0
Posle odluke da se Marin Le Pen zabrani bavljenje funkcijom na pet godina, čime joj neće biti moguće kandidovanje na predsedničkim izborima, otvara se pitanje da li je ovo kraj njene karijere ili vetar u leđa? Može li kazna za liderku Nacionalnog okupljanja da bude ponavljanje slučaja Donalda Trampa, hoće li se među građanima dodatno pojačati evroskepticizam i da li će nas preplaviti talas desnice i može li njen poraz da se pretvori u pobedu onih koji smatraju da je sistem loš. Sve su ovo teme o kojima smo u jutarnjem programu "Probudi se" razgovarali sa Aleksandrom Kolaković sa Instituta za političke studije i Vukanom Markovićem, doktorandom na Univerzitetu Kembridž.
Kolaković objašnava da li je ova odluka francuskog pravosuđa udar na desnicu i na samu Marin Le Pen koja je jedna od najpopularnijih političarki u Francuskoj, kao i da li bi ovo mogao da predstavlja faktor koji će spustiti rejting stranaka desnice ili im dati vetar u leđa.
Sud je doneo odluku da ona neće moći da se kandiduje u narednih pet godina, što će definitivno uticati na njenu političku karijeru. Marković komentariše da li ovo zapravo znači da svedočimo njenom možda i prevremenom penzionisanju ili je realnije da vidimo scenario aktuelnog predsednika SAD Donalda Trampa, od sudnice do novog mandata.
Članica Instituta za političke studije objašnjva koliko je zabrana bavljenja politikom pojedinih političara, koji imaju veliku popularnost u delu svoje javnosti može da utiče da se pojača evroskepticizam. Doktorand na Univerzitetu Kembridž dodaje i da li ova odluka dodatno otvara vrata za Žordana Bardela, mladog desničara čija je popularnost neupitna i može li on na krilima odluke o Marin Le Pen da postane novi predsednik Francuske i time nasledi Emanuela Makrona u narednom izbornom ciklusu.
Kolaković analizira koliko je i ova odluka još jednom potvrdila da desnica ozbiljno „kuca na vrata“ na Starom kontinentu. Videli smo da je Alternativa za Nemačku dobila gotovo 21 odsto podrške, dok je sa druge strane podignuta velika bura zbog odluke da desničarskom kandidatu za predsednika Rumunije bude zabranjeno da se kandiduje. Gošća „Probudi se“ daje svoj sud hoćemo li uskoro imati eksploziju desnih stranaka na vlasti.
Marković pojašnjava zbog čega se dešava povratak desnice. Pre 10 ili 15 godina videli smo rast levih ideja, poput Sirize u Grčkoj ili Podemosa u Španiji, dok sada vidimo drugačiji trend. On dodaje i koji su razlozi zbog kojih desnica doživljava rast i da li je zbog ekonomske situacije, međunarodnog konteksta ili jednostavno cikličnog razvoja ideja – nekad vlada desnica, a nekada levica.
PROČITAJTE JOŠ:
0
2
20
Kolaković takođe komentariše na koji način ovakve odluke mogu da se odraze na situaciju u regionu, konkretno, da li ovakav razvoj međunarodnih prilika ide u prilog vlastima u Beogradu i Banjaluci. Ona dodaje i da li Milorad Dodik i Aleksandar Vučić imaju olakšanu poziciju na ovom desnom talasu.
Ukoliko se nastavi sa rastom desnice u Evropi i ako uzmemo u obzir da Donald Tramp donosi vrlo radikalne odluke u SAD, Marković objšanjva šta će onda biti budućnost Evropske unije i da li će se stvoriti jedan blok država u kojima neće biti desnica na vlasti i koje će tešnje sarađivati, što bi bila neka vrsta „Evrope u više brzina“.
Gošća „Probudi se“ analizira gde se u svemu tome nalazi Zapadni Balkan, pošto vidimo da srpske vlasti nastoje da prodube saradnju sa novom američkom administracijom, susret Vučića i Trampovog sina u Beogradu i saradnja sa Ričardrom Grenelom, dok istovremeno nema jačih veza sa evropskim liderima. Kolaković dodaje i da li bi u potencijalnom udaljavanju Evrope i SAD naša zemlja mogla da bude naklonjenija Trampovoj administraciji.
Sa jedne strane neminovno je da se Evropa nalazi u krizi, dok Amerika menja pravac. Sa druge strane, na drugoj kraju planete lideri Kine i Rusije nastavljaju sa autoritarnom vladavinom u kojoj se guši kritičko mišljenje. Marković daje svoje mišljenje da li se zbog svega navedenog planeta nalazi u velikoj krizi demokratije. Kolaković na ovo daje svoj sud ima li danas lidera u svetu koji su suprotnost novim trendovima, kao i da li su bivši premijer Italije Mario Dragi ili aktuelni premijer Poljske Donald Tusk profili lidera koji su potrebni Evropi, ali i svetu.
Marković dodaje i da li je zbog svega nevedenog stabilokratija ponovo u političkoj modi ili pak misli da nikada nije ni izlazila iz nje, kao i da li zbog toga vlast SNS ne mora da brine kada je reč o međunarodnoj podršci ili ipak studentski protesti menjaju kompletan narativ.
Za kraj gosti „Probudi se“ otkrivaju da li očekuju da do kraja ove decenije živimo u svetu sa više sloboda i demokratije, ili nas očekuje rast konzervativizma, manje slobode medija i više zatvaranja među državama.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
48
28
1
2
21
BONUS VIDEO: Hiljade potpisa na adrese EU, odustati od kopanja litijuma u Jadru