„Namestio“ Novaka, a sad ga zauvek vraća na teniski vrh

Podeli:
Foto: EPA/TATYANA ZENKOVICH

Da je neko pre početka turnira u Indijan Velsu rekao - evo finale će da bude Kameron Nori - Nikoloz Basilašvili, verovatno bi se onaj drugi zapitao "šta priča ovaj čovek"?!

Međutim, to je realnost. Kao što je realnost da je Grigor Dimitrov sve do tog meča sa Norijem u polufinalu turnira bio jedna od senzacija ovog američkog mastersa.

PROČITAJTE JOŠ:

Ako se uopšte tako može reći. Dimitrov je tipičan onaj toplo-hladno igrač. Kad hoće da igra, onda može da „opegla“ i igrača kakav je Danil Medvedev u opasnom naletu, a kada neće…

Pa eto, kad neće onda je onaj Dimitrov na kog smo navikli. Dečko kog je više medija zvalo „novi Federer“ ili „bejbi Federer“ pre mnogo godina, sada je na 28. mestu ATP liste.

Mnogima od nas čini se kao da je tu baš odavno i da je „stariji od vatre“, iako ima tek 30 godina.

Bugarin je profesionalac postao još 2008, baš u vreme kada je Novak Đoković osvajao svoj prvi od 20 grend slem trofeja.

U međuvremenu nije ni potrebno napominjati koliko su se putevi dvojice tenisera i spajali i razmimoilazili.

Spajali na ponekim turnirima, a mimoilazili u pogledu rezultata i kvaliteta igara. Dimitrov je u karijeri do sada osvojio samo osam turnira, a mogao je mnogo više.

Polovinu tih turnira uzeo je 2017, u godini kada je bio treći teniser sveta – što mu je najbolji renking ostao do danas i sva je prilika da će ostati zanavek.

Da je kadar da pobeđuje i najveće igrače, potvrdio je prethodne nedelje kada je Medvedeva preslišao posle izgubljenog prvog seta. Isto je potom uradio i sa Hubertom Hurkačom.

Ponekad kad gledate Rusa imate utisak da je kao udav. Kad krene da rešeta, nema vam spasa. Dimitrov se iz toga nekako izvukao i, svesno ili ne, ostavio Đokovića na čelu ATP liste.

Medvedevu je trebalo da ode do kraja da bi postao krunisan kao novi teniski kralj, a ovako Novak ima šansu da prestigne Pita Samprasa po broju godina završenih na prvom mestu.

U godini u kojoj je uzeo tri grend slema, izjednačio se na vrhu sa po 20 titula sa najvećih titula, imao šansu i za onaj „kalendarski“ i za onaj „zlatni“, svejedno nije malo.

Foto: EPA-EFE/IAN LANGSDON

Dimitrov ga je pogurao ka istoriji, jer Đoković nije završio sezonu i ima šansu da sedmi put bude broj 1 na kraju sezone, čime bi postao rekorder ispred Samprasa.

Bugarin je tokom karijere pobeđivao i veće igrače od Medvedeva. Štaviše, svakoga od najveće „trojke“ svih vremena pobeđivao je po jednom.

Istina, od Federera je gubio sedam puta, od Novaka devet, a od Nadala čak 14, ali je pokazivao da može.

Pritom treba imati na umu da je Rodžera pobedio na US Openu u pet setova, iste one 2019. godine kad je Švajcarac u petočasovnom maratonu žestoko namučio Đokovića u finalu Vimbldona.

Najbolje mu „leži“ Endi Mari, koga je „tukao“ tri puta u 11 mečeva. Raonića, Tima, Andersona, Verdaska, Hačanova, Godana, Fonjinija, Bautistu Aguta, Šapovalova i Karenjo Bustu je do sada redovno „šišao“.

Sa Cicipasom, Rubljovim, Medvedevim, Vavrinkom, Beretinijem i Tipsarevićem je „tu negde“.

U svakom od pobrojanih slučajeva je reč o top 10 igračima u trenutku kada je Grigor igrao protiv njih. A znamo da se sa nekima od ovih Đoković muči kao Isus.

Foto: Tanjug/AP Photo/Mark J. Terrill

Kako je onda moguće da takav teniser uzme tek osam titula? Glava. Tu nikad nije bio načisto i zato je uzalud kao zamajac bila i ona njegova pobeda nad Novakom 2013. u Madridu.

Nije vredela ni činjenica je jedini Bugarin sa ATP titulom, a nekmoli jedini sa više od 300 pobeda na ATP turu. Igrao je polufinala Vimbldona, Australijan Opena i US Opena.

Nažalost, često je sebe stavljao u centar pažnje stvarima van terena, pre nego onima na terenu. Veza sa Marijom Šarapovom jedna je od takvih stvari.

Foto: EPA/TATYANA ZENKOVICH

Lepa Ruskinja i Bugarin su bili u vezi od 2013. do 2015. i treba istaći da je tada još i bilo uspeha za Grigora, jer mu je baš 2014. druga najbolja sezona karijere.

Ipak, sve mimo toga i 2017. godine kada je pobedio u Sinsinatiju i na Završnom mastersu, Sofiji i Brizbejnu, bilo je prazan hod.

Jedna od stvari „pored terena“ po kojima ga pamtimo je i to što je prošle godine, pola sata pred finale Adrija tura u Zadru, objavio da je pozitivan na koronavirus.

Tada je podigao veliku buru. Igrao je u Beogradu vikend ranije, više teniskih zvezda uključujući njega, Zvereva, Rubljova, između ostalih.

Nakon ovoga su otkazani turniri u Banjaluci i Sarajevu, a posledica je bila „rafalna paljba“ svetskih medija po Novaku Đokoviću.

Njegova namera je bila da organizuje turnir kako bi igrači imali gde da se zagrevaju za povratak na teren u, tada potpuno neizvesnim okolnostima i tek nekoliko meseci od izbijanja pandemije korone na evropskom tlu.

Foto: Srdjan Stevanovic/Starsport

Nije prošlo idealno, ali se Đoković iz svega toga na kraju vratio bolji, a Grigor nije. Od početka godine je osim polufinala u San Dijegu i četvrtfinala na Australijan Openu, uglavnom ispadao u prvom, drugom meču turnira.

Džaba mu povremeno neverovatni forhend, osećaj za udarac i odbrana zbog koje se zapitate „je li ovaj normalan“, kada ih nema redovno.

Ipak, njegova „šta bi bilo, kad bi bilo“ priča ostaje na tome da je mogao više, ali da je dovoljno što povremeno štrpne poneku senzacionalnu pobedu igračima kakav je Medvedev.

Jer, da nema tenisera kakav je Dimitrov, da povremeno uklone one najbolje sa puta, možda ni Novak i ostali iz „velike trojke“ ne bi bili baš toliko veliki, s tim što će Srbin, zahvaljujući Bugarinu, sada još malo napred otići u odnosu na tu ekipu.

BONUS VIDEO: Najzanimljiviji detalji meča Đokovića i Beretinija

 

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram