"Brži rast uz investicije, obrazovanje i jake institucije"

To su rezltati istraživanja, objavljenog u knjizi Petrovića i Mirjane Gligorić Matić „Konvergencija periferije ka razvijenoj EU i faktori koji je opredeljuju: Empirijsko istraživanje i implikacije za Srbiju“, koja je danas predstavljena u SANU u okviru strateškog projekta o razviju srpske privrede.Petrović u Danu uživo kaže da su ispitivali kako su zemlje Centralne i Istočne Evrope, sa kojima Srbija može da se poredi, iskoristile svoje potencijale i brzo se približile razvijenom svetu, pa su taj model primenili na Srbiju.„Pokazuje se da ako ste manje razvijeni, imate potencijal da brže rastete, lakše je da imitirate i prenosite tuđa znanja kod vas, nego da stvarate inovacije na čemu baziraju rast razvijene zemlje. Zemlje Centralne i Istočne Evrope su uspele da kroz investicije i dobru obrazovanost stanovništva obezbede visok rast i tako počnu da sustižu razvijenu Evropu“, ukazuje Petrović.Ističe da su tajna njihovog uspeha „te visoke investicije uopšte, a posebno velike investicije u industriju, naročito u prerađivačku, i uz dobru obrazovnu strukturu one su uspele da generišu taj rast i jake institucije koje su pre svega neophodne“.

Zašto je Srbija tako spora?

Na pitanje zašto je Srbija tako spora, on navodi da kako se prelazilo iz prethodnog sistema (socijalističkog) u Srbiji je došlo do deindustrijalizacije, što se desilo i u Istočnoj i Centralnoj Evropi, ali su oni to zaustavili posle nekog perioda, „ali još važnije je da su prešli na savremene proizvode i sektore unutar prerađivačke industrije koji su bili konkurentni u EU, poput računarskog, automobilskog sektora i hemijske industrije“.

Navodi da su direktne strane investicije na visokom nivou u Srbiji, ali je problem što su one u sektore koji nisu imali veliku dodatu vrednost.„Jedno od opravdanja je što smo mi krenuli sa velikom nezaposlenošču, pa je bila namera da se ljudi što pre samo zaposle. U Srbiji su prioritet prehrambena, tekstilna i duvanska industrija. Da bi došlo do prelaza na značajnije, produktivnije sektore, potrebni su uslovi za to. Istraživanja pokazuju da je presudno da, pored investicija, budu razvijene institucije, vladavina prava, pravosuđe, borba protiv korupcije“, ukazuje Petrović.Naglašava da „kičmu svake privrede čini domaći sektor, za koji su kičma mala i srednja preduzeća, a za njih je presudno okruženje, a stranci su relativno zaštićeni“.

Na pitanje kako procenjuje rast za 2021. godinu na osnovu rezultata prvog kvartala, on podseća da je Fiskalni savet u decembru rekao da treba praviti budžet na skromnijoj stopi od šest odsto rasta, ali da sada smatra da su dobri izgledi da se ostvari rast između pet i šest odsto, „a glavni razlog je što su u ovom rebalansu budžeta povećane državne investicije u infrastrukturu i zaštitu čovekove sredine, na čemu Fiskalni savet već godinama insistira“.„Oko šest odsto dohotka zemlje će ići u te investicije, što je jako visoko i omogućiće da se umesto neke očekivane stope od četiri odsto podigne na 6,5 odsto“, navodi Petrović.

Recept za rast standarda

Upitan koji je recept za rast standarda, on kaže da „dohodak po stanovniku treba da raste a iza toga je produktivnost po stanovniku, a iza toga stoji da se privreda okrene ka onim sektorima koji omogućavaju veliku dodatu vrednost po zaposlenom, a iza toga stoje mala i srednja preduzeća kao kičma, a iza toga jake institucije“.Ističe da je presudno da se podigne i nivo obrazovanja u Srbiji, koji je i kvantitativno i kvalitativno slabiji nego u Centralnoj i Istočnoj Evropi.„Manje razvijene zemlje kao Srbija mogu brže da rastu od Nemačke ili Francuske tako što će da prenose i primenjuju ta znanja, ali da bi to bilo moguće mora da postoji obrazovano stanovništvo koje bi to moglo da prihvati. Treba investirati u uređenje sistema i u obrazovanje i zdravstvo. To je ono što se zove formiranje ljudskog kapitala, i onda to postavlja osnov za brz rast“, navodi Petrović.„Tada bi mi imali potencijal da rastemo pet-pet i po odsto i počeli bi da sustižemo Centralnu i Istočnu Evropu“, dodaje on.Kada se radi o platama, on kaže da je po ukupnom dohotku zemlje po stanovniku Bugarska iznad nas 25 odsto, Rumunija 70 odsto, a baltičke zemlje 100 odsto.„Tako da su oni već u tome dosta odmakli, i jedini način da povećamo plate je tako što će privatni sektor i privreda da rastu, a onda će i državni sektor dobijati veće plate, a ne da bude ovako kako je sada da plate rastu u državnom sektoru i tako se guši privatni sektor“, zaključuje on.https://youtu.be/FcCJPyAUKqc