Među metama i Balkan: Iran razmatra napade na američke baze u Evropi ako Tramp eskalira rat

Dva izvora bliska iranskim vlastima rekla su za Financial Times da su iranske snage razmatrale napade na američke vojne objekte u zemljama jugoistočne Evrope, među kojima je i Bugarska. Ta zemlja je prošlog meseca odobrila korišćenje vazduhoplovne baze Bezmer za američke avione za dopunu goriva.

Jedan od izvora naveo je da se među potencijalnim metama za odmazdu nalazi i Kipar, gde je u martu dronom pogođena britanska vojna baza. Takav scenario, prema njegovim rečima, mogao bi da bude razmatran u slučaju nove američke ofanzive protiv Irana.

Izvori tvrde i da su iranske snage zasebno analizirale mogućnost napada na podmorske optičke kablove u Ormuskom moreuzu, ukoliko dođe do dalje eskalacije sukoba.

U Teheranu veruju da je nastavak rata sve izvesniji

Ovakve pretnje odražavaju sve prkosnije raspoloženje u Teheranu, gde sve veći broj ljudi unutar režima smatra da pitanje više nije da li će rat biti nastavljen, već kada će se to dogoditi.

Pregovori o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza zapali su u ćorsokak, dok je iranski vrhovni vođa, ajatolah Mojtaba Hamnei, prošle nedelje postavio tvrdolinijaše na ključne bezbednosne i vojne funkcije.

Tramp je u utorak izjavio da sa Teheranom „nema nikakvih razgovora niti pregovora, niti su oni zakazani“.

Pripadnici Iranske revolucionarne garde (IRGC) i drugi vojni komandanti upozorili su da bi Iran, u slučaju novog rata punih razmera, mogao da odustane od dosadašnje strategije koja se uglavnom zasnivala na napadima na američke vojne objekte, energetska postrojenja i drugu infrastrukturu na Bliskom istoku.

Umesto toga, mete bi mogle da budu mnogo udaljenije.

Revolucionarna garda je prošlog meseca upozorila i Veliku Britaniju zbog američkog korišćenja britanskih vojnih baza, poručivši da će „svaka baza koja bude korišćena za pokretanje napada na iransku teritoriju biti smatrana legitimnom metom“.

Koliko je realna pretnja Evropi?

Sidhart Kaušal, istraživač londonskog instituta Royal United Services Institute (RUSI), ocenio je da je pretnja koju iranske rakete predstavljaju za ciljeve u Evropi i drugim udaljenim područjima „stvarna, ali ograničena“.

Iran bi, prema njegovoj proceni, mogao da upotrebi balističke rakete srednjeg dometa protiv američkih objekata u južnoj i jugoistočnoj Evropi, uključujući rakete iz porodice Šahab.

Međutim, Kaušal smatra da bi sposobnost tih projektila da nanesu ozbiljnu štetu opadala sa povećanjem udaljenosti cilja.

Prema izvorima bliskim iranskom režimu, razmere eventualne odmazde zavisile bi prvenstveno od poteza Vašingtona.

Jedan od izvora tvrdi da Teheran priprema plan za dalje širenje sukoba ukoliko Tramp ostvari ranije pretnje da će napasti ključnu iransku infrastrukturu.

Američki predsednik je prošlog meseca izjavio da bi Vašington mogao da uništi po jedan iranski most ili elektranu svaki put kada Iran napadne neki brod u Ormuskom moreuzu.

Drugi izvor tvrdi da Iran u slučaju američkog napada ne bi postavljao „nikakva ograničenja“ kada je reč o odgovoru.

„Ako SAD odu predaleko, Iran će se braniti po svaku cenu, izaći će izvan granica regiona i napasti i Evropu“, rekao je taj izvor.

Iran je već pokušavao da gađa veoma udaljene ciljeve

Iran je već pokazao spremnost da napada ciljeve koji se nalaze hiljadama kilometara od njegove teritorije.

Nekoliko nedelja nakon što su SAD i Izrael u februaru pokrenuli rat, Vašington je optužio Teheran da je ispalio više projektila prema Dijego Garsiji, zajedničkoj američko-britanskoj vojnoj bazi u Indijskom okeanu, udaljenoj oko 4.000 kilometara. Nijedan od tih projektila, prema američkim tvrdnjama, nije pogodio metu.

