8
Novak Đoković je bio na putu ka dve zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Tokiju i ništa nije nagoveštavalo da bi moglo da se desi drugačije, a onda je usledio potpuni šok.
Đoković je vodio protiv Aleksandra Zvereva, dominirao na terenu i bio na tri gema od plasmana u finale. Posle 6:1 u prvom setu i 3:2 u drugom, usledio je neobjašnjiv pad u igri i sunovrat kakav se ne pamti ni u njegovim najlošijim izdanjima.
Srpski teniser je osvojio samo jedan gem do kraja meča i doživeo težak i ubedljiv poraz.
Sezona iz snova u kojoj je Novak osvojio tri grend slema i čvrstim korakom išao ka dostignuću koje niko nikada nije ostvario u muškom tenisu, prekinuta je jednosatnim hororom koliko je otprilike trajalo posrnuće Đokovića u Tokiju.
PROČITAJTE JOŠ
Daleko od toga da je zbog ovog poraza njegova sezona manje istorijska, pogotovo što osvajanjem US opena može da ispiše nove stranice muškog tenisa, ali je kada su u pitanju Olimpijske igre i zlatni slem, snovi definitivno srušeni.
Iako je godinama unazad kao Novakov glavni adut isticana njegova mentalna snaga i sposobnost da prevaziđe najteže momente zbog kojih se činilo da ništa ne može da mu stane na put, slom u polufinalu Olimpijskih igara je pokazao da je u pitanju ipak samo čovek.
Ono što najviše boli i Đokovića i sve njegove navijače je činjenica da mu je ovo treći put da je doživeo poraz u polufinalu Olimpijskih igara i da mu ovaj turnir predstavlja izazov koji nije uspeo da reši.
S obzirom na to da će na sledećim Igrama u Parizu imati 37 godina, čak i da bude imao motiv, pitanje je na kakvom će nivou biti u tom trenutku i koliko će konkurencija napredovati i biti mu prepreka.
Zanimljiv je podatak da je Novak svoju jedinu medalju osvojio na debitantskom nastupu u Pekingu, mnogo pre njegove dominacije svetskim tenisom.
Ta godina je predstavljala trenutak njegov etabliranja u svetski vrh jer je pobedom nad Žo Vilfredom Congom osvojio svoj prvi grend slem. Ipak, još uvek je bio u delimičnoj senci Rafaela Nadala i Rodžera Federera, pa poraz od Španac u polufinalu Pekinga u tom trenutku teško da je bilo iznenađenje. Uspeo je da se oporavi i da u meču sa Džejmsom Blejkom uzme do sada jedinu medalju.
U Londonu je situacija bila drugačija. Nakon tri grend slem titule u 2011. godini kojom je započela njegova višegodišnja vladavina svetskim tenisom tek sporadično prekidana, i olimpijsku godinu je započeo osvajanjem Australije i žestokim otporom Nadalu u finalu Rolan Garosa.
Međutim u osvit Igara, gubi svoje jedino finale Vimbldona od Rodžera Federera, a onda neočekivano gubi i od Endija Mareja u polufinalu olimpijskog turnira, kojeg je pre toga dobio u Australiji i na još nekoliko turnira.
Ovoga puta Novak je došao kao glavni favorit za zlato, a na kraju je ostao bez medalje jer u meču za treće mesto nije uspeo da pronađe snage da se oporavi, pa je Del Potro bio koban.
Ni 2016. godina nije bila izuzetak. Novak je ponovo pokorio Melburn, a konačno je po prvi put u karijeri osvojio Rolan Garos. Već se pričalo o zlatnom slemu, istorijskoj sezoni, ali je emotivno ispražnjeni Đoković doživeo debakl već na Vimbldonu kada ga je u trećem kolu eliminisao Sem Kveri.
Iako je pred igre u Riju uspeo da osvoji masters u Torontu što su mnogi shvatili kao signal da je vreme za napad na zlatnu medalju, Đoković je odigrao najgori olimpijski turnir u karijeri. Veliki prijatelj i rival Huan Martin Del Potro je bio nagazna mina koja je eksplodirala već u prvom kolu i po drugi put ga je dobio na Igrama.
Bio je to veliki udarac za našeg tenisera pa je izgubio i u finalu US opena od Stena Vavrinke.
Ali, Novak nije stao, podizao je svoj kvalitet tenisa, svoju dominaciju nad rivalima je nastavio da povećava i sa izuzetkom teške godine zbog povrede ruke, postao je neprikosnoveni vladar tenisa.
Onda je stigla i ta odložena olimpijska godina i krenula bez previše pompe, a onda je stigla je do usijanja kada je u Londonu uspeo da stigne svoje najveće rivale Nadala i Federera i osvoji 20. grend slem.
Kada su krenuli otkazi brojnih tenisera za Tokio, činilo se da je to ta godina u kojoj će Novak staviti zlato oko vrata. Sve se razvijalo u tom pravcu jer je „čistio“ rivale sa terena.
Krenuo je da čisti i Zvereva i onda jednostavno nestao.
Nije ni Đoković mogao da objasni šta mu se zapravo desilo. Osim činjenice da je priznao da je došao iscrpljen i da nije bio svež, ništa drugo nije mogao da ponudi kao objašnjenje.
Zbog toga je iz ovog ugla upitna i odluka da igra mešoviti dubl, mada je i sam posle četvrtfinala tvrdio da se nije previše potrošio.
San o olimpijskom zlatu ove godine je ugašen, a sledeće igre su dovoljno daleko da se sumnja da Novak može da ga ostvari i dovoljno blizu da ostavi mesta za nadu i njemu i njegovim navijačima.
Ono što niko ne može da mu oduzme jeste šansa da osvoji kalendarski slem i godinu završi potpunom dominacijom.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
