Cena maline u Poljskoj obara sve rekorde – za kilogram 540 dinara

"Deficit maline ali i drugog jagodastog voća na svetskom tržištu je evidentan u veoma dugom vremenskom periodu", kaže za Nova.rs dr Leposavić."Razloga za takvu situaciju ima dosta, a najznačajniji su povećan rast tražnje tokom krize izazvane koronavirusom i pad proizvodnje u najznačajnijim zemljama u kojima se ovo voće proizvodi. Uprkos činjenici da je kod nas malina ove godine plaćana preko 410 pa i 500 dinara i za koju su mnogi govorili da je to rekordna cena, poslednji podaci iz Lublina koji je glavni proizvodni region u Poljskoj u kojem je u toku berba takozvanih jesenjih sorti maline ukazuju da njihovi proizvođači za kilogram ploda dobijaju 21 zlot. Prevedeno u naše dinare, cena koju Poljski proizvođači trenutno dobijaju iznosi oko 540 dinara za plodove ubrane u konvencionalnoj proizvodnji", navodi on.To je siguran znak da zalihe na svetskom nivou i dalje opadaju, jer je u poslednjem izveštaju Ministarstva poljoprivrede SAD navedeno da su maline u njihovim hladnjačama opale za 11% u odnosu na isti period prošle godine , objasnio je istaknuti stručnjak."Ovi podaci ukazuju i da proizvodnja u zemljama glavnim dobavljačima svetske tržnice opada, a naša zemlja nije izuzeta od toga i naša proizvodnja ima izrazitu tendenciju pada u poslednjih 4 – 5 godina. Pored klimatskih činilaca, najveći razlog za pad proizvodnje predstavlja činjenica da su proizvođači 2017. 2018. i 2019. godine bili destimulisani da ulažu u svoje zasade a razloz za to nije bila hiperprodukcija maline u svetu i kod nas kako im je predočavano od strane pojedinih aktera iz oblasti trgovine i izvoza maline", ocenjuje dr Leposavić."Neozbiljno izgleda i podatak Republičkog zavoda za statistiku za 2020. godinu, kako naglašava, po kome se malina kod nas gaji na 24.028 ha, a njega koristi i Ministarstvo poljoprivrede naše zemlje. Prave površine su daleko ispod tog broja i ne poklapaju se za više od 50 odsto sa realnim stanjem", tvrdi dr Leposavić."Situacija na svetskom tržištu ide na ruku našim proizvođačima i izvoznicima, ali da bi trebalo ozbiljnije poraditi na održavanju tog pozitivnog trenda. Nedostaje rad na marketinkškim aktivnostima dobrobiti korišćenja i stvaranju veće prepoznatljivosti naše maline kod krajnjih kupaca", rekao je on.

Na pitanje ko bi to trebao da radi i kakav je učinak Vladine radne grupe za unapređenje proizvodnje i tržišta maline u Srbiji, naš sagovornik odgovara:„Rad na unapređenju proizvodnje i plasmana maline je zadatak svih učesnika u ovom poslu. O učinku Radne grupe ne bih previše komentarisao jer o tome govore činjenice koje ukazuju da od prve koja je formirana 2018. godine do poslednje iz 2021. proizvodnja i plasman maline iz naše zemlje strmoglavo opadaju".To i ne treba da nas čudi imajući u vidu njihov "sastav", "stručnost" i "reprezentativnost" članova”, zaključio dr Leposavić iz Instituta za voćarstvo - Čačak.Bonus video: Zamenio Beograd za selo predaka i gaji industrijsku konoplju

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=tnguzgajivacindustrijskekonopljedz-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2405699"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram