0
I pre nego što se mnogi naljute zbog onoga što će pročitati o najboljem teniseru sveta. Ne brinite, "Monte Karlo se u vodu baca", biće to sve u redu dok dođe do Rolan Garosa, već na Srpskoj open će forma biti neuporedivo bolja. Ipak, šta je to pošlo po zlu?
Iako to nije trend u epidemiji ljudi koji prekasno odrastaju Novak Đoković je i ovog puta preuzeo odgovornost za svoje postupke, preuzeo je krivicu jer zna da je na kraju dana samo on heroj ili tragičar.
PROČITAJTE JOŠ
Lorenco Museti je uspeo da upiše pobedu karijere u osmini finala Monte Karla sa 4:6, 7:5, 6:4 i tako obezbedi sebi megdan sa Janikom Sinerom. Malo je nedostajalo da zbog toga plače kao kiša već na terenu, nekoliko puta je prekidao intervju i rekao da pokušava da ne plače.
Đoković je čestitao mladom Italijanu na mreži, a oni su dobri poznanici zbog Marka Panikija, kondicionog trenera Đokovića, koji je bio posrednik u dva navrata. Jednom posle Rolan Garosa prošle godine kada mu je pomogao da mu Novak pozajmi privatni avion i drugi put tokom US Opena kada su se smestili u isti smeštaj zbog treninga.
Ipak, vratimo se sadašnjem trenutku. Trebalo bi krenuti sa kraja. Pročitajte najpre reakciju Novaka Đokovića nakon izgubljenog meča.
Da vam približimo scenografiju. Ulazi potišten, tmuran, kao čovek koga mori neka veća briga od sadašnje. Kao čovek koji je želeo da pronađe možda i neprijatelja, ali jednostavno zna da je odgornost isključivo njegova. Ne želi da govori. Đoković, osvedočeni miljenik medija i čovek koji uvek zna da kaže prave stvari i ima gotovo bezgranično strpljenje, sada ne želi da govori.
Gleda u svoje ruke, gleda u telefon i razmišlja. Ko zna kakvo je kajanje prolazilo kroz glavu i kakve loše odluke. Bilo ih je tog dana. Čak 46 neiznuđenih. Samo 26 vinera naspram toga. Da se u tenisu koristi +/- statistika kao u NBA to bili bilo -20. Ozbiljan udarac i za ego. Ozbiljan udarac zbog toga što je Đoković ove godine želeo da pokaže svima da može da igra u Monte Karlu na vrhunskom nivou. Umesto toga ostao je živ zakopan u najsporijoj šljaci na ATP turu.
Ne verujete nam? Pogledajte govor tela najboljeg tenisera sveta. Nije želeo da uopšte bude ovde.
Pokušao je da diplomatski ispuni svoje obaveze, ali je u jednom trenutku zaista rekao da mu nije do priče. Kako bi mu i bilo, razočarao je sam sebe to je ono najgore od svega. I verujte nije u pitanju samo loša igra, kako je slatko samo Đokoviću kada igra loše, a pronađe način da pobedi.
Ta činjenica da nije pobedio, iako je imao sve u svojim rukama ga posebno peče. Imao je 6:4 i 4:2 u drugom setu i mogao je da bira kako će privesti meč kraju. Umesto toga je dozvolio da lovina postane lovac. Dozvolio je Italijanu da pronađe način kako da pobegne iz njegovog stiska.
„Uvek je gorak ukus u ustima posle poraza. Čestitke njemu, ali moja igra je katastrofalna. Nisam raspoložen da pričam duže od toga“, poručio je Đoković za „Sport klub“, a onda izjurio iz prostorije.
I to je značajna razlika u odnosu na ono što je rekao samo nekoliko minuta ranije na engleskom. Ovog puta je iskoristio izraz katastrofalna. Zašto baš taj? Zbog toga što je pretrpeo osam brejkova, što mu se verovatno nikada nije desilo ili ne u tri seta. Iako je tokom poslednjih godina značajno unapredio igru ovog puta servis nije pravio, nikakvu, pa čak ni najmanju razliku. Museti mu je svaki drugi put oduzimao servis, pa je postajala mogućnost da sruše rekord po broju izgubljenih servis gemova (10 je rekord u setu).
I sada ono što zapravo najviše brine. Ono što je neizgovoreno, ali može da bude veliki problem. Da li je Đoković sam sebi naštetio prevelikim radom u teretani. Da li je zbog većeg bicepsa, tricepsa i ramena došlo do povrede podlaktice desne ruke? Tvrdio je da to nije nikakav problem (svakako niko ne želi da javi protivnicima da ima problem), ali možda mu se ovog puta nije trebalo verovati na reč. Možda očekuje od navijača, ali i ostalih koji ga podržavaju da „pročitaju sobu“.
To bi i objasnilo zbog čega je toliko besan, ukoliko je sam sebi to uradio. Ukoliko je previše želeo, ukoliko se previše zaleteo, a onda je ovaj, podvlačimo još jednom, kratkoročni cilj zbog toga ispaštao. Šta ako nije imao pravi osećaj u ruci, šta ako je osećao bol, šta ako… Mnogo je neodgovorenih pitanja i ne postoji pravi odgovor na njih. Uzrok ne znamo, ali posledicu znamo – poslednjih par godina nismo videli ovakvog Đokovića. Novaka koji nema plan kako da se iščupa iz situacije, iako je na kraju jedna brejk lopta mogla potpuno da promeni stvari i da onda na konferenciji bude ljut na sebe jer se mučio…
Đoković je morao da se bori sa sopstvenim demonima koji su ovog puta bili preglasni. Pakao je trajao u toku samog meča, kada je pokušavao da dobije pravi savet od Gorana Ivaniševića i da promeni stvari na terenu nekako, ali i posle meča kada je podigao tvrđavu oko sebe. To baš nikada ne radi. Nikada se tako duboko ne povuče u sebe, osim kada mu je neophodan potpuni reset nakon turnira koji sigurno vidi kao debakl. Pre svega zbog toga što je najavio veće stvari. Onda i zbog toga što od titule 2015. godine nikada nije stigao dalje od četvrtfinala. Ispadanje u ranim rundama mu je postalo gotovo tradicija.
Bilo je tu i trake na desnoj nozi. Sećate se zadnje lože koja je napravila haos na Australijan openu, pa neki duhovi su se ponovo pojavili. Ništa o njima nismo saznali u Monte Karlu, ali bismo mogli već u Banjaluci. Sada Đoković nije želeo da govori, ali nakon dodatnog rada sve će biti drugačije.
Sada čekamo Srpska open i turnir koji je prošle sezone (Iako Serbia Open u Beogradu) bio prekretnica sezone.
BONUS VIDEO Gahov ozbiljno oznojio Đokovića
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
