Branislav Grujić skoro deset godina nije dao intervju. Poznati biznismen u fokus javnosti ponovo dolazi zbog dva projekta, jedan je "West65" na Novom Beogradu koji se dovršava posle više od deset godina, drugi je - "Prokop". Grujić je u intervjuu za novi broj Nedeljnika govorio o svojim počecima, odlasku i povratku u zemlju, biznisu u Rusiji, odnosu sa Zoranom Đinđićem i očekivanjima posle Petog oktobra, o odnosu krupnog biznisa sa različitim vlastima, projektima u Beogradu...
Na pitanje zašto se stiče utisak da danas biznismeni ćute i zašto on gotovo deset godina nije dao intervju, Grujić je rekao:
„Za nas privrednike, politički sistem je dobar onoliko koliko nam omogućava da radimo. Današnji sistem nam to omogućuje, zato i ne čujemo privrednike da mnogo pričaju. Može da se radi. Popravljen je sistem, ili bolje reći korigovan je u delovima koji su kočili biznis. Ja sam 2012. završio mandat predsednika „Privrednika“, nisam želeo još jedan. Bio sam jedno vreme u Nacionalnom savetu za preporod gde sam maksimalno dao svoj doprinos i s vremenom je država preuzela sve ingerencije, a ja nemam potrebe da se oglašavam. Moj resorni sagovornik sa kojim uvek mogu da razgovaram je Marko Čadež iz Privredne komore, gde je Komora preuzela i dobila snagu da bude naš predstavnik. I ako nam nešto treba, ja se obratim njemu. Ne moramo više da sedimo u vladi, da idemo od ministra do ministra da kukamo i pitamo zašto nam ne daju dozvole da radimo“, ispričao je poznati biznismen za „Nedlejnik“.
Govorio je i o poznanstvu sa Zranom Đinđićem.
„Imali smo sporadične razmene mišljenja. Zoran je voleo da razgovara sa mnom o tome kako ja vidim ekonomiju, društvo, promene. To su bile diskusije uz kafu, bez ikakve obaveze ili nekih planova. On jeste 2000. godine imao ideju da ja budem ministar građevine. Rekao sam da nažalost ne mogu da ostavim firmu. Taman smo počeli da se dižemo posle te krize 1998. Učestvovao sam u pisanju prvih programa, konsultovali smo se, ali nisam mogao da postanem državni službenik“ ispričao je Grujić.
O odnosu sa vlastima u kojoj je glavnu reč vodila Demokratska stranka je rekao:
„Problem sa prošlom vlašću, koja se zvala demokratska, jeste da je nažalost imala najokorelija socijalistička ubeđenja, bila lenja i nije htela ili znala da radi. Oni su se najviše bojali ljudi koji rade i zarađuju. Deklarativno su nas podržavali, ali su zapravo oni uveli terminologiju i proglašavali sve koji rade i zarađuju tajkunima. U svim medijima je zaživeo taj termin, bez ikakvog preispitivanja. Tražio sam više puta: definišite ko je i šta je tajkun, ko je i šta je privrednik i ko su masa malih i srednjih preduzeća, koji suj svi bili ocrnjeni. Ne možete zbog pet ili deset ljudi sa kojima ste u sukobu da etiketirate ceo privredni ambijent. Mislim da im se to i obilo o glavu.“
Grujić je pričao i poletu posle promena Petog oktobra i kako se, prema njegovom viđenju, posle ubistva Zorana Đinđića, nove vlasti pokazale nesposobnost da upravljaju sistemom.
„SPS je bio jedina partija koja je imala državnu strukturu. Mnogo godina kasnije sam od Mlađana Dinkića čuo kako postoje kadrovi koji su listopadni i zimzeleni. I da suštinu sistema čine zimzeleni koji se nikad ne menjaju. Takvi uvek kažu: „Samo ti pričaj, takvih sam se ja nagledao od Tita i svi su otišli, a ja sam ostao“, rekao je.
Na pitanje da li zaista veruje da je danas bolje, Grujić je rekao:
„Najvećim delom, ono za šta smo se mi u poslovnom ambijentu zalagali do 2012, danas je rešeno. Uvek ima šta da se poboljša. Uvek. Promeniti sistem je ogroman posao. Tek danas je ova vlast, odnosno kako imamo utisak da je jedna osoba, Aleksandar Vučić, zapravo promenila sistem dubinski. Sigurno je pomogla činjenica da je došlo do starenja tih „zimzelenih“ ljudi u administraciji koji su otišli u penzije i stvorena je nova administrativna klasa koja na drugi način vodi državu“, rekao je Grujić.
Na pitanje o spornom ugovoru oko „Prokopa“ u kom nije nije ispoštovana procedura koju podrazumeva privatno-javno partnerstvo, Grujić je rekao:
„Bio sam pomalo šokiran površnošću tih komentara. Mi nemamo javno-privatno partnerstvo. Mi smo finansijeri i graditelji železničke stanice. Izgradimo stanicu i tog trenutka se nama prenosi ostatak ploče i ostatak parcele gde možemo da radimo nastavak našeg projekta, a to je poslovno-rezidencijalni centar. Sve do tog momenta, svi troškovi su naši. Krenuli smo od procene troška 5,7 miliona, a sada smo već na osam miliona.
Jasno je da se država „hedžovala“ – zaštitila, njih to uopšte više ne interesuje. Izašli su iz rizika porasta cena.
Ovo je za mene bio prvi susret sa državom na taj način. Mi nikad ne radimo sa budžetskim parama, nigde. Mi se ne bavimo konkurencijom i ne bavimo se politikom.
Imali smo specifičnu situaciju, jer mi nemamo ovde zemljište, nego imamo ploču koja je u vazduhu. Po našim imovinsko-pravnim odnosima to je parcela u vazduhu. Kako da se to reši? Morao je da se menja zakon, jer će to trebati državi za sve tunele i mostove. Prošli smo kroz to kao prvi koji se susreću sa takvom problematikom“, rekao je između ostalog Grujić.
U razgovoru za Nedeljnik je ispričao i šta je rekao Borisu Tadiću u Azerbejdžanu, šta mu je rekao jedan ministar iz Đinđićeve vlade, kako se našao u situaciji da se prijavi kao izbeglica u Italiji, da li je i on čuo da „ne sme da gradi veću zgradu od kule u Beogradu na vodi“…
BONUS VIDEO: Šta se dešava sa autobuskom stanicom u Beogradu? Otkrivaju snimci iz drona
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare