Picula kaže da se ne vidi strateška orijentacija Srbije ka EU

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula u prvoj je zvaničnoj poseti našoj zemlji. Tokom trodnevnog boravka u Beogradu i Novom Sadu razgovaraće sa predstavnicima nevladinog sektora, opozicije i vlasti. Za sada je izvesno da se evropski diplomata neće sastati sa predsednikom Srbije, niti sa premijerom u ostavci. Predsednica Parlamenta nerado je kaže odlučila i to u poslednji čas da se ipak sastane sa evropskim diplomatom. Šta njegova poseta donosi Srbiji i kako će se odraziti na konačni izveštaj, zbog čega politička kriza u našoj zemlji jeste tema za Piculu, ali ne i za Evropsku komisiju i države članice samo su neka od pitanja za gošću jutarnjeg programa "Probudi se" bivšu ambasadorku Branku Latinović.

Izbor Tonina Picule za izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju izazvao je u najmanju ruku nezadovoljstvo među predstavnici vlasti u Srbiji. Ne vlada oduševljenje među najvišim državnim funkcionerima ni zbog njegovog dolaska. Predsednica parlamenta Ana Brnabić je prihvatila susret sa evropskim diplomatom gotovo u poslednjem trenutku. Latinović priznaje kako to tumači i da li je to deo taktičke igre ili je vlast shvatila da bi odbijanje štetilo instituciji parlamenta, pa i samoj Srbiji.

Ana Brnabić je tokom poslednjih nekoliko dana najavila da se će sastati sa Piculom i tom prilikom poručila da joj to neće biti „najlepša stvar u životu“ i da ne bi volela da razgovara sa njim, ali i da kao predsednica srpskog parlamenta mora da razgovara sa izvestiocem EP za Srbiju.

Piculin prethodnik Bilčik bio je rado viđen gost, uvek je dočekivan na najvišem nivou. Sastajao se i sa predsedikom države, premijerom i sa predsednicom parlamentu. Uvrede na račnu izvestioca ne prestaju. šef poslaničke grupe SNS u parlamentu Jovanov kaže ne stiže na sastanak sa Piculom pa kaže: imam važan posao da posložim čarape po bojama. Latinović dodaje da li su ovakve izjave smešne ili štetne.

Vučić je krajem oktobra prošle godine, nakon imenovanja Tonina Picule za izvestioca EP-a za Srbiju, rekao da on sme da dođe u Srbiju, ali da pre toga mora da se izvini za ono što je govorio o Srbiji i o njoj treba da govori s mnogo više poštovanja.

“Moraće mnogo lepše da govori o Srbiji, s mnogo više poštovanja, da bi ispunio uslov i kvalifikovao se da dođe do mene”, rekao je tada Vučić, optuživši Piculu da je “uvek imao antisrpsku politiku”.

Picula dolazi u Srbiju sa stavom da je na delu neproglašeno vanredno stanje i da su protesti narasli u građanski pokret. Latinović analizira da li je usamljen u tom stavu, pošto Evropska komisija i države članice sve vreme izbegavaju da definišu šta se zaista dešava u Srbiji..

Picula je poručio da studenti nisu strani agenti već agenti promena.

Bivša ambasadorka komentariše zbog čega su evropske diplomate uzdržane kada je reč o dešavanjima u Srbiji i da li bi Evropski parlament na bilo koji način mogao da se uključi u rešavanjem političke krize u našoj zemlji. Nešto sično uradili su npr u Makedoniji, Albaniji i Crnoj Gori. Latinović dodaje koliko je do njih, a koliko do vlasti u Srbiji koja se ponaša kao da se ništa ne dešava.

„Picula neće imati pomoć u simslu prisustva nego odbrane od neprijatnosti kojoj je izložen. On jasno kaže da se ne vidi strateška orijentacija Srbije ka EU“, smatra Latinović i dodaje da socijalisti i demokrate iz EP imaju kritičkiji odnos prema vlasti u Srbiji.

PICULA (NE)ŽELJENI GOST?

Picula je izradio nacrt izveštaja o Srbiji, te bivši diplomata pojašnjava koliko bi konačna verzija mogla da se razlikuje od prvobitne i šta bi njegov boravak u Srbiji mogao novo da donese krajnjem dokumentu.

