Korona ne posustaje: Koliko smo blizu policijskog časa

Evropske zemlje, uključujući i Srbiju, suočavaju se sa naglim pogoršanjem zdravstvene krize izazvane pandemijom koronavirusa. Dok traje iščekivanje trenutka kada će se pojaviti prve vakcine, mere koje se donose pokazuju težnju da se uspostavi balans između kontrole zdravlja stanovništva, ali i oporavka i funkcionisanja ekonomije koja je pretrpela veliku štetu tokom proteklih par meseci.U Beogradu su bolnički kapaciteti popunjeni, a pokušava se uspostavljanje poštovanja donetih mera pooštravanjem politike kažnjavanja. Međutim, imajući u vid jučerašnji "crni petak" zbog kojeg su tržni centri bili krcati, ali i prošlonedeljnu sahranu patrijarha Irineja kada je na hiljade vernika došlo u Hram da se pričesti istom kašičicom - predviđanja nisu dobra i stručnjaci očekuju nagli porast broja obolelih.Član Kriznog štaba, epidemiolog Branislav Tidorović ocenio je da "crni petak" nanosi "neprocenjive štete organizovanosti zdravstvene službe i očuvanju zdravlja".Dodao je još, gostujući nedavno na RTS-u, da je epidemiološka situacija u Srbiji vrlo ozbiljna, vanredna, a u pojednim delovima Srbije, posebno u velikim gradovima, i katastrofalna.“Gledajući sa stanovišta popunjenosti bolničkih kapaciteta, gledajući sa stanovišta stope umiranja koja je vrlo visoka – mi se nalazimo u situaciji kada je veoma važno da budemo svesni ukupnog kretanja, organizovanosti i koncentracije na poslovima koje treba da radi zdravstveni sistem, ali i svi ostali”, rekao je Tiodorović.Naveo je da se zemlja nalazi u situaciji kada mora da raščisti šta je važnije ovoga trenutka i istakao da je zdravlje najvažnije, čak i po cenu ekonomije.“Ništa se neće desiti strašno sa ekonomijom ako to bude 10, 15 dana potpunog smirivanja i potpune kontrole nad ovom situacijom”, smatra Tiodorović.

Specijalista ortopedske hirurgije i traumatologije i član udruženja "Ujedinjeni protiv kovida", Veljko Jovanović, govoreći jutros za "Probudi se", istakao je slično, navodeći da se Srbija nalazi na granici zdravstvene katastrofe."U predlogu mera koje su dali Ujedninjeni protiv kovida, a koje stoje na sajtu, epidemiološka situacija je podeljena na četiri kategorije, od normalne do katastrofalne”, kaže on.Na pitanje gde se trenutno nalazimo odgovora: “Bojim se da smo sad na granici katastrofalne situacije”. U toj situaciji predložemo “opšte zatvaranje osim vitalnih neophodnih službi”, kaže Jovanović. Na pitanje da li bi država mogla ekonomski da opstane u slučaju opšteg zatvaranja objašnjava da nadležni tvrde kako je svaki oboleli od korone veliki trošak.“Nadležni kažu da lečenje obolelog od kovida državu košta oko hiljdau evra, što znači ako smo juče imali 7.000 zaraženih to je 7 miliona evra”, kaže on.

"Opšte zatvaranje", odnosno "policijski čas", spomenuo je nedavno i ministar zdravlja Zlatibor Lončar.On je gostujući na RTS-u, u sredu 26. novembra ove godine, na pitanje koliko je mera ostalo do potpunog zatvaranja, odgovorio - “ne mnogo”, jer je “očigledno da se nove mere slabo poštuju”.Naveo je tada da je cilj da se građanima kaže istina kakva god da je, bez namere da se neko plaši, da se nešto preuveliča ili smanji."Jedina mera koja možda može da vam donese neki rezultat u borbi protiv korone jeste da zatvorite sve", ocenio je dodatno Lončar na RTS-u.

Zemlje u regionu već su uvele policijski časKrizni štab Federacije BiH doneo je 10. novembra nove mere radi sprečavanje širenja koronavirusa, među kojima je i ponovno uvođenje policijskog časa od 23.00 do pet sati ujutro. Tokom trajanja policijskog časa zabrana kretanja se odnosi na teritoriju cele Federacije BiH.Krizni štab Federalnog ministarstva zdravstva odlučio se na restriktivnije mere zbog pogoršanja epidemiološke situacije, odnosno povećanja broja obolelih od koronavirusa, nepoštovanja dosadašnjih mera i sve popunjenijih bolničkih kapaciteta.Crna Gora je takođe uvela policijski čas.Od pre dva dana, zabranjeno je kretanje od 21.00 do pet sati ujutro, a ugostiteljski i uslužni objekti radiće od sedam do 18 sati. To je odlučilo Nacionalno koordinaciono telo za zarazne bolesti na sednici u ponedjeljak, 23. novembra, zbog pogoršanja epidemiološke situacije u državi. Saopšteno je da će se mere primenjivati do 1. decembra.U Severnoj Makedoniji zvaničnici već dugo najavljuju restriktivnije mere. Makedonski ministar zdravlja Venko Filipče više puta je upozoravao da je zemlja na korak do uvođenja policijskog časa. Javnost očekuje donošenje takve odluke u narednim danima.Slovenija je krajem oktobra, po uzoru na zemlje zapadne Evrope, donela zabranu kretanja između 21 i šest časova, sa izuzetkom za zaposlene i kod hitnih poseta lekaru. Albanija je, takođe, ograničila kretanje između 22 i šest sati.Šta je sa drugim delovima Evrope?Prema reakcijama vlasti na pandemiju, izdvojile su se zemlje sa veoma restriktivnim merama i policijskim časom, poput: Italije, Francuske, Belgije, Grčke…Neke zemlje su se odlučile za nešto blaže restrikcije, sa delimičnim ograničenjima poput Irske, Litvanije ili Nemačke.Kako je naveo "Danas", za zatvaranje ugostiteljskih i drugih mesta okupljanja uglavnom su se odlučile zemlje centralne Evrope, ali i Rumunija i neke balkanske zemlje. Na severu je drugačije, obično postoje samo preporuke ili blage mere koje se tiču rada bioskopa, teretana, restorana. Među te zemlje spadaju Švedska, Finska i Norveška.