Ljubiša Preletačević Beli, objavio je sinoć status na Fejsbuku u kojem je objasnio da se tokom čitavog dana borio za život svog bivšeg tasta koji je bolestan od koronavirusa. Kako je rekao, kapaciteti u bolnicama su puni, a činjenica da više od osam sati nije mogao da odvede bivšeg tasta u bolnicu ga je duboko potresla i navela da napiše veliko otvoreno pismo na društvenim mrežama.
Luka Maksimović, odnosno njegov alter ego Ljubiša Preletačević Beli, postao je poznat javnosti kada se iz jako ozbiljne šale, 2017. godine, kandidovao za predsednika Republike Srbije. Uprkos mnogim spoticanjima na koja je nailazio, Beli je uspeo da osvoji treće mesto na predsedničkim izborima, ostavivši iza sebe velika politička imena. Nakon toga se povukao iz parodije koju je i sam tada ismevao, te je gotovo u potpunosti nestao iz javnosti, tu i tamo se oglašavajući na društvenim mrežama.
PROČITAJTE JOŠ
Međutim, sinoć je postavio opširan status na Fejsbuku u kojem je objasnio zbog čega je razočaran u zdravstveni sistem Srbije, ali i u samu državu.
Ono što je napisao prenosimo u celosti.
„Zašto moram iz prve ruke drugi put da shvatim da nam je zdravstveni sistem urušen do temelja?!
Prvi put sam to shvatio kada mi se otac razboleo od kancera, vozali su nas od bolnice do bolnice. Brzo ga je uhvatio NON HOČKINS sa žlezda na svaki organ u telu. Imao je tumor 10 cm u stomaku, svaki lekar koji je video snimak nam je rekao istu stvar: ,“Neka bude kući, to je stalo, nema šta ovde da traži, pa ćemo da vidimo…. Znali su da nema još mnogo da živi i nisu hteli da oni budu „odgovorni“, što svakako ne bi bilo, samo bi bili dobri ljudi koji rade svoj posao do kraja i koji su dali sve da pokušaju nešto, makar da mu produže život za mesec dana. 90% doktora, hirurga, se ponaša kao hladnokrvni koljači. Razumem da im je 30 godina staža pomoglo da gledaju na sve to malo hladnije, ali nestanak empatije ne.
Kad ti umre otac nakon takvih situacija ti vratiš film i shvatiš da si u ovoj zemlji bespomoćan. To je problem ove države, što kad ti je najteže ti ne možeš da se osloniš na njenu sigurnost jer je ona ta koja treba da štiti svoje građane. Svaka čast medicinskim radnicima koji vode borbu i rade za bedne plate, naravno da su nam oni u takvoj situaciji najviše pomogli, a pogotovo vozači hitne u Mladenovcu koji su skoro dobili od države pomoć od 300 dinara. Užas.
Zašto ovo pišem opet ? Pišem jer sam juče i danas jurio po bolnicama ne bi li bivšeg tasta smestio negde da leži. Čovek ima koronu, ozbiljan srčani je bolesnik koji je preživeo Koksaki virus, ima temperaturu 7 dana 39. Pritisak mu je svako veče verovali ili ne 200 sa 170. Sreća pa je nenormalno jak čovek, fizički najjači kojeg sam ikada upoznao, dobra duša i retko vredan čovek. Čovek koji nikome nikakvo zlo nije naneo, uvek radio sve po pravilima, poštovao sve i svakoga, vodio svoj pošten život, došao u situaciju da neće da ga prime ni u jednu bolnicu. Čovek mi overava u kolima, ne može da diše, mi se vozimo od Zvezdare do Dragiše Mišović, zovemo usput Bežaniju.
Sa infektivne nam kažu: „Ma nemojte ni da pokušavate da nam dođete!“. Mi imamo uput, ali neće niko da ga primi, nema mesta! Malo je falilo da mi umre čovek u autu, čovek kojeg doživljavam kao drugog oca iako više nisam sa njegovom ćerkom, volim ga kao i njegovu ženu. Suza mi je krenula jer sam se opet, ali opet našao u situaciji da SAM BESPOMOĆAN! ALO! Nemaš kome da se obratiš, niko te ne sluša, a bližnji ti umire!
Sreća te smo se nekako posle 8 sati izborili za Arenu, gde postoje uslovi za lečenje. Čekali smo ispred 3 sata ne bi li nekako uspeli da ga ubacimo. Dobro je, dali su mu odmah kiseonik, infuziju, leži. Javio se.
Zaključak: Pored svih nedostataka koje naši političari imaju, a samim ti i ova država, najveći poraz nam je empatija koju nemamo, u ovom haosu gde samo loše priče slušam smo izgubili LjUBAV PREMA DRUGIMA. BOLI NAS KU*AC, BITNO DA NISAM JA U PITANjU I MOŽE GORE rečenice. O kvazi kriznom štabu neću reč da kažem jer nisu zaslužili ni da ih pljujem. Država nam se raspada. Verujte mi da nam pomoći nema. Duboko, jako duboko je kancer zahvatio naše duše i srca. A sami smo krivi jer smo se prepustili, nismo se borili. Uvek verovali pogrešnima, a krivili one koji su imali najbolju nameru i ljubav za sve.
Ko nam je*e mater, verujte mi. Nema tuge, nema kletve, nema mržnje samo kratko i jasno KO NAM JE*E MATER. Volim vas iako smo najgluplja nacija na svetu. Sve najbolje, od srca kao i uvek. Ljubi čika. Bili jednom neki Srbi…“, zaključio je Preletačević u svom statusu.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare