Posle dvadeset godina, jedna od najznačajnijih naših rukometašica ikada, vraća se na čelo reprezentacije Srbije kao simbol poverenja, znanja i kontinuiteta. Odluka Saveza da joj posle 2006. godine ponovo poveri selektorsku funkciju pokazuje da se bira provereno rešenje.

Sandra Kolaković rukometnu igru poznaje do detalja, radi strpljivo, srcem i iskreno, bez kalkulacija. Podsećanje na 2006. godinu, kada je bez devet najboljih igračica otišla na Evropsko prvenstvo, sa najmlađim timom ikada, govori o njenoj hrabrosti i viziji.

Dve decenije kasnije, njen povratak deluje kao prirodan i pravi potez za srpski ženski rukomet, koji je dobio oslonac i damu koja bi trebalo da vrati kult reprezentacije.

Sandra Kolaković je neposredno po imenovanju na mesto selektorke istakla:

„Povratak na mesto selektora posle dvadeset godina za mene predstavlja veliku čast, ali i duboko lično zadovoljstvo. Moj prvi mandat bio je obeležen izuzetno teškim okolnostima — velikim brojem povreda, odlascima nosilaca igre i nastupom veoma mladog i neiskusnog sastava na velikom takmičenju. To iskustvo je bilo teško, ali me je profesionalno ojačalo i mnogo naučilo.

Danas se vraćam sa mnogo više iskustva i jasnijom vizijom kako želim da gradimo reprezentaciju. Posebno sam srećna jer u stručnom štabu imam vrhunske stručnjake, ljude koji su majstori svog posla, i verujem da će timski rad biti naša velika snaga. Takođe, veoma je važno što u savezu postoji razumevanje da su kontinuitet, kvalitetan rad i strpljenje ključni da bismo se vratili u sam vrh rukometa.

Svesna sam realnog trenutnog rejtinga ekipe, ali verujem da se kroz dobar rad, jasan sistem i pravi odnos prema reprezentativnom dresu može igrati ravnopravno sa većinom reprezentacija na svetu. Insistiraću na jasnim, timskim vrednostima a to su: kolektivna disciplina, prepoznatljiva igra u odbrani, efikasna tranzicija, psihološka kohezija i jasno definisana hijerarhija uloga. Reprezentacije često umeju da 'nadigraju papir' kada izgrade upravo takvu strukturu i kulturu igre. Kada svaka igračica razume svoju odgovornost i doprinos zajedničkom cilju, zbir postaje veći od pojedinačnog kvaliteta — i tada ekipa dobija takmičarsku