1
Legenda španskog, ali i svetskog tenisa utabao je put mlađim generacijama i neki od plodova su se, bogami, primili veoma dobro.
Rafael Nadal je pre više nedelja objavio da odlazi u penziju i ono što se očekivalo dobrih godinu i po dana, sada se i dešava.
I premda je bilo nas koji smo, da kažem, neblagonaklono gledali na njegovu nedoslednost u tom periodu, verovatno svima koji vole tenis je žao što je kraj bukvalno tu.
PROČITAJTE JOŠ
Rafa je emotivnom porukom, kako to obično biva već godinama unazad, putem društvenih mreža rekao „zbogom“ tenisu i svim trofejima, navijačima i slavi aktivnog igrača.
Konačno se pomirio sa tim da njegovo telo nikad više neće moći da izdrži napore kojima se dve decenije izlagao.
Pomirio se i sa tim da neće moći da stigne Novaka Đokovića, što je bilo ljudski da želi. Sudbina mu je namenila mesto da bude večito drugi, jer je dugo gledao u leđa Rodžeru Federeru, a onda kad je i izbio na vrh – kratko je uživao na njemu.
Đoković je godinu mlađi i bio je spremniji da mu preotme tron i opet ga gurne na drugo mesto.
Malo li je? Rafa je i danas u očima mnogih najbolji teniser koji se ikada dohvatio reketa.
Rezultati i brojke to možda neće reći, ali ako se narativ pravi tako da se uzimaju u obzir i neki drugi faktori, onda možda i može da se nađe argument da se smesti bar rame uz rame sa Novakom, ako ne iznad njega.
Poslednji Nadalov ples je onaj u Dejvis kupu od 19. do 24. novembra i verovatno bi filmski oproštaj bio sa „salatarom“ u rukama.
Sada nemamo razlog da navijamo protiv Španaca, pošto naših momaka na završnom turniru nema. Nadalu i Karlosu Alkarazu će se za početak suprotstaviti Holandija u utorak.
Pet godina je prošlo otkako je Rafa poslednji put osvojio Dejvis kup i pitanje je koliko će sada biti konkurentan.
Videli smo da to ove godine nije bio, što ne znači da treba zaboraviti kakvom klasom raspolaže i kakvu je uvek gajio.
Svi znaju za priče njegovog strica Tonija koji je pričao kako je Nadal uvek bio i predan i poslušan i da je to bio recept za uspeh.
Toni tvrdi da bi Rafa imao i više od 22 grend slem trofeja da nije toliko često bio povređen, ali bio je i to ne umanjuje sve što je uradio.
Nikada nećemo saznati jer „šta bi bilo kad bi bilo“ nije nešto u domenu realnosti. Stvarnost kaže da je Novak osvojio više.
Ko zna, možda bi i on imao koji grend slem preko ova 24 da je Nadal igrao češće, jer je i sam srpski as pričao koliko mu je Nadal značio.
Ma nije morao ni da priča, videli smo i sami nebrojeno puta kako se prosto pretvarao u nekog drugog i drugačijeg tenisera kad je naspram sebe imao Rafu.
Valjda je uvek u glavi unapred znao: „Evo ga opet ovaj, nema druge, moram da zapnem na maks“ i tako smo dobili najveće rivalstvo u istoriji tenisa.
Mogu neki nostalgičari ili „Federeroljupci“ da pričaju kako je to Rodžerovo rivalstvo sa Rafom, mogu i njih dvojica da se ponašaju kao braća od drugih majki, 60 mečeva je 60 mečeva.
Toliko su ih zvaničnih odigrali Rafa i Novak, dvojica najuspešnijih tenisera u istoriji. Da li treba i da li uopšte smemo da spomenemo ili se prisetimo koliko smo puta i opsovali Nadala kad igra protiv Đokovića i onda pogodi nešto njegovo „ludačko“, što je uvek imao u arsenalu.
Pun trk, misliš, ode loptica u treći red tribina, a Nadal je udari kao da mu od toga život zavisi i pogodi neki ćošak koji su i čistači terena zaboravili da postoji.
Na šljaci je dugo bio zver koju je samo Đoković povremeno znao da „otključa“ i ukroti. Baš zbog toga je bilo na neki način i tužno ono što smo videli letos u Parizu.
Na Olimpijskim igrama je Nadal evidentno bio neki drugi igrač. Niti iste brzine, niti snage, a ni onog prepoznatljivog i često iritantnog izraza na licu.
Još je manje bilo i onih burnih i eksplozivnih proslava koje su godinama bile trn u oku srpskih navijača.
Sve to je izostalo i u Parizu, a onda i na egzibiciji u Rijadu, pa je čak i ovako ranjeni Novak, opterećen povredom kolena i oscilacijama, bio prejak.
Poslednji meseci su samo potvrdili ono što sam negde mislio i prošle godine – Nadalovo vreme je prošlo.
Šteta je što se uopšte mučio i što je uopšte pokušavao da, narodski rečeno, od babe napravi devojku.
Jednostavno nije išlo. Šteta je donekle i što nije ostao dosledan čim je saznao za povredu kad je rekao „vidite, ako je neka ozbiljnija, to je to“.
A onda je godinu dana ili više otkazivao turnir za turnirom jer je pokušavao da se oporavi i rehabilituje za nešto što mu sudbina, ispostaviće se, nije namenila.
Sada mu ostaje taj poslednji ples u Dejvis kupu, a nama da u miru gledamo neke mečeve iz ranijih godina bez tenzije i uživamo u veličini koju je Bik sa Majorke stvorio.
BONUS VIDEO
