18
Da bi prosečna plata u Srbiji dostigla hiljadu evra, potrebno je da poraste 15 odsto ove godine, isto toliko i sledeće, a da u 2025. poraste još za 10 do 15 odsto. Uz sve to privredni rast mora da bude dva, tri odsto godišnje. Takva alhemija - postoji samo u Srbiji, kaže Milan Ćulibrk, glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN komentarišući procenu predsednika Srbije o prosečnoj zaradi od hiljadu evra u 2025. On podseća da rastuća inflacija smanjuje realnu vrednost plata pa će i kupovna moć - biti manja.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da ostaje pri proceni da će prosečna plata u 2025. godini biti 1.000 evra, jer podaci iz decembra pokazuju da je prosečna plata u Srbiji 718 evra.
Milan Ćulibrk, glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN navodi da će, u najboljem slučaju, srpska privreda ove godine ostvariti rast od 2,5 odsto.
„U skladu sa tim se očekuje i da rastu plate. Ali, desiće se nešto drugo. Cene će porasti za 10 do 15 odsto, kurs će ostati isti. Ako plate isprate rast cena prosečna bi mobla da bude oko 770 evra, ali će kupovna moć biti manja. Jer, sama plata od 1.000 evra 2025. godine ne znači da ćemo živeti 30, 40 odsto bolje nego sada, nego manje-više isto, jer će sve biti skuplje“, kaže Ćulibrk i dodaje da vlast ove godine „planira inflaciju od 13 odsto na godišnjem nivou“.
On ističe da ne može ni da potvrdi, ni da demantuje da je prosečna plata u decembru 2022. bila 718 evra – jer je zvanična statistika još nije objavila.
„Poslednji zvanični podatak na sajtu RZS je za novembar, kada je prosečna zarada bila 667 evra. Ako je čak i u decembru prosek dogurao do 718 evra, to je posledica toga što je sve ono planirano za ovu god obavljeno u decembru, pa ne treba sad očekivati dinamičan rast. Druga stvar, ako uzmemo prosek za prošlu godinu, on je tek negde oko 640 evra – ne bih se mnogo obazirao na obećanja o plati od hiljadu evra. Tim pre nešto što su i predsednik i premijerka Srbije rekli da smo pretekli po plati i Crnu Goru, što nije tačno. Crna Gora je prošle godine imala prosečnu zaradu od 715 evra lane, a Srbija oko 640 evra“, navodi Ćulibrk.
Sagovornik N1 ističe da se stalno priča o prosečnoj plati, dok se u drugi plan gura jedan važniji podatak, a to je onaj o medijalnoj zaradi koja je „na sredini“ i pokazuje da polovina zaposlenih u Srbiji radi za jedva 500 evra.
„Za te ljude je priča o prosečnoj plati od hiljadu evra daleki san. Za njih je to duplo veća plata. Ona stara priča kaže da pola ljudi jede kupus, pola meso, pa se kaže da u proseku jedu sarmu. A, u stvari, neki zauvek ostanu na kupusu. Tako je i sa platama – više od 2.000 evra su plate u visoko razvijenim tehnološkimse sektorima, poput IT, i kad to uporedite sa sektorima gde prosečne, a ne medijalne zarade iznose između 400 i 450 evra što je blizu minimalca – dobijete prosečnu platu što je podatak koji sam za sebe ne govori mnogo“, kaže on.
Dodatni problem ovde je što vlast tvrdi da su plate dramatično povećane, a one su, kaže, realno smanjene.
„Plate su u novembru 2022. u odnosu na novembar 2021. nominalno veće za 13,8 odsto. A cene su veće u istom periodu za 15,1 odsto. Ako imamo u vidu da više od pola primanja ljudi troše na hranu, a ona je poskupela i po 30, 40 odsto a neke namirnice i 100 odsto, to znači da manje hrane možemo da kupimo nego godinu pre. Plašim se da će se taj trend nastaviti“, kaže Ćulibrk.
***
BONUS VIDEO: Petrica Đaković: Poslodavci nemaju razumevanje za inflaciju
