Stigla sam u Nepal skoro mesec dana nakon katastrofe - nisam mogla ni da zamislim šta će me dočekati

Pre tačno mesec dana Nepal i Tibet zadesila je nezapamćena katastrofa. Moje putovanje kroz taj deo sveta planirano je bilo mnogo ranije, ali me je iznenadila odluka agencije da se ipak održi ovog septembra, iako se do samog kraja nije znalo kako će se odvijati.

Trebalo je, između ostalog, da obuhvati vožnju najvišom železnicom na svetu do Tibeta, boravak u Lasi, posetu Baznom kampu Mont Everesta kao vrhunac, te nastavak puta ka Katmanduu kroz ključni kinesko-nepalski granični prelaz Đirong u podnožju Himalaja.

Svakom ko je video snimak razorne bujice bilo je jasno da je Đirong zbrisan i da tuda niko neće prolaziti duže vreme. Osim toga, zatvoren je i ceo prostor oko Everesta, ali smo usput dobili dozvolu da obiđemo druge delove Tibeta, a onda se lokalnim letom prebacimo u Katmandu i nastavimo putovanje.

Ipak, nisam mogla ni da zamislim šta me tamo čeka.

Tibet - moćna priroda i duhovno blago

U vozu su me dočekale novine - na kineskom. Mreža je otkazala, tako da nisam mogla ni preko telefona da pretresem vesti.

A možda i bolje, jer je trebalo fokusirati se na samu vožnju i pratiti reakciju tela, jer je u pitanju najviša železnica na svetu, koja u nekim delovima ide i iznad 5.000 metara nadmorske visine. Zato u svakom kupeu imaju dugme za uzbunu, a u voz u jednom trenutku počinju da upumpavaju dodatan kiseonik.

U svakom slučaju, to je sve prošlo ok, bila sam spremna i za veće visine na "krovu sveta".

Lasa me je prvo prigrlila svojim ulicama i mirnom svakodnevicom svojih stanovnika; potom me je zadivila nezamislivim blagom hramova i Potala palate koja se nadvija nad gradom; a onda me pustila da otkrijem predivnu, ali surovu prirodu kojom je okružena.

Tako sam se zadesila i pred glečerom Karola, jednim od najvećih na Tibetu. Tu sam se ponovo sledila. Dok su se još zbrajale žrtve koje je izazvalo urušavanje jednog glečera, ovaj i dalje uživa status turističke atrakcije.

Tibet je, bar u okvirima u kojima smo mogli da se krećemo i gledano spolja, već bio nastavio dalje. Ali, tek je trebalo stići u Nepal.

Drama na aerodromu

Samo dva leta bila su zakazana tog dana s aerodroma u Lasi. Naš je bio oko 11, sledeći tek oko 18. Stigli smo više od tri sata ranije, čak pre zaposlenih i sećam se da sam pomislila da ih ima neobično mnogo za tako mali aerodrom i broj putnika koji su stajali u redu sa koferima.

Ali, ubrzo je krenula drama.

Ne znam da li je ovo bilo nešto vanredno, ali kontrola je bila rigoroznija nego kad smo sleteli u Kinu, gotovo svako od nas imao je neki problem - kesica instant hrane u čekiranom koferu, baterija za telefon... A ja sam najgore prošla, jer se neka brojka iz pasoša nije poklapala s njihovim spiskom i onda sam morala da čekam da svi koji su na dužnosti bace pogled, pa da provere s kolegama iz Nepala, koji još nisu počeli da rade jer su u drugoj vremenskoj zoni, pa da još jednom pogledaju, a onda da prođe i kofer, pa da me ispitaju odakle sam došla na Tibet i čime se bavim... Nikad s većim olakšanjem nisam dočekala taj pečat za izlazak iz neke zemlje i jedva stigla na avion.

Let je bio iznenađujuć lagan posle svega toga, čak sam videla i Mont Everest kako izbija kroz oblake.

Nepal za turiste

Katmandu je pun turista i očigledno vrlo naviknut na njih, za razliku od Lase, gde su deca prstom upirala u mene na ulici. Ovde sam odmah upala u lavirint uličica punih suvenirnica, gde prodavci dovikuju za tobom snižene cene, zajapureni stranci pokušavaju da se "stope" s okruženjem ogrnuti maramama, a lokalni mangupi te presreću i nude "šta god ti treba".

Lokalni vodič pokazao nam je glavne atrakcije, susreli smo se sa Budinim očima i čak videli živu boginju Kumari. Ulice Katmandua žive su i šarene, nemaš utisak da ih je dotakla bujica.

A onda je na red došao čuveni Pashupatinath hram, inače "težak", budući da se tamo odvijaju obredi kremacije na obalama reke Bagmati.

Nije mi to bio kulturološki šok, bila sam u Varanasiju, međutim, mnogo je snažniji utisak kad znaš šta se desilo i povežeš to s prizorom punih gatova s kojih se uzdižu jecaji i crni dim...

Vodič je smireno pričao o daljim potezima nepalske vlade, kao da je to i dalje obična tura, ali niko ga više nije pratio, čak i u nastavku obilaska bilo je nemoguće fokusirati se na bilo šta drugo...

I možda turistima i dalje pokušava da pokaže vedro lice, ali jasno je da se Nepal još dugo neće oporaviti.