"Sada nema dobrog rešenja za NIS, nacionalizacija je loša - ali ostaje kao poslednja mogućnost"

Brkić je za N1 ocenio da je nacionalizacija NIS-a loše rešenje, pre svega, jer šalje loš signal ka međunarodnim investitorima.

„To nema veze sa Rusima i nama, nego generalno, strani investitori ne vole da čuju tu reč. Druga stvar koja je problematična to je taj aranžman po kom je prodat NIS još 2008. godine, jer on je tada prodat u jednom energetskom aranžmanu koji se nije odnosio samo na naftu, nego i na gas. Drugim rečima, kada bi došlo do nacionalizacije bez, kako bih rekao, bez da to makar prećutno ruska strana aminuje, to bi sigurno imalo posledice na gasno snabdevanje našeg tržišta, u stvari privrede i cele države. I to su sad te situacije gde prosto nema dobrog rešenja“, objašnjava on.

Uprkos tome, ukoliko zaista ne bude nikakve druge mogućnosti, to, prema njegovim rečima, uvek ostaje kao poslednja mogućnost.

„Kapital je vrlo osetljiv na takve stvari. Kada je u pitanju očuvanje unutrašnje makroekonomske stabilnosti, u krajnjoj liniji, energetske bezbednosti, kao krajnje rešenje to će se na kraju i desiti. Ali je bolje da se ne desi“, kaže Brkić.

Govoreći o gasnom aranžmanu Srbije sa Rusijom, koji ističe u decembru, sagovornik N1 ističe da je upravo u tom delu najveća greška koja je počinjena u poslednjih godinu dana.

„Kada je bilo potpuno jasno da će doći do komplikacije odnosa kada je u pitanju Naftana industrija Srbije, mislim da je naša strana morala da učini sve da dobije dugoročni aranžman u vezi sa gasom, zato što bi nas taj dugoročni aranžman čuvao i od onoga što je u međuvremenu Evropska unija počela da sprovodi kao politiku nultnog uvoza ruskog gasa, ali tu su abolirani svi oni koji imaju dugoročne aranžmane do nekog momenta. Mi nismo članice Evropske unije, ali će nas možda u jednom transportu, kroz Bugarsku ili kroz neku drugu članicu, upravo taj deo kačiti“, objašnjava on.

Prema mišljenju Brkića, bilo bi bolje da se u prvih šest meseci ove godine akcenat stavio na pregovore o dugoročnom aranžmanu.

„Ne da nije bilo pregovora o dugoročnom aranžmanu, nego nismo dobili ni kratkoročni aranžman i sada u jednoj potpunoj vremenskoj iznudici sklopićemo to što ćemo sklopiti i to će verovatno obezbediti neko snabdevanje tokom zime, ali se otvara veliko pitanje šta će biti na proleće i još šta će biti i narednih godina“, navodi ekonomista i bivši diplomata u gostovanju na N1.

I dok, kako kaže, ruska nafta nije za nas ključna stvar, snabdevanje gasom van teritorije Rusije u perspektivi je sasvim moguća varijanta, ali zahteva vreme, novac i ne može biti urađena preko noći, jer Srbija nije uradila dovoljno na diverzifikaciji, odnosno smanjenu zavisnosti do ruskog gasa.

„Da bi ušli u neke postojeće gasovode, vi morate da imate aranžmane koje su ranije sklopljeni. Mi te aranžmane nemamo. S druge strane, i da ih imamo, imamo dva ograničenja. Prvo, mi smo zemlja koja ne izlazi na more. Prijem tzv. LNG-a, tečnog prirodnog gasa, je mnogo lakši u zemljama koje imaju luku prijema. Mi je nemamo. Znači, moramo se oslanjati, na neki tranzit kroz neku drugu zemlju. I drugi deo je da nije moguće preko noći izgraditi gasovod. Za to vam treba neko vreme“, objašnjava Brkić.

Zbog svega navedenog, ono što je do sada bila naša prednost - jeftin gas i što je privlačilo investitore, sada, prema njegovim rečima, može da postane suprotnost.

„Možda ćemo plaćati najskuplji gas narednih godina“, kaže Brkić.