Turska je u martu saopštila da je protivvazdušna odbrana NATO-a presrela nekoliko balističkih raketa lansiranih iz Irana.

Istog meseca dronom je pogođena i britanska vazduhoplovna baza Akrotiri na Kipru. Zapadni zvaničnici tada su sumnjali da je reč o iranskom dronu koji su lansirale snage povezane sa Teheranom u regionu, a ne sam Iran.

Izvori navode da je prošlomesečni iranski napad na američku bazu u Jordanu, u kojem su poginula trojica američkih vojnika, bio najprecizniji iranski napad velikog dometa do sada. Prema njihovoj oceni, time je Teheran pokazao da poseduje sposobnost da pogađa ciljeve na znatno većim udaljenostima.

„To je bila i poruka Evropi: i ona može biti pogođena raketama i zato bi trebalo da zna na čiju stranu staje u ovom ratu“, rekao je prvi izvor.

On je dodao da bi „veoma velika greška“, poput napada na ključnu iransku infrastrukturu, mogla da dovede do širenja rata van Bliskog istoka i njegovog prelaska na evropsko tlo.

Pregovori propali, usledili novi napadi

Memorandum o razumevanju između SAD i Irana, postignut u junu, propao je prošlog meseca nakon što je Teheran napao brodove u Ormuskom moreuzu.

Obe strane potom su jedna drugu optužile za kršenje privremenog sporazuma, što je dovelo do novih uzvratnih napada i ponovne američke blokade iranskih luka.

Višenedeljni diplomatski napori nisu doneli pomak u pokušajima da se ponovo otvori ovaj izuzetno važan pomorski pravac i obnove pregovori o širem sporazumu kojim bi rat bio okončan.

Tramp je, prema navodima Financial Timesa, postajao sve nezadovoljniji zbog zastoja.

Stručnjaci: Iran ima rakete dometa većeg od 2.000 kilometara

Kaušal navodi da bi Iran mogao da upotrebi i snažnije rakete, ali bi one za dostizanje udaljenijih evropskih ciljeva morale da nose lakše bojeve glave. To bi, prema njegovoj proceni, značajno ograničilo štetu koju bi mogle da nanesu.

On smatra da bi za Teheran moglo biti efikasnije da deluje preko svojih regionalnih saveznika i posredničkih grupa, među kojima su šiitske milicije u Iraku, Hezbolah u Libanu i Huti u Jemenu.

Daglas Bari iz Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS) rekao je da pokušaji napada na Dijego Garsiju ukazuju na to da Iran poseduje oružje dometa većeg od 2.000 kilometara.

Međutim, veliko pitanje je koliko takvih projektila Iran zapravo poseduje i da li bi Teheran bio spreman da ih upotrebi, makar u ograničenom broju, kako bi poslao političku i vojnu poruku.

Dodatni problem predstavlja preciznost.

Što je cilj udaljeniji, objasnio je Bari, teže ga je precizno pogoditi. Iran bi tako rizikovao da projektili promaše metu ili da ih protivvazdušna odbrana obori, čime bi politički i vojni efekat napada mogao biti znatno umanjen.

Ni u iranskom režimu nema saglasnosti

Pojedini ljudi unutar iranskog režima strahuju da bi Teheran mogao da ode predaleko.

Istovremeno, mnogi smatraju da se Sjedinjenim Državama ne može verovati kada je reč o sprovođenju eventualnog sporazuma. Prema njihovom mišljenju, Iran mora da uceni Vašington, kako bi ga primorao da poštuje obaveze iz mogućeg konačnog dogovora.

Među zagovornicima tvrđeg pristupa je i Mohsen Rezai, nekadašnji komandant Revolucionarne garde, kojeg je Hamnei prošle nedelje postavio na najvišu bezbednosnu funkciju u zemlji.

Iranski analitičari taj potez tumače kao signal da su ličnosti poput Mohameda Bagera Galibafa, glavnog iranskog pregovarača, barem privremeno potisnute u drugi plan, dok izgledi za postizanje trajnog sporazuma postaju sve slabiji.

„Iran šalje jasnu poruku: ako ne postignete dogovor sa Galibafom, moraćete da razgovarate sa Rezaijem“, rekao je drugi izvor blizak režimu.

Kako je slikovito opisao poruku Teherana: „Nemojte biti ludi, jer smo mi spremni da budemo luđi od vas“.