Velika potražnja za kućama na periferiji Beograda, kvadrat već od 400 evra: Pogledajte koje su najtraženije lokacije

Donedavno je posedovanje stana u centru Beograda na tržištu nekretnina predstavljalo luksuz, ali i mogućnost za jednostavniji život na lokaciji kojoj je sve - blizu.

Međutim, sa gradskim gužvama, prenatrpanim kolovozima, tropskim vrućinama u letnjem periodu koje su u gradu nepodnošljive, a pre svega sa cenama kvadrata stanova koje nezaustavljivo rastu, kupci se sada odlučuju da svoj novac ulože u - kuću na periferiji.

Ovo je samo deo razloga zašto bi potražnju stanova u užem centru grada uskoro, gotovo u potpunosti, mogla da zameni potraga za porodičnim kućama daleko od gradske vreve. Ipak, glavni razlog ove drastične promene jesu cene stanova koje retko ko može da isfinansira.

Takođe, kupovinom kuće na periferiji, koja je daleko jeftinija, budući vlasnik dobija svoj mir, a neretko i veliko dvorište, bazen, prostor za dečju igru, ali i za odmor. Kad se svi troškovi saberu, ovi sadržaji na periferiji koštaju manje od jednog prosečnog "gradskog stana".

Naime, u odnosu na cene stanova koje su u Beogradu premašile 3.000 evra po kvadratu, jasno je da je porodična kuća daleko manji trošak. Kvadrat kuće na periferiji kreće se od 400 do 2.500 evra. Cena zavisi od lokacije, troškova za adaptaciju, odnosno potencijalnih ili obaveznih radova na sređivanju kuće i dodatnih sadržaja koji idu uz nekretninu.

Najtraženije lokacije one sa školom i putevima

A kakva je situacija na terenu, pitali smo agenta za nekretnine u Beogradu.

“Sve je veća potražnja za kućama u okolini Beograda. Najviše se prodaju kuće čija je cena do 100.000 evra, na imanjima koja se prostoru na četiri do 10 ari. To su zapravo nekada bile vikendice, koje se sada nalaze u urbanim naseljima, sa pristupnim putevima”, kaže za Nova.rs Katarina Lazarević, agentkinja za nekretnine.

Najveća potražnja je za kućama u naseljima Trešnja, Barajevo, Sopot, Vranić, Surčin i u okolini Avale.

“U gradu nema više malih i jeftinih stanova koje su najčešće mladi bračni parovi sa decom kupovali. Ljudi skromnih primanja danas za 100.000 evra kupe kuću na Trešnji sa garažom. Njima se sada mnogo više isplati da kupe kuću koja košta od 70.000 do 100.000 evra, a prodaje se najčešće kompletno nameštena sa garažom i dvorištem. Kupci uglavnom uzmu kredit za mlade i tako rešavaju stambeno pitanje”, objašnjava naša sagovornica.

Cena kuće zavisi od više faktora.

“Te jeftinije kuće, koje ljudi u 90 odsto slučajeva kupuju na kredit, ne prodaju se po kvadratu, nego paušalno. Cena zavisi od opremljenosti, kvaliteta gradnje, prilaza putu. Takođe, kupcima je važno da li kuća ima grejanje, a najčešće se greju na pelet. Ono što kupci gladaju je i da li u naselju postoji škola za decu i koliko je blizu, kao i dom zdravlja. Naselja blizu Beograda gde ljudi najčešće kupuju kuće možda nemaju uvek kanalizaciju, ali imaju pristupne puteve i prevoz, odnosno dobru vezu sa gradom”, kaže Lazarević.

Iako je najveći broj prodatih kuća oko 100.000 evra, postoje i one luksuznije, za drugi tip kupaca.

“Raskošne, luksuzne kuće, gleda drugačija klijentela. Oni kupuju skupcene kuće u izgradnji ili već gotove, ali su one gotovo uvek na Avali ili Kosmaju. Sve imaju bazen, garaže, pogled, tačnije nalaze se na lokaciji koja takođe utiče na visinu cene”, kaže agentkinja.

Inače, oglasi za prodaju nekretnina preplaveljni su ponudama kuća na periferiji Beograda. Sudeći po ponudama koje oglašavaju agencije ili sami vlasnici, cene ovih objekata, kojima je potrebna adaptacija, kreću se od 45.000 do 100.000 evra u Mladenovcu, Lazarevcu, Trešnji, Surčinu, dok luksuzne opremljene vile na Kosmaju ili Avali koštaju i više od 400.000 evra.

Najprodavanije su kuće čija je cena 100.000 do 110.000 evra, a u ponudi su uglavnom namešteni objekti.

Cena kvadrata kuća na obodu Beograda, kreće se od oko 400, za prizemne ili jednospratne kuće sa garažom i manjim dvorištem, pa do 2.500 evra za luksuzne vile sa bazenom.

Kvadratura kuća je od 80 do 200 kvadrata za one koje koštaju oko 100.000 evra. Skuplje nekretnine na periferiji premašuju i 450 kvadrata, ali uz njih često ide i lokal, dve do tri garaže i pomoćni objekti.

Uz kuće koje koštaju oko 100.000 evra, neretko, osim garaže i dvorišta, budući vlasnik dobija i bunar i letnju kuhinju.

Sve masovnija kupovina kuća na periferiji grada i ne čudi, jer činjenica je da su period velikih vrućina proteklog leta mnogo lakše podneli oni koji žive u kući sa bazenom ili okruženi zelenilom. U moru vrtoglavih cena nekretnina, ovakva kuća sada predstavlja manji luksuz od stana u strogom centru. Takođe, u vreme pandemije kovida, mnogi građani odlučili su se za kupovinu kuće na obodu grada, u kojoj su svakako imali veću slobodu kretanja u odnosu na one koji žive u zgradama, a pomenuti trend nastavio se sa promenama cena, koje uporno odbijaju kupce od stanova i usmeravaju ih da se sele što dalje od centra.