U borbi protiv inflacije Evropska centralna banka podigla je referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena. U prevodu, to znači, da će ponovo poskupeti krediti u Srbiji. Kako stoje stvari, ukoliko se nastavi ovakav trend rasta, a sva je prilika da hoće, najviše će „stradati“ građani koji su uzeli kredite 2020. i 2021. godine. Prema proceni sagovornika Nove, prve posledice će se osetiti već u oktobru.
Sa svakom novom promenom referentne kamatne stope menjaju se i kamate na uzete kredite, pre svega one koji imaju promenljivu kamatnu stopu. To su na svojoj koži osetili, a kako stoje stvari i tek će, građani koji su uzeli stambene kredite.
Ekonomista Goran Radosavljević objašnjava za „Novu“ da će korisnici stambenih kredita u evrima sa promenljivom kamatom posledice osetiti već 1. oktobra kada se usklađuje šestomesečni Euribor. Do tada, kako ističe naš sagovornik, ima još vremena i upozorava da će u narednim danima i mesecima Euribor još da raste jer podseća da je najavljeno još jedno povećanje kamatne stope.
Radosavljević ističe da će u principu najviše „stradati“ oni koji su stambene kredite uzeli prošle i 2020. godine kada su stope bile najniže.
„Ako ste kredit uzeli po stopi od -0,55 koliko je bio Euribor u jednom trenutku, a sada vam je 0,7, to je značajan rast“, istakao je sagovornik „Nove“.
Dejan Gavrilović iz Efektive istakao je za „Novu“ da je Euribor pre mesec i po dana prvi put u poslednjih nekoliko godina ušao u plus, a da on trenutno iznosi 0,632, dok je prošle godine bio na istorijskom minimumu od -0,55. Gavrilović ističe da je najavljeno naredno uvećanje kamatne stope u septembru.
„Euribor je ojačao za više od jednog procentnog poena za godinu i nešto dana i to je upravo ono što je posledica povećanja kamatne stope. Na taj način se smanjuje dostupnost novca, a time i potrošnja. Verovatno će to imati neki efekat koji će određene države da gurne u recesiju jer smanjivanje potrošnje povlači za sobom i manje budžetske prihode“, dodao je Gavrilović.
Gavrilović upozorava da će sve ovo dovesti i do povećanja drugih bankarskih usluga i naknada zato što će dostupnost kredita da se smanji, te će banke „pokušati da nadomeste zaradu“ na nekoj drugoj strani.
Već imamo najavu da će banke od avgusta i septembra uvoditi nove naknade i podizati cene postojećih naknada. To su sve neke posledice ovog povećanja kamatne stope, a novo sledi u septembru tako da će Euribor još više da ojača, što donosi građanima koji plaćaju te kredite uvećane rate.
Govoreći o povećanju kamatne stope, Radosavljević je upozorio da je pred nama period rasta referentnih kamatnih stopa, ne samo evropske, nego i dinarske i dolarske…
Na pitanje koliko bi još Evropska centralna banka mogla da podigne kamatnu stopu, Radosavljević navodi da je to teško reći jer će oni pratiti kretanje inflacije, ali dodaje da ono što se trenutno dešava u Evorpi ne uliva neku sigurnost da će inflacija brzo da stane, te da to za sobom povlači i podizanje kamatne stope.
„Ako se energetska kriza i inflacija ovako nastavi, a svi su izgledi da hoće, onda će po nekoj mojoj proceni Euribor da ode između 1,5 i 2 posto, što podrazumeva se uključuje u sebi povećanje referentne kamatne stope na oko jedan posto“, dodaje on.
Radosavljević još jednom upozorava da su u najvećem problemu oni koji su prethodnih godina potrošili milijarde evra za potrošačke i keš kredite, jer za razliku od njih oni koji imaju stambene kredite u najgorem scenariju mogu imaju učešće ili mogu da prodaju nekretninu i kupe nešto.
On navodi da država nije dovoljno upozoravala građane da ne uzimaju takve pozajmice.
Radosavljević upozorava da su kratkoročni krediti (potrošački, keš krediti, dozvoljeni minus i kreditne kartice) za poslednjih 7 do 8 godina porasli čak pet puta i ocenio da to govori da građani te kredite ne vraćaju nego ih samo refinansiraju.
Imajući ovo u vidu, on predlaže dve stvari koje država mora hitno da uradi. Prvo je da proba sa ograničenjima potrošnje ili makar nekom kampanjom, gde bi objasnila građanima da se ne zadužuju toliko za potrebe koje nisu neophodne, a drugo je da država uvede Zakon o ličnom bankrotstvu po ugledu na druge evropske zemlje, jer „ako ovo krene nizbrdo, može lako da se desi da mnogi ostanu na ulici bez primanja“.
BONUS VIDEO – Povećanje EURIBOR-a: Koliko će nam tačno poskupeti rata kredita?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Twitter
Instagram
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare