Četiri vrste problema pred Đokovićem
Srpski teniser suočava se sa teškim periodom još od Australijan opena u januaru, gde je osvojio 22. grend slem titulu.
Novak je od tada nastupio na četiri turnira, ali ni na jednom nije igrao finale. Najbliži je bio u Dubaiju, gde je sa 2:0 poražen od Danila Medvedeva u polufinalu. Nije to bio sjajan turnir za Đokovića, ali fokus se brzo prebacio na sezonu na šljaci, a imao je više od mesec dana za pripremu.
Upravo je forma na šljaci prvi veliki problem koji muči Novaka.
Najpre je u Monte Karlu izgubio od Lorenca Musetija u svom drugom meču na turniru, čime je još jednom pokazao da u zemlji gde mu je zvanično prebivalište nikako ne može da pronađe pravu igru.
Očekivalo se da u Banjaluci podigne nivo igre, da pred domaćom publikom uhvati zalet za naredna dva mastersa i Rolan Garos, međutim, usledilo je novo razočarenje.
Luk van Eš, tinejdžer iz Francuske, ukazao je na Novakovu ranjivost u drugom kolu, ali se Đoković ipak izvukao i slavio sa 2:1 nakon preokreta. U narednoj rundi mu spasa nije bilo, pošto je zahuktali Dušan Lajović pokazao svoje kvalitete i opravdao svoje epitet odličnog šljakaša.
Morao je Novak zbog povrede da preskoči Masters u Madridu, a tri nedelje treninga i odmora delovalo je sasvim dovoljno da bi se u Rim stiglo potpuno spremno. Ipak, ni to nije bio slučaj.
Mogao je Rim da postane najuspešniji Masters Đokoviću da je osvojio sedmu titulu, ali to, bar ove godine, nije bio slučaj.
Uspeo je da preskoči tri prepreke, ali je „našpanovani“ Holger Rune stao na put i izbacio Srbina u četvrtfinalu.
Koliko je Novakova forma problem, najbolje će se videti na Rolan Garosu, ali je činjenica da nikada Đoković nije otišao sa manje mečeva na šljaci na drugi grend slem u sezoni – svega osam.
Falilo je Đokoviću pre svega energije u Rimu, nedostajalo je burnih reakcija i emocije, ali i rešenja na terenu da bi se probio žilavi Rune.
I sam je Novak rekao da na grend slemovima ima više šansi da pobeđuje rivale kao što je Rune, to je i pokazivao mnogo puta tokom karijere, ali bez obzira na to, deluje da još uvek nije pronašao pravu formu i da će na Rolan Garosu imati i te kako težak zadatak. Prednost je naravno to što u prve dve ili tri runde ne bi trebalo da ima neke preozbiljne zadatke, te bi kroz te mečeve mogao da se uigra za ono što sledi u završnici.
Prošle sezone Đoković je ispao u četvrtfinalu Rolan Garosa od Rafaela Nadala, koji sada neće igrati zbog niza povreda. Sada mu motiva neće manjkati – treba da pokaže mlađima ko je još uvek glavni, može da poveća bodovni saldo na ATP listi i da prestigne Nadala po broju najvećih trofeja. Dovoljno?
Kada smo kod forme i Runea, valjalo bi pomenuti i ostale mlade teniske bisere, koji sve više muče Đokovića, naravno, u sportskom smislu.
Danil Medvedev i Stefanos Cicipas su već odavno na sceni i njih ne ubrajamo u mlađe generacije, ali sada su pored Runea tu i Karlos Alkaraz, Janik Siner, Lorenco Museti…
Alkaraz je nedavno preuzeo vrh ATP liste, već ima grend slem trofej u svojoj riznici i nema sumnje da će svim silama napasti titulu na Rolan Garosu. Siner je imao slabo izdanje u Rimu, ali generalno dobro igra na šljaci, pa bi i on mogao da bude ozbiljan konkurent za trofej. Njih dvojica uz Runea bi u narednih nekoliko meseci Novaku mogli najviše da pomrse račune, a kada na to dodate Medvedeva, Cicipasa, Zvereva i još nekoliko tenisera iz vrha jasno vam je koliko će biti teško osvajati titule, čak i na nekim manjim turnirima, a ne na grend slemu.