U nacrt izveštaja se navodi da je napredak Srbije nikakav ili ograničen. U svom prvom izveštaju Picula ukazuje na glavne probleme u vladavini prava, reformama, demokratiji, pomirenju, usklađivanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU uključujući i sankcije Rusiji. Isto je ponovio tokom susreta priliom dolaska u Beogradu. On je posle sastanka sa Tanjom Mišćević naveo da veliki nedostaci i dalje postoje u kritičnim oblastima, kao što su vladavina prava, sloboda medija, izborni okvir, uporna rasprostranjenost korupcije u mnogim oblastima i reforma javne uprave. Picula je izrazio spremnost Evropskog parlamenta da podrži ponovno pokretanje političkih i demokratskih procesa u vezi sa evropskim putem Srbije koristeći postojeće alate i inicijative za podršku demokratiji. On je, takođe, osudio nepotkrepljene optužbe protiv EU i njenih država članica u kojima se tvrdi da su one uključene u organizovanje aktuelnih protesta predvođenih studentima.

Latinović navodi i da li izveštaj na kome radi Picula može da promeni stvari na bilo koji način iako rezolucija koja bi trebalo da usledi u maju nema obavezujuću snagu, da li je njen uticaj ipak veliki.

„U izveštaju će se notirati sve uvrede upućene Piculi. Prednost za izvestioce uvek imau oni koji su iz regiona i poznaju jezik zemje o kojoj izveštavaju“, istiće Latinović.

Ministarka za EU integracije Tanja Mišćević navodi da Srbija aktivno radi na potpunom usklađivanju sa pravom i praksom EU do kraja 2026. godine. Latinović priznaje da li se slaže sa onima koji kažu da je taj napredak slabo vidljiv u praksi – evroinegracije, reklo bi se, tapkaju u mestu.

POLITIČKA KRIZA U SRBIJI NIJE TEMA ZA EK?

Srbija već tri godine nije otvorila nijedno poglavlje. U decembru je rečeno da se otvaranje klastera 3 prebacuje za ovu godinu i da bi trebalo da bude otvoreno u februaru. Do kraja meseca imamo još tri dana, te gošća TV Nova analizira šta to govori o evrointegracijama Srbije, može li da se kaže da su pregovori o pridruživanju blokirani i da je već duže vreme zastoj na tom putu.

„EU je dosta uložila u jačanje demokratskih vrednosti Srbije. EU ne želi da prizna da se neko kome su pomagali na evropskom putu suočava s ovakvim problemima“, kaže Latinović i dodaje da umetnost diplomatije je politika nemogućeg, odnosno ubeđivanje.

ISHOD NEMAČKIH IZBORA I ZATEGNUTI ODNOSI SAD I EU

EU s druge strane ima svoje probleme. Dve ključne članice Nemačka i Francuska i same prolaze kroz političku krizu. Latinović je prokomentarisala i šta je pokazalo glasanje u Nemačkoj. Prvi rezultati pokazuju ubedljivu pobedu CDU na čelu sa Fridrihom Mercom koji je viđen za novog kancelara, beleži se istorijski rast desničarske stranke AFD i istorijski pad Socijaldemokratske partije. Ona dodaje da li novi kancelar može da ojača Nemačku i njen poljuljan uticaj u Evropsoj uniji, i donosi li novi pristup našem regionu.

„Izbori u Nemačkoj su pokazali visok demokratski kapacitet društva jer je preko 80 odsto ljudi glasalo. Izbor Merca govori da Nemačka hoće jakog Kancelara“, mišljenja je Latinović.

Za kraj oda dodaje i kakve signale šalje Amerika Evropi. Američki i francuski predsednik Tramp i Makron sastali su se u Beloj kući gde su razgovarati o okončanju rata u Ukrajini u okolnostima različitih pristupa u vezi sa tim. Ono što je obeležilo susret je da do njega nije došlo ispred bele kuće gde Makrona nije dočekao Tramp već šefica protokola. Za vreme sastanka francuski predsednik je sedeo kraj ivice stola. Latinović daje svoj sud kakvu poruku Tramp takvim ponašanjem šalje Francuskoj i Evropi koji je već skrajnuta u pregovorima o prekidu vatre u Ukrajini.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.