Neverovatno je šta Vilander priča o Novaku zbog Sinera, i ne samo o Novaku

Reklo bi se da neko ko ima toliko teniskog iskustva iza sebe, prvo kao profesionalac na terenu, a onda i kao medijski profesionalac, Mats mora da zna bolje.

Videli smo na desetine puta kada je pričao o Novaku Đokoviću nešto što našim ušima u Srbiji (uglavnom stvarno opravdano) nije uopšte prijalo.

Zato je u našoj zemlji prema njemu stvorena određena odbojnost koju nije tako lako zalečiti. Nik Kirjos je pokazatelj da se neke stvari mogu rešiti i izgladiti, ali Vilander svakako ne ide u tom smeru. Evo i zbog čega...

Vilander ima kratko pamćenje

“Alkaraz i Siner su priredili pravi šou, oni su u konkurenciji za najbolji sportski događaj u istoriji. To se dešava svaki put kada igraju – bude neizvesno, bude zabavno. Kada ih vidimo na terenu, meč može da ode u bilo kom smeru. Obojica mogu da pobede i nijedan se ne plaši onog drugog. Oni nastavljaju tragom ‘velike trojke’ po nivou kvaliteta tenisa", rekao je Vilander, analitičar Eurosporta.

Osvojio je i sam sedam grend slem titula, zna koliko to nije nimalo lak zadatak. Uostalom, pobeđivao je neke od najtrofejnijih i najboljih u istoriji "belog sporta".

Bilo je dana kada je pobeđivao Edberga, Konorsa, Viljasa, Mekinroa, Lendla, Lekonta, Bekera, Keša... Ali, na terenu se nije našao ni sa jednim od igrača iz "velike trojke".

Bar ne takmičarski. A baš je sada ovih dana u Šangaju, pošto je teškom mukom pobedio Aleksa Mikelsena, i Novak Đoković rekao da je potpuno drugačije kad iz perioda treninga dođeš na turnir. To zahteva da prvo moraš da otreseš rđu, pre nego što klasa dođe do izražaja.

Protiv Mikelsena je dolazila u dva taj-brejka, pa je 37-godišnjak i vlasnik svih rekorda koje teniseri mogu da zamisle prošao u treće kolo Šangaja.

Vilander možda nije igrao protiv Đokovića, Rodžera Federera i Rafaela Nadala, ali ih je gledao u prethodnih dvadesetak godina.

I čovek je, izgleda kao prosečan Srbin, jer ima kratko pamćenje i na dobro i na loše. A "velika trojka" je godinama prikazivala ono najbolje što je tenis ikada video.

Zato danas i imamo ovu polemiku ko je najbolji svih vremena. Da ste tamo negde 2007, 2008. ili 2009. to pitali nekog, ne bi razmislili dvaput pre nego što bi rekli - Federer.

Stvari su se od tada promenile. Dok je Federer, kako je to Patrik Muratoglu sročio, igrao na talenat kao Lionel Mesi, a Novak Đoković na radnu etiku i detalje kao Kristijano Ronaldo, tu je godinama bio i Nadal.

Rafa je godinama bio jednako fanatičan, pa su i on i Đoković prestigli Federera. A sva trojica su prevazišla Pita Samprasa. Vilander je stao na pola puta do Samprasa.

Vilanderove reči za rubriku "verovali ili ne"

"Nadam se da Novak, kao i Rodžer i Rafa ne slušaju, ali kada gledamo nivo igre, kada su Janik Siner i Karlos Alkaraz na svom vrhuncu, nema šanse da je iko ikada igrao bolji tenis. Nema šanse da je teniska lopta radila toliko drugačije i komplikovanije stvari nego kada je udaraju Siner i Alkaraz", kaza Vilander i ostade živ što bi rekao naš narod.

U pravu je, doduše, u jednoj stvari. Stvarno jeste uživanje kada igraju Siner i Alkaraz koji su odigrali sjajno finale Pekinga.

Alkaraz ga je na kraju dobio, a tenis je sa njim i Sinerom posle jedne preskočene generacije konačno dobio tenisere od kojih se očekuje da budu dominantni.

Đoković, Federer i Nadal su bukvalno bili most između generacija jer su potpuno ugasili onu iz devedesetih godina. Šta mislite, šta bi na ovu Vilanderovu priču rekli oni koji su godinama trpeli teror velike trojke?

I gde je Danil Medvedev uz Domija Tima bio jedan od retkih koji su uspevali da sporadično izazovu ove tri "aždaje".

"Velika trojka" je ugasila celu jednu generaciju, a Đoković i dalje "jaše"

Da li bi oni bili saglasni sa Vilanderom da ovakav tip ili kvalitet tenisa nismo videli? Pa, teška priča.

Kao što je jasno da Mats mora da kaže nešto da bi "prodao proizvod". Mora da se o tome priča, što i ja radim ovde, pokušavajući da razumem kako je moguće da je tako nešto rekao ovako rano.

Alkaraz deluje kao sjajan momak, vaspitan, što se kaže, svaka bi ga majka za zeta (ne bukvalno), dok je Siner nekako daleko hladniji i rezervisaniji.

Kod njega je prednost što dolazi iz Italije koja ima jak savez i dugo nije imala igrača na tom nivou koji može da napravi nešto veliko. Logično je što mejnstrim mediji moraju da guraju njega, dok se na jedno oko žmuri u celoj ovoj priči oko klostebola.

A tu se tek pojavilo milion pitanja i uglavnom deluje kao da se svi živi upinju da Janika javno operu od krivice.

Mi ispadamo negativci kada ukažemo na ono što je očigledno, a očigledno je da za rejting tenisa, gledanosti i emisija, beli sport mora da ima neke nove aždaje.

Vilander i njegove kolege su ih izgleda prepoznali u Sineru i Alkarazu, pa su zato spremni da im već pridaju neke titule ili etikete koje ovi momci još nisu zaslužili.

Da se razumemo, Siner je, bez obzira na ovaj doping skandal, odličan igrač, ali ne može niko da me ubedi da je bolji od Đokovića, Nadala ili Federera.

Ti ljudi kada su stasavali nisu dozvoljavali veteranima iz stare garde da ih na terenu "šamaraju" kad god dobro zagreju stare kosti, kao što je Novak nedavno uradio sa Alkarazom u finalu Olimpijskih igara i nešto davnije na Završnom mastersu u Torinu sa Sinerom.

Obe te pobede su izgledale kao da su na krstarećoj brzini, bez previše potrošenog znoja. E, to je razlika između najboljeg tenisera svih vremena, koji danas ima punih 37 godina i preko hiljadu pobeda iza sebe i momaka koji tek treba da se bore za priliku da tome i priđu.

Zato je valjda normalno da i Mats i ostale kolege malo uspore i izbroje do tri pre nego što nešto kažu, jer onda ispadaju neozbiljni, da ne kažem nešto drugo.

BONUS VIDEO: Novak Đoković – Aleks Mikelsen, najbolji trenuci meča