Cene po marketima divljaju: Pirinač skuplji od mesa i ribe

Dok sindikati pregovaraju sa poslodavcima i državom o novom minimalcu za 2023. godinu, tražeći da prati bar minimalnu potrošačku korpu koja je još u junu premašila 44.000 dinara – cene rastu. Trgovci kažu da svakodnevno rade nivelacije cena – uglavnom naviše."Cene naniže idu samo ako je reč o akcijskom sniženju. Sve poskupljuje. Do juče smo kilogram pirinča domaćeg proizvođača prodavali po 367 dinara, a sada je stigla nova cena od 460 dinara. To je rast za 25 odsto", kažu trgovci u malom domaćem trgovinskom lancu.Raspon cena, kada je reč o prehrani, nije toliko širok kod drugih prehramenih proizvoda. Osim, možda, kod konzervi tunjevine – tako je cena najjeftinije konzerve tunjevine u komadima, od 160 grama, već premašila 200 dinara, mada ima i onih iste gramaže koje uveliko koštaju i više od 600 dinara.Litar i po jogurta sve češće prelazi 200 dinara. Isto važi i za pavlaku u ambalaži od 700 grama.Mleka ovih dana nedostaje u rafovima, a i tu je cena pojedinih vrsta dugotrajnog mleka – uvoznog – premašila 200 dinara za litar.Poskupljuje i hleb – dok je cena Sava vekne zaštićena na maksimalnih 53,5 dinara, sve češće druge vrste hlebova koštaju više od sto dinara – pri tome nije reč o posebno upakovanim hlebovima produžene svežine koji su odavno premašili taj iznos.Krompir je, o čemu smo već pisali, već neko vreme iznad sto dinara.Kada je o mesu reč, svinjski but čiju maksimalnu cenu reguliše država, može da se nađe za 650 dinara po kilogramu, ali juneći teško ispod 1.200 dinara."Postoji subjektivna stopa inflacije – to je kad uđemo u radnju i vidimo cenu proizvoda koji redovno kupujemo. A zvanična međugodišnja stopa inflacije je 12,8 odsto. Većina ljudi vidi jasno neslaganje između te dve inflacije", kaže za portal N1 ekonomista Mihailo Gajić, programski direktor istraživačke jedinice LIBEK.Razlika je, pojašnjava, u tome što u korpu dobara koju meri zvanična statistika prema međunarodnoj metodologiji, ulazi i veliki broj drugih dobara i u sluga koje ne konzumiramo svaki dan, poput cena različitih aparata, troškovi grejanja, troškovi stanovanja i slično."I onda u zavisnosti koliko je njihovo učešće u korpi dobara čije se cene posmatraju, dolazimo do toga da u korpu ubacujemo nešto što se ne koristi svaki dan, naročito ne za najširi sloj stanovnika. Mi smo mnogo više osetljiviji na cene proizvoda koje koristimo svaki dan i zato deluje da postoji jasna razdvojenost – šta je pravi život, a šta nam govori državna statistika", ističe Gajić.Prema Anketi o potrošnji domaćinstava, koju objavljuje Republički zavod za statistiku, skoro 40 odsto ukupne potrošnje domaćinstava u Srbiji odlazi na hranu. Taj procenat je, kaže Gajić, veći kod onih koji imaju najniže plate i penzije i kod njih često prelazi i 50 odsto ukupnih prihoda."Samim tim i stopa inflacije je, ako hrana značajno poskupi, mnogo drugačija za domaćinstva sa nekoliko dece, u odnosu na samačka, a naročito kod onih koja imaju više i niže plate", pojašnjava Gajić.Opširnije pročitajte na N1.****BONUS VIDEO Toalet papir se "odmotava u nebesa" – zašto toliko poskupljuje?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=toaletpapirse-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4047562"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram