0
Glavni razlog zbog koga Srbija zaostaje u privrednom rastu za zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE) Rumunijom, Mađarskom, Poljskom i Slovačkom je loš kvalitet institucija koji se pre svega ogleda u prevelikoj korupciji i nedovoljnom nivou vladavine prava, rekao je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.
Na pitanje hoće li Srbija smanjiti zaostatak za uporedivim zemljama ako ove godine dostigne privredni rast od šest odsto, Petrović je rekao da visok privredni rast u jednoj godini ne znači mnogo, naročito u sadašnjim veoma turbulentnim vremenima.
„Privredni rast bi trebalo posmatrati u nešto dužem vremenskom horizontu, a kad se gleda nešto duži horizont vidi se da Srbija ima prosečan rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,5 do četiri odsto godišnje, a trebalo bi da bude oko pet odsto da bi pristizali razvijenije zemlje CIE“, rekao je Petrović.
Dodao je da Srbija u nekim godinama ima bolje, a u nekim nešto lošije rezultate, ali ukupno gledano privredni rast je nezadovoljavajući.
Fiskalni savet je, kako je rekao, sugerisao Vladi Srbije da prilikom izrade budžeta za 2021. godinu „ne ide na tako visoku stopu privrednog rasta od šest odsto jer je u vreme neizvesnosti mnogo bolje oprezno planirati privredni rast i poreske prihode, pa se ‘iznenaditi’ boljim rezultatima nego obratno“.
Prvi dostupni ekonomski pokazatelji iz januara i februara 2021. godine, prema njegovim rečima, nagoveštavaju da je Fiskalni savet bio u pravu, odnosno da bi rast BDP-a u 2021. mogao biti oko četiri, umesto planiranih šest odsto, ali je u međuvremenu usvojen rebalans budžeta koji, izmedju ostalog, predviđa snažno i ekonomski poželjno povećanje investicija u infrastrukturu.
„Mi smo procenili da bi to veliko povećanje javnih investicija moglo dodati još oko 1,5 odsto na sadašnji tempo privrednog rasta od četiri odsto, pa bi rast BDP-a Srbije u 2021. na kraju ipak mogao da bude preko pet odsto i blizak prvobitnim prognozama Vlade Srbije“, rekao je Petrović.
Na pitanje da li postoji mogućnost da se javni dug zadrži ispod 60 odsto BDP-a, kako obećava Vlada Srbije, Petrović je rekao da će, ako se ostvare trenutni planovi Vlade, odnosno deficit budžeta u 2021. zaista bude oko 3,5 milijardi evra kako je planirano usvojenim rebalansom, javni dug premašiti 60 odsto BDP-a.
Fiskalni savet je, prema njegovim rečima, preporučio da se tokom godine naprave uštede i deficit smanji na ispod tri milijarde evra, a sa osetno manjim deficitom smanjila bi se i potreba za zaduživanjem zemlje, pa bi javni dug mogao da ostane ispod 60 odsto BDP-a.
Planirani treći antikrizni paket pomoći neće se, kako je rekao, potrošiti u potpunosti, a ušteda će tu biti najmanje 200 miliona evra.
Uz to se neke javne nabavke sprovode sporije od plana, pa je moguće da se ambiciozni plan povećanja javnih investicija neće ostvariti u potpunosti, a ne bi bilo iznenađenje i da naplata doprinosa bude nešto bolja od očekivanja.
„Međutim, kada su u prethodnim godinama ostvarene slične uštede Vlada je to obično koristila za finansiranje nekih novih rashoda koji nisu bili planirani budžetom, pa su tako vanredna sredstva davana lokalnoj samoupravi, crkvi, sportskim klubovima, javnim i državnim preduzećima koja imaju probleme u poslovanju ili bi se u decembru jednostavno potrošila na vanredne isplate penzionerima i zaposlenima u javnom sektoru“, rekao je Petrović.
Dodao je da je Fiskalni savet sada preporučio Vladi da ove godine bude naročito odgovorna i da sve moguće uštede koje se već naziru iskoristi isključivo na smanjenje deficita kako bi se usporio rast prevelikog javnog duga.
Petrović je rekao da je Fiskalni savet sredinom prošle godine upozoravao Vladu da bude oprezna i prilikom planiranja rasta plata u javnom sektoru budući da je već tada bilo jasno da razvoj epidemiološke situacije može zahtevati pakete pomoći privredi, odnosno dodatno zaduživanje zemlje.
„Naš predlog bio je da se plate u javnom sektoru u 2021. zamrznu ili da se eventualno dozvoli njihova minimalna indeksacija kao što je bio slučaj u većini drugih zemalja CIE“, rekao je Petrović.
To je u jednom momentu, prema rečima Petrovića, prihvatilo Ministarstva finansija koje je početkom oktobra 2020. izašlo s najavom da će zarade u 2021. rasti u skladu s inflacijom.
„Međutim, Vlada je na kraju ipak odlučila da i u 2021. relativno snažno poveća plate u javnom sektoru, što ekonomski nije opravdano“, rekao je Petrović.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
