Srpska malina je na umoru i samo je paprena cena može spasiti

Biznis 02. avg. 202119:17 > 19:22
Podeli:
Maline Foto:Slavica Panić/Nova.rs

Na samom kraju berbe maline u Srbiji, prve procene govore da je rod ove godine umanjen za minimum 40% od planiranog ali da je loša godina uzela danak i narednom rodu. Malinjaci na području Zlatiborskog okruga, gde ih je i najviše u Srbiji, su doživeli sve moguće nedaće što se tiče vremenskih prilika. Jedino što je pozitivno jeste ekonomski momenat jer je cena ove godine nepredviđeno porasla pa je to i jedina nada da malinarstvo u Srbiji opstane. Predviđanja govore da će cena i iduće godine biti visoka jer se ne očekuju veća odstupanja na svetskom tržištu.

Proleće su ispratili mrazevi koji su u startu loše uticali na malinjake kada je u kretanju vegetacije došlo do izmrzavanja. Na to su se nadovezali i ostale nepogode, pre svega suša na početku berbe koja je prati do kraja ali i česte nepogode praćene gradom i jakim vetrom.

„Visoke temperature imale su najveći negativan uticaj na malinu. Na temperaturi većoj od 28% biljka ne vegetira, nema fotosinteze, pa pomoći nije bilo ni od navodnjavanja. Plodovi su tada zadržali krupnoću, neki su uveli a neki sazreli, veliki deo plodova nije dočekao gajbicu.Na drastično smanjenje prinosa uticao je i grad koji je neke malinjake potpuno ostavio bez prinosa i za ovu i za iduću godinu. Delimično su spašeni oni koji su osigurani ali pošto osiguranje pokriva samo direktan rod a osigurana cena je više od duplo manja, pa ni to nije mnogo pomoglo“, kaže za Nova.rs savetodavac za voće Poljoprivredne stručne službe, Andrija Radulović.

maline, cena, berba
Foto: Slavica Panić/Nova.rs

Pored smanjenog roda i kvalitet maline je podbacio ove godine. Plodovi su uglavnom znatno sitniji ali  otkupljuvači uglavnom nisu pravili problem pa je retko gde bilo klasiranja. Hladnjačari beleže od 30-50% manji otkup na isti broj proizvođača u odnosu na prošlu godinu, zavisno od podneblja. 

„Ova godina je što se tiče cene odlična, ali što se roda tiče u mom slučaju je podbačaj oko 30% u onosu na prošlogodišnji. To ne znači da je za toliko bio smanjen rod svim proizvođačima, neki su ubrali i manje od 50% a oni koji su u brdima i gde je bilo kiše, imali su bolji prinos pa sam u odnosu na druge imao i malo sreće. Što se kvaliteta tiče, nije loše, strani kupci su malo popustili pa je prošla i sitnija malina uz uslov da je zdrava. Cena je donekle izvukla godinu ali je tome doprinelo tržište jer je maline sve manje. Mislim da će u narednom periodu ručno brana malina uvek imati dobru cenu jer je veliki deo proizvođača prešao na branje kombajnima u ravničarskim krajevima. Tvrdim da iduće godine otkupna cena sigurno neće biti manja od ovogodišnje, možda čak i veća“, rekao nam je hladnjačar iz Ponikava kod Užica Mirko Bogojević 

Za proizvođače maline najznačajnije pitanje je šta raditi za sledeću godinu? Na psihološki momenat koji će uticati na buduće malinarstvo je na prvom mestu cena. Očekivanja su da cena ne bi trebala biti niža ali ona će zavisiti i od roda u drugim zemljama kao što su pre svega Poljska i Čile. Ono što je već poznato jeste da većih površina zasada ne može biti jer za zasnivanje malinjaka su potrebne dve godine. Visoke temperature koje ne posustaju, zaustavljaju i rast letorasta za sledeću godinu.

„Proizvođači u ovom periodu moraju da obrate pažnju na agrotehniku. Posle berbe se odmah mora izvršiti rezidba starih letorasta koji, radi zaštite novih, ostaju 10-15 dana u malinjaku. Potrebno je bar dva puta do kraja godine izvršiti njihovu zaštitu od grinje i drugih štetočina. Proizvođači su i na početku ove godine uglavnom manje pažnje posvećivali malinjacima u smislu agrotehničkih mera jer sa niskom cenom nema isplativosti za ulaganja“, ističe savetodavac Radulović. 

Slavne godine malinarske proizvodnje beležile su oko 110 hiljada tona izvezene maline iz Srbije, ta brojka je već prepolovljena u poslednjih nekoliko godina. Maline je, kako tvrde stručnjaci, u Sbiji sve manje i sve manje će je biti. Razloga ima više kao što su loš sadni materijal, neadekvatne parcele ali i nedostatak radne snage koja je sve manja a sve skuplja. Značajn uticaj ima i nedovoljna primena agrotehničkih mera. Nekada je prosečan prinos po hektaru bio 15 tona da bi danas pao na pet do šest tona. Ipak, pre svega na smanjenje malinarske proizvodnje uticala je destimulativna cena koja je tek ove godine dostigla relativno zadovoljavajuću cifru pa će ponajviše od nje zavisiti opstanak srpskog malinarstva.

Komentari

Vaš komentar