Aplikacija APR koči rad knjigovođa u Srbiji

Biznis 24. feb. 202110:14
Podeli:
Foto:Slavica Panić/Nova.rs

Mesec u kome knjigovođe u Srbiji imaju najviše posla, dodatno opterećuje nefunkcionalnost aplikacije Posebni informacioni sistem (PIS) Agencije za privredne registre, putem koje se državnim organima podnose svi godišnji izveštaji. Iz godine u godinu problem je sve veći, a kako tvrde knjigovođe, ove godine je kulminirao. Sistem neprekidno pada, a dešava se da aplikacija uopšte ne funkcioniše i po nekoliko dana, u mesecu u kome je svaki minut za knjigovođe dragocen. Na reagovanje od države dobijaju odgovor da su upravo oni krivi jer unose preveliki broj podataka, da čekaju poslednji dan i da je problem u njima, a ne u sistemu. Knjigovođe to objašnjenje ne prihvataju, jer poslove koje obavljaju u ovom mesecu nije moguće ranije uraditi, te da sama aplikacija od APR postaje dostupna oko 5. februara, a rokovi su kratki. Glavi problem vide u lošoj tehničkoj podršci APR.

Knjigovođe kažu da su kao jedan zid koji prima udarce sa dve strane. Sa jedne strane je privreda i klijenti prema kojima imaju obevezu pružanja usluga i edukovanja o svakodnevnim izmenama propisa i zakona, te da ih zaštite od naglih i nepredvidivih promena. Sa druge strane stoji država prema kojoj su obavezni da zvršavaju sve po zakonu i u roku dostavljaju sve izveštaje. Oni nisu samo knjigovođe već, kako kaže Slađana Dikić Stanković vlasnica jedne knjigovodstvene agencije u Užicu, oni su i državni službenici.

Foto:Slavica Panić/Nova.rs

„To je donekle i tragično u ovom poslu, zato što odrađujemo toliko poslova koje državna administracija treba da radi. Kada se pre 7-8 godina krenulo u elektronsku predaju poreskih prijava, šalter sale u Poreskim upravama su nestale. Svi radnici su dobili drugo radno mesto ili otišli u penziju a sav teret je stavljen na nas. Pre 2-3 godine krenulo se sa elektronskom prijavom i odjavom radnika. Taj posao je takođe prebačen na naša leđa a ljudi u Zavodu za socijalno osiguranje, koji su to radili, su rasterećeni. Teret je na nama jer ne postavljamo pitanje funkcionisanja sistema već radimo danonoćno a onda nas sistem okrivljuje za svoje nedostatke, pre svega u elektronskom poslovanju, dok se na sva usta hvale digitalizacijom. Na svakom koraku trpimo represiju, prinudu i pritisak“, priča za portal Nova.rs Slađana

Svi januarski praznici su za knjigovođe dani kada se radi najviše. Kada se oko 5.februara na sajtu APR pojavi aplikacija PIS putem koje treba uneti sve godišnje izveštaje, knjigovođe u Srbiji nemaju slobodne sate, rade danonoćno kako bi ispoštovali sve rokove koje država propisuje i klijente kojima pružaju knjigovodstvene usluge. Uz sve to ide uobičajeni rad koji inače obavljaju svakodnevno za svaki mesec. Korišćenje PIS aplikacije koju nudi APR iz godine u godinu postaje sve veća muka. Aplikacija je teško dostupna a i kada uspeju da je otvore dešava se da sistem neprekidno pada i da se isti podaci unose i po nekoliko puta.

„Iz godine u godinu aplikacija ne funkcioniše, ponavlja se priča kako je knjigovođe obaraju prevelikim informacijama ili čekanjem poslednjeg dana, što apsolutno nije tačno. Sa unošenjem počinjemo čim aplikacija izađe. Ta aplikacija sadrži bilanse uspeha, statističke izveštaje, obrasce posebnih podataka i sve druge godišnje izveštaje. Aplikacija redovno puca, čak i ako uspete da uđete u nju, kada unesete sve podatke i označite da je unos završen, ona sve podatke izbriše. Onda krenete ponovo, onda se to desi još jednom, onda krenete treći put i opet svi podaci nestanu a onda ako pokušate ponovo, više ne možete da uđete u aplikaciju. Nećete uspeti do kraja dana, izgubićete silno vreme a svaki minut je više nego dragocen, to je gubljenje i vremena i živaca. Stalno smo pritisnuti rokom i na dnevnom nivou. Ako pri tome ne postoji tehnička podrška od države koja od nas traži da imamo dobre softvere i računare, dobre servere a sama to nema, onda je to od države neozbiljno i neodgovorno. Aplikacija prošle sedmice nije radila puna tri dana, šta dalje reći da bi se problem razumeo“, kaže Slađana.

Foto:Slavica Panić/Nova.rs

Pored toga što mimo svog posla, knjigovođe obavljaju poslove advokata, finansijskih savetnika, poreskih inspektora, Poreske uprave i drugih institucija, sada moraju da budu i informatičari što, kako kaže Slađana, ne žele da budu.

„Kada aplikacija tri dana nije radila, javljala je nekakvu kriptografsku grešku u šta se ne razumemo i ne treba da se razumemo. Sa jedne opcije nas prebacuju na drugu da bi posle hiljadu klikova došli na ono što vam treba, to nema nikakvog smisla. Ja kao knjigovođa niti treba da učim informatiku niti da plaćam za to informatičara jer da je obezbeđeno valjano funkcionisanje te aplikacije, svi bi radili svoj posao. Na kraju knjigovođe su krive zato što rade a ne država koja ne može da obezbedi uslove sistema koji je sama nametnula“, dodaje Slađana.

Dodatne probleme knjigovođe imaju sa sertifikatima ličnih karata gde MUP dolazi kao još jedan od činilaca koji koči podnošenje završnih računa. Lične karte su nefunkcionalne, sve one koje su izdate pre 18.avgusta 2014.godine ne mogu da potpišu završni račun, bez obzira što imaju sertifikat i digitalni potpis. Onda klijenti menjaju lične karte, što je dodatni trošak od 3.000 dinara a ovih dana su iz toga proizašle ogromne gužve u Policijskim upravama širom Srbije. Kada dobiju novu ličnu kartu, ni ona ne funkcioniše dok ponovo ne od u MUP kako bi se izvršilo dodatno dekodiranje.

Problem knjigovođa, kako kažu, je to što su tiha struka koja nema dovoljno jaka udruženja koja bi se zalagala za zaštitu njihovih interesa. Čak i ona koja imaju potrebnu reprezentativnost, nisu naišla na razumevanje države. Odgovor je i u tome što ti ljudi nemaju vremena za okupljanja, razmatranja problema i udruženog delovanja, kao što to rade advokatska ili druga udruženja koja su kadra da svojim zahtevima blokiraju sistem. Knjigovođe smatraju da je njihov rad od izuzetnog interesa države, čiji se opstanak zasniva na poreskim obveznicima, a da to ona ne prepoznaje. Možda je zato sve manje mladih ljudi koji se odlučuju da se upuste u ovu struku. Najmlađe knjigovođe u Užicu imaju više od 40 godina života.

Komentari

Vaš komentar