi padu nezavisnih medija u Srbiji“.

Žeželj i Milovanović su dva ključna primera medijskih vlasnika u Srbiji koji su imali koristi od saradnje sa državnim organima i koji su odigrali centralnu ulogu u koncentraciji medija provladinih glasova, zaključuje se u tekstu.

BONUS VIDEO: Da li se išta desilo nakon saznanja BIRN-a da Telekom rasporodaje stratešku imovinu?