0
Oko 40 bolnica u Nemačkoj je ove godine otišlo u stečaj, a 2024. preti da bude rekordna godina kada je reč o broju bolnica kojima bi isto to moglo da se dogodi, upozorava generalni direktor Nemačkog udruženja bolnica Gerald Gas.
Kako prenosi Dojče vele (DW), ceo zdravstveni sistem u Nemačkoj je prešao granice izdržljivosti i ekonomskih proračuna, a procenjuje se kako će nemački zdravstveni osiguranici ovu godinu završiti sa nekih 17 milijardi evra gubitka, dok bi naredne godine taj iznos mogao biti čak 30 milijardi evra. To se, dodaje DW, neminovno prenosi na lekare i bolnice.
Već ove godine je četrdesetak bolnica u Nemačkoj moralo da proglasi stečaj, a kako navodi Gas, „iako je i to daleko više nelikvidnosti nego inače, 2024. preti da bude rekordna godina po stečajevima bolnica“.
Poslovne knjige bolnica su u žalosnom stanju, navodi DW i dodaje da posebno raste trošak osoblja. U 2022. godini oko polovina nemačkih bolnica završila je godinu u minusu, a ove godine će to biti njih tri četvrtine.
Prema proceni Gasa, barem dvostruko više bolnica sledeće godine će proglasiti stečaj. Prošlu, 2022. godinu je 35 odsto bolnica završilo u plusu, a ove godine će to biti njih sedam odsto.
U bolnicama je raspoloženje turobno, a prema jednoj anketi, u 71 odsto nemačkih bolnica očekuje se još teže stanje, a samo njih četiri odsto veruje da će se stanje poboljšati.
Ovako loši rezultati nisu viđeni do početka uporednog merenja rezultata nemačkih bolnica u 2000. godini, navodi Gas i dodaje da bolnice nisu više u stanju da pokriju troškove iz tekućih prihoda.
Gas smatra da država mora bolnicama da nadoknadi gubitke nastale inflacijom, a do kraja godine je tu reč o nedostatku od oko 10 milijardi evra.
U suprotnom, upozorava Gas za Mrežu nemačkih redakcija, ti poslovni rezultati dovešće do sve više stečajeva i zatvaranja bolnica.
Sindikat lekara Marburger Bund upozorio je da je problem to što su pregovori o refomi bolničkog sistema „dospeli u slepu ulicu“ zbog nesuglasica između savezne vlade i pokrajina.
Bez dogovora, pre svega, o tome ko će i u kojoj meri preuzeti troškove, bolnice mogu da ponude sve lošiju medicinsku uslugu.
„To znači da se taj spor vodi preko leđa pacijenata“, rekla je predsednica tog sindikata Suzane Jona za list Augsburger algemajnen cajtung. I ranije se vodila bitka između medicinskog osoblja i poslovnih uprava bolnica oko medicinske opreme i bolesničkih kreveta, pri čemu je prvo pitanje bilo da li se isplati investicija, a ne da li je medicinski nužna i opravdana za bolju negu pacijenata.
U ovim okolnostima, navodi Jona, još je gore – o nekakvim novim odeljenjima i aparatima u mnogim bolnicama se uopšte više ni ne govori jer niko ne zna da li će za godinu ili dve uopšte postojati to odeljenje ili čitava bolnica. Uprkos svim poteškoćama, nemački ministar zdravlja Karl Lauterbah „ne veruje“ u veliko odumiranje nemačkih bolnica u sledećoj godini, iako ne može da isključi da će i dalje biti pojedinih slučajeva.
Pročitajte još...
Ne samo da će država nastaviti da finansijski podržava nemački zdravstveni sistem, što će do proleća biti dodatnih 3,2 milijarde evra, već je, kako navodi Lauterbah, već postignut načelni dogovor savezne i vlada nemačkih pokrajina oko reforme bolničkog sistema.
Kako je objasnio, tu bi kvalitet, a ne puki broj pacijenata i zauzetih bolničkih kreveta bio merodavan u plaćanju usluga bolnicama, „ali i u tim dobrim namerama ima previše detalja o kojima još nema konsenzusa“.
