Novo poljoprivredno zlato: Većina borovnice ide u izvoz

Ratko Jekić iz okoline Arilja borovnice gaji od 2015. godine na 25 ari. Sa te parcele, gde ima oko 400 sadnica, pun i najkvalitetniji rod očekuje tek naredne godine.Nada se da će ubrati oko 2.000 kilograma."Ima dosta posla oko borovnica, treba ih negovati, orezivati, ali smo zadovoljni cenom. Do sada smo ubrali oko 850 kilograma ovog voća. Dosta toga zavisi od klimatskih uslova. Međutim, najvažnija je ljubav prema svakom poslu pa i ovom. Ne koristimo herbicide i pesticide. Mislim da je uzgoj borovnica za poljoprivredne proizvođače velika nada i da treba da se okrenu gajenju ovog plavog voća" smatra Jekić.

Borovnica je voće koje je u poslednjih 15 godina doživelo pravu ekspanziju u svetu, ali i u Srbiji, objašnjava za Nova.rs Aleksandar Leposavić, jedan od autora knjige "Borovnica - tehnologija gajenja, zaštite i prerade" i jedan od najvećih stručnjaka za voćarstva u našoj zemlji."Zbog dobro poznatih povoljnosti klime u Srbiji, borovnica proizvedena u našim zasadima spadaju u sam svetski vrh po kvalitetu" naglašava.Ozbiljnije gajanje ovog voća, prema njegovim rečima, počelo je  u 20. veku, a sada se ovo voće gaji na 2.500 hektara, uglavnom intenzivnih zasada.Leposavić navodi da je prvi i najbolji komercijalno značajan zasad visokožbunaste borovnice zasađen kod Ljubiše Milijanovića u ariljskom selu Stupčevići 2006. godine u  okviru mog projekta "Uvođenje plantažnog gajenja borovnice u opštini Arilje.

Zahvaljujući poštovanju svih tehnoloških operacija za pripremu i zasnivanje zasada, kao i njegovog kasnijeg održavanja, kako prenosi Leposavić, prosečni prinosi koji se tu ostvaruju su na nivou svetskih rekorda."Prošle godine na toj pareceli je rodilo više od dvadeset osam tona po hektaru. Za zasnivanje jednog hektara savremenog zasada borovnice u našoj zemlji potrebno izdvojiti 44.175 evra" precizirao je.Prema njegovim rečima, posebnu pažnju trebalo bi posvetiti proizvodnji borovnice u organskom postupku, kojim se u velikoj meri isključuje upotreba sintetičkih đubriva i pesticida, kao i gajenju ove voćne vrste u poluzaštićenom i zaštićenom prostoru, čime se pod kontrolom drže uticaji spoljne sredine, biljne bolesti, korovi i štetočine.

"Pošto se 80 odsto godišnje proizvodnje u Srbiji izveze kao sveža roba, naročito je neophodno voditi računa o berbi, transportu i pakovanju kako bi se dobio higijenski ispravan proizvod, vrhunskog kvaliteta, naročito ako se zna da plodovi borovnice iz naše zemlje stižu na najzahtevnija tržišta Evrope, Rusije i drugih delova razvijenog sveta" naglašava Leposavić.On ističe da se u našoj zemlji godišnje proizvede oko 2,5 tona brovonice po hektaru, ali to može zavisiti od starosti zasada."Njena najniža cena je 3,2 a dostiže i do četiri evra po kilogramu. Čak preko 80 odsto se izveze na evropska i svetska tržišta i gajenje ove voćne vrste je veoma ekonomski isplativo. Dosta se prerađuje kod nas i u svetu u proizvode kao što su kompot, slatko, džem, sok, sirup, kolači i smrznuta testa" zaključuje Leposavić.