Nema sumnje da Đoković u sebi i dalje ima žara i želje da se bori, konstantno u svojim izjavama pominje glad za tenisom, ali mlađe generacija dolaze, dok Novak za koji dan puni 36 godina. To možda nekeda ne znači mnogo, ali godine uvek ostave svoj uticaj.
Ono što možda i najviše brine oko srpskog tenisera trenutno jeste povreda lakta, koja još uvek nije u potpunosti zalečena. Činilo se u nekoliko navrata da su problemi sa desnim laktom rešeni, da Novak može da igra bez steznika, ali smo protiv Runea u Rimu videli da je tokom meča morao da traži medicinski tajm-aut na kojem je uzimao pilulu protiv bolova.
Đokovića lakat muči još od Monte Karla, gde se povredio na treningu sa Mateom Beretinijem. Odmah su se svi zabrinuli zbog toga, jer ga je lakat mučio i 2017. godine kada je morao na operaciju. Sada povreda nije toliko ozbiljna, ali svakako ostavlja traga i zbog toga Novak ne pruža partije kakve se od njega očekuju u ovom momentu.
Situacija u Rimu je bila bolja nego u Banjaluci, ali i dalje daleko od odlične.
Do početka Rolan Garosa ostalo je još nedelju dana, pa će možda baš toliko biti dovoljno da se telo dovede u adekvatno stanje za dve nedelje vrhunskog tenisa i mnogo provedenih sati na terenu.
Poslednja vrsta problema koja muči Đokovića nije teniske prirode, već privatne. Radi se o dve stvari: tragedijama koje su pogodile Srbiju i porodičnim terenima na Dorćolu.
Dva masakra koja su se dogodila u Beogradu i Mladenovcu sigurno su emotivno uticali na Novaka, koji se više puta oglašavao po tom pitanju, a nakon prvog meča u Rimu je povodom toga ostavio poruku na kameri, te imao izjavu nakon koje je zaplakao.
„Želeo bih da svima da kažem da mi je najiskrenije žao. Nisam imao priliku da se obraćam do danas za masakr i ono što se desilo u Osnovnoj školi ‘Ribnikar’. Moje najiskrenije saučešće svim porodicama preminule dece. Ja kao otac male dece samo mogu da zamislim kako se osećaju roditelji i želim im snagu i ljubav nadam se da će preboleti sve ovo i pozdrav svim ljudima. Srećan dan Svetog Vasilija Ostroškog“, rekao je tada Đoković u suzama.
I Novak je čovek od krvi i mesa, nije krio koliko mu je sve teško palo, te da saoseća sa svima koji su se našli u ovoj boli i teškom vremenu.
Oko ovakvih tema zaista je teško pametovati i savetovati, a Novak će sigurno najbolje za sebe znati kako emotivno da prebrodi sve ovo.
Međutim, pažnju javnosti ovih dana privuklo je i gašenje njegovog teniskog kluba i vraćanje terena na Dorćolu gradu Beogradu.
Ta odluka stigla je nekako neočekivano, bar za tenisku javnost, a do danas nisu baš razjašnjene okolnosti i uzroci zbog kojih je taj potez povučen.
U zvaničnom saopštenju nije mnogo toga rečeno, tako da nam ostaje da u narednom periodu još malo istražujemo, „kopamo“ i pitamo zbog čega se sve to desilo. Novak u Rimu nije hteo da priča o toj temi, a da li će se u budućnosti „otvoriti“ verovatno zna samo on.
U svakom slučaju, pred Đokovićem je izuzetno bitan deo sezone u kom će fokus biit na dva grend slema – Rolan Garosu i Vimbldonu koji je uskoro dolazi. Na njima treba da pokaže zašto je najveći u istoriji „belog sporta“ i zašto je uvek bio primer za prevazilaženje svih problema.
BONUS VIDEO Đoković u neverici u Monte Karlu: Svi protiv mene proigraju