Picula dolazi u Beograd iako su ga srpske vlasti izvređale: Izneću sve argumente, brine me nasilje nad studentima

Picula će Srbiju posetiti nakon što je u spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta predstavio nacrt svog godišnjeg izveštaja o Srbiji. U izjavama za novinare nakon rasprave o tom nacrtu, Picula je rekao da će u Beogradu pokušati da razgovara sa svim uticajnim krugovima koji imaju ulogu u odnosima Srbije i EU te da je spreman da iznese sve argumente o svom izveštaju.

Picula je rekao da je očigledno da je od 2021. godine Srbija zastala na putu ka EU, nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje, a smatra da su razlozi za to kombinacija nedostatka napretka u pojedinim oblastima i oklevanja Srbije da se jasno i nedvosmisleno svrsta uz EU u spoljnopolitičkim pitanjima. To, smatra Picula, utiče na neke zemlje Evropske unije, koje onda ne dozvoljavaju otvaranje novih poglavlja u pristupnim pregovorima, prenosi Jutarnji list.

Tokom rasprave u Evropskom parlamentu o Piculinom nacrtu izveštaja, predstavnica Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) Zuzana Mihalkova Šutjakova nazvala je neprihvatljivim napade i uvrede koje iz Srbije dolaze na račun Picule i dala garancije da će delegacija EU u Beogradu Piculu pružiti svu potrebnu podršku tokom posete Srbiji.

U nacrtu izveštaja Picula pominje i aktuelne događaje i proteste studenata koji su počeli nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, kada je život izgubilo 15 osoba.

Srbija zaostaje u pregovorima sa EU

Picula je na spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta u četvrtak ocenio da, bez obzira na otvaranje 22 poglavlja i privremeno zatvaranje dva poglavlja u pristupnim pregovorima, Srbija zaostaje u tom procesu.

Postignut je ograničen ili nikakav opšti napredak u ispunjavanju merila za članstvo u EU u svim pregovaračkim poglavljima. Posebni nedostaci su u ključnim oblastima kao što su vladavina prava, reforma javne uprave i usklađivanje sa politikama EU - naveo je Picula.
Dodao je da je korupcija „raširena“ te da nije postignut nikakav napredak u poglavlju 31, koje se tiče spoljne politike. Kao problem je spomenuo i nezavisnost ključnih institucija, uključujući i Regulatorno telo za medije (REM).

Zabrinutost zbog napada na studente

Izveštaj naglašava ozbiljnu zabrinutost u vezi sa sistemskim pitanjima koja su istakli demonstranti. Oni zahtevaju odgovornost, institucionalnu i finansijsku transparentnost i poštovanje građanskih sloboda - naveo je Picula te dodao da je apsolutno neprihvatljivo da se protiv nekih studenata ponovo pokreću sudski procesi, dok su svi bili svedoci nekoliko napada na njih.

Odbacio je ocene predstavnika vlasti u Beogradu da se studentskim protestima pokušava organizovati „obojena revolucija“ i izrazio zabrinutost zbog napada na zemlje EU i progona predstavnika civilnog društva iz država članica Unije. Picula je podsetio da je nacrt zakona o „stranim agentima“ i dalje na čekanju u Skupštini Srbije.

U izveštaju, koje je Picula predstavio, "najoštrije se osuđuju nasilni napadi na mirne demonstrante", te izražava zabrinutost što su neki od demonstranata uhapšeni.

"Snažno se osuđuju neutemeljeni navodi srpskih vlasti da su države članice uključene u organizovanje studentskih demonstracija s ciljem pokretanja obojene revolucije", navodi se u izveštaju.

Takođe se osuđuju i nezakonita hapšenja i proterivanja građana EU-a i javno otkrivanje ličnih podataka građana EU-a od strane osuđenih ratnih zločinaca.

Paralelno sa nacrtom izveštaja o Srbiji istog dana je predstavljen i nacrt izveštaja o Kosovu. Evropski parlament ponavlja poziv za priznanje Kosova od strane članica EU koje to još nisu učinile, kako Kosovo ne bi ostalo „siva zona“ u procesu proširenja Unije. I u izveštaju o Srbiji koji je napisao Picula i u onom o Kosovu koji je predstavio estonski poslanik Riho Teras traži se napredak u normalizaciji odnosa kao preduslov za napredak na putu ka EU.

Od Srbije se posebno zahteva kažnjavanje odgovornih za teroristički napad u selu Banjska na severu Kosova u septembru 2023. godine, pre svih Milana Radoičića, koji je priznao učešće u tom napadu.

Na nacrt koji je predstavio Picula poslanici sada mogu predlagati amandmane, nakon čega će se o tom dokumentu glasati u Evropskom parlamentu, najpre na spoljnopolitičkom odboru, a potom i na plenarnoj sednici.