0
Ukoliko se Srbija bude držala agende sprovođenja sporazuma o Kosovu, ne vidim razlog zašto joj se ne bi otvorili novi klasteri u junu, kaže u intervjuu za “Novu” Josip Juratović, poslanik SPD u nemačkom Bundestagu. On za naš list govori i zašto Srbija ne bi trebalo da bude protiv članstva Kosova u UN i odgovara na pitanje kako gleda na zahteve Vladimira Bilčika da se “Telekom” izbaci iz amandmana na Izveštaj o Srbiji.
Da li će prihvatanje Evropskog sporazuma o Kosovu u Briselu i aneksa u Ohridu omogućiti Srbiji da napreduje ka EU, odnosno da otvori nove klastere u junu?
To zavisi od Srbije same, koliko će sprovoditi dogovoreno u praksi i pre svega je neophodno da ono što se dogovori da se i sprovodi. Naime, često doživljavamo da se na međunarodnoj sceni jedno dogovori, a onda na povratku u svoju zemlju nešto drugo tumači. Srbija mora verodostojno da kaže želi li u EU, a pri čemu su kriterijumi za ulazak jasni. Dakle, ja ne vidim razloge zašto se ne bi otvorili novi klasteri kada bi se Srbija držala agende sprovođenja.
Hoće li Srbija biti kažnjena i na koji način ukoliko bude lobirala protiv članstva Kosova u UN? Aleksandar Vučić je i prilikom prihvatanja sporazuma u Briselu rekao da je članstvo Kosova u toj organizaciji neprihvatljivo.
Jedna od ključnih tema ovog sporazuma je i sudelovanje Kosova u međunarodnim asocijacijama po principu „dve Nemačke“ u vreme Berlinskog zida. U sporazumu se nalazi pasos u kojem jasno stoji da Srbija neće stajati Kosovu na putu u UN. Lično sam mišljenja da ustvari Srbija ne bi trebalo da bude protiv toga s obzirom na to da se na Kosovu povređuju osnovna ljudska prava pre svega kod manjinskih naroda, a upravo učešćem u međunarodnim asocijacijama se Kosovo obavezuje ta prava štiti i poštuje.
U Aneksu sporazuma se navodi da će EU organizovati donatorsku konferenciju u roku od 150 dana kako bi se uspostavio investicioni i finansijski paket pomoći za Kosovo i Srbiju. Možete li da ocenite koliko bi ozbiljna mogla da bude ta finansijska pomoć i šta bi podrazumevao investicioni paket?
Srbija je i do sada dobijala daleko najveću pomoć upravo iz EU. Tako je na primer i ove zime dobila 165 miliona evra subvencija za energetsku sigurnost, uprkos tome što se u Srbiji vodi antievropska propaganda. Opet moram naglasiti da sve zavisi od Srbije koliko će verodostojno slediti primenu dogovorenog. Nažalost smo često u prošlosti mogli videti da je Srbija ostavila utisak da je voljna naći rešenje izlaska iz postojeće krize kada se razgovara u Briselu, međutim po povratku kući preokrene se priča u korist dnevne politike. Do sada je EU dokazala da je ozbiljan sagovornik i da se drži dogovorenog, što za Srbiju nažalost ne možemo uvek da kažemo.
Pojedini mediji koji su pod kontrolom vlasti Aleksandra Vučića očigledno šire rusku propaganda i negativno se izjašnjavaju o nemačkim zvaničnicima, poput TV Hepi. Kako to može da utiče na odnose Srbije i Nemačke?
Srbija napokon mora da odluči šta želi, jer kada vidimo javno mnjenje u Srbiji koje je antievropsko. Za razliku od vremena pre dolaska SNS-a na vlast, kada je 70 posto stanovništva bilo za EU, danas je taj postotak svega 43 posto. To je posledica antievropske propagande u Srbiji – prorežimski medija koji su konstantno kritikovali EU, a time nisu pošteđivali ni nemačke političare. U isto vreme su veličali Rusiju i Putina, te je danas 80 odsto građana Srbije protiv uvođenja sankcija Rusiji.
Nemačkoj je u interesu da bude ozbiljan partner pri uspostavljanju mira i stabilnosti na zapadnom Balkanu gde Srbija igra bitnu ulogu. Međutim, u isto vreme Nemačka podržava sve zemlje u regionu na njihovom putu u EU i najviše se zalaže. Napadi na Nemačke zvaničnike su upravo usmereni od one strane koja želi da taj put Srbije spreči. Nemačkoj dnevnoj politici je jasno da je Nemačka ključni most na putu u EU zemljama u regionu, pa i Srbiji, i upravo je od antievropskih struja za očekivati da rade sve da taj most uruše.
Kako gledate na zahtev Vladimira Bilčika, izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, da se primedbe na rad kompanije Telekom izbace iz amandamana na njegov izveštaj o Srbiji?
Sa gledišta EU je neophodno da se u izveštajima stvori prava slika o zemlji o kojoj se izveštava. Ako je uloga srpskog Telekoma relevantna i u kojoj meri za društveno politička kretanja Srbije onda se to mora naći i u izveštaju. A odbori odlučuju na kraju koliko su pojedine tačke u tim izveštajima ozbiljne ili ne. Izveštaji ne smeju imati sive zone. Moraju da budu objektivni i moraju biti navedeni svi relevanti faktori koji utiču na društvo politička kretanja jedne zemlje. Dakle, ako se u izveštaju nalazi uloga Telekoma, onda sigurno ima razloga za to i ne razumem zašto se gospodin Bilčik tome suprotstavio. Njegova izvestiteljska uloga bi trebalo da pre svega služi demokratskim principima i nezavisnom radu Evropskog parlamenta.
BONUS VIDEO Šta Nemačka očekuje od Srbije? – gost Anke Konrad
