"Amerikanci štite svoje proizvođače borovnice, a gde smo mi"

"Zainteresovana strana u ovom postupku bio je Američki savez uzgajivača borovnica kao podrška zaštitnim merama . Suprotstavljeni su bili Koalicija borovnica za zdravlje i napredak koju čine američki proizvođači, distributeri, kupci i strani dobavljači, organizacija Aneberries koja predstavlja većinu proizvođača i izvoznika borovnice iz Meksika i organizacija Čilealimentos koja predstavlja proizvođače i izvoznike borovnica iz Čilea. Pet stranih vlada (Argentine, Kanade, Čilea, Meksika i Perua) sa resornim ministrima i ambasadorima, zajedno sa advokatima takođe je učestvovalo u istrazi. Vlada Argentine podnela je podnesak i dala usmenu izjavu na saslušanju, dok je vlada Kanade učestvovala u postupku sa većim brojem aktera od kojih su najznačajniji proizvođači borovnice iz Britanske Kolumbije", rekao je Leposavić.Kako navodi, strah američkih proizvođača i povećana proizvodnja borovnice u Južnoj Americi i ostalim delovima sveta bio je povod za pokretanje istrage uticaja uveženih plodova ove voćke na domaću proizvodnju. Višemesečna istraga je, ističe, započeta u septembru obuhvatila je više javnih rasprava i obaveštenja u oktobru prošle godine i januaru i februaru ove godine rezultirala je pisanim dokumentom Američke komisije za međunarodnu trgovinu izdatog marta ove godine.

"U njemu su detaljno obrađene izjave svih učesnika, pobrojane pretnje po domaću proizvodnju sa posebno istaknutim uticajem pandemije koronavirusa na smanjenje porudžbina usled zatvaranja restorana, škola i odmarališta, koje je, prema izjavi jednog od proizvođača uticalo da 25% tržišta borovnice nestane. Istaknut je i problem zbog zatvaranja pojedinih preradnih i doradnih kapaciteta usled zaraze radnika u njima, nemogućnost organizacije berbe, povećanje prodaje putem interneta i promena načina kupovine jer su kupci u vreme pandemije kupovali manje svežih proizvoda zbog želje da sveže voće za sebe odaberu direktno sa polica trgovinskih objekata", kaže dr Leposavić za Nova.rs.Nakon saslušanih argumenata suprostavljenih strana, nastavlja izlaganje on, kao i sveobuhvatne analize domaće proizvodnje, uveženih količina, navika potrošača i načina plasmana, pomenuta Komisija je nedvosmisleno utvrdila da bez obzira na povećan uvoz svežih, pothlađenih i smrznutih borovnica te količine ne predstavljaju pretnju američkim proizvođačima ovog voća."Interesantno je i da se kao izvoznik, pre svega smrznute borovnice pojavljuje i Republika Srbija iz koje je 2016. u Ameriku izveženo 116 tona smrznute borovnice, sledeće godine 115, 2018. samo jedna tona, 2019. 35 t i 2020. godine 29. tona. Tabelarno je prikazan i podatak da su nas u 2020. godini po izvozu borovnice u Ameriku prevazišli dobavljači iz Crne Gore sa izveženih 70 tona plodova", precizirao je dr Leposavić.Kako ovakvi i slični događaji mogu uticati na proizvodnju i plasman plodova borovnice iz naše zemlje pitali smo ga jer nam je predočio sadržaj prethodnih dokumenata."Proizvodnja borovnice u našoj zemlji je doživela veliku ekspanziju u prethodnih desetak godina. Od svega 3-4 hektara ekstenzivnih i poluintenzivnih zasada polovinom prve decenije dvadesetog veka, ova biljka se sada u našoj zemlji gaji na oko 3 hiljade hektara. U proizvodnji borovnice smo za kratko vreme prevazišli konkurenciju u kojoj se ova biljka gaji neuporedivo duži niz godina. Pretekli smo ih u primenjenoj tehnologiji, prinosu i onomo što je posebno značajno i na čemu kupci posebno insistiraju a to je kvalitet plodova proizvedenih u našoj zemlji. Naravno da ima i negativnih primera ali proizvodnja borovnice u Srbiji za sada ima pozitivan trend. Da bi taj trend ostao, potrebno je održati i unaprediti postignuti kvalitet ali i značajno više uložiti u razvoj proizvoda i marketing. Događaji poput pokušaja zaštite domaće proizvodnje proizvođača iz Amerike su svakako opomena da se u proizvodnju i plasman moraju uključiti i državne institutucije, udruženja proizvođača i izvoznici jer svi oni imaju interes za nesmetani plasman na određeno tržište. Činjenica da su u sporu pred Američkom komisijom za međunarodnu trgovinu učestvovale vlade pet zemalja koje borovnicu izvoze u tu zemlju ukazuju na ozbiljnost pristupa i zaštiti njihovih proizvođača i izvoznika u čemu su ovaj put uspele. Svaki od njih je pred komisijom nastupao argumentovano i uz obilje dokumentacije o tržišnim uslovima prodaje, deficita plodova ove voćke na američkom tržištu po mesecima, uticaja i dobrobiti konzumiranja na zdravlje potrošača, naročito i dokazano tokom pandemije koronavirusa jer se borovnicama, ali i malinama i drugom jagodastom voću sa pravom pripisuje epitet „super voće“", objasnio je on.Ovakvi događaji su, kako je naglasio, opomena i proizvođačima i izvoznicima drugog voća. Leposavić napominje da se u našoj zemlji prilično neodgovorno ophodimo prema malini, nacionalnoj voćnoj vrsti, gde sveukupna situacija trenutno ide na ruku našim proizvođačima i ponekim izvoznicima. On kaže da je to rezultat povoljnih kretanja i porasta tražnje na svetskom tržištu gde trenutno vlada deficit robe.Naš sagovornik ukazuje da se ovakva situacija nikako ne može pripisati nekim od veoma prisutnih aktera u našoj zemlji, a to su pojedini proizvođači ili samozvani predstavnici udruženja proizvođača maline ili hladnjačara. Nažalost, to nije ni rezultat pojedinih vladinih tela i radnih grupa oformljenih tokom 2018. i 2019. godine, ocenjuje on."Svrha postojanja ovakvih tela bi trebala da bude rad na rešavanju nagomilanih problema u malinarstvu Srbije ali ona u svom sastavu imaju nekompetentan stručni i nereprezentativan sastav predstavnika proizvođača i prerađivača. To nije dobar način i ne predstavlja garanciju za stabilizaciju proizvodnje maline i u kojoj je u našoj zemlji svakodnevno angažovano preko 30 hiljada zaposlenih, a tokom berbe i preko 120 hiljada ljudi", navodi istaknuti stručnjak.Čileanci ovih dana završavaju berbu drugog roda maline koji predstavlja oko 70 odsto ukupne berbe u ovoj zemlji, a prema rečima dr Aleksandra Leposavića, ukupna proizvodnja kod njih ove godine neće preći 30 hiljada tona.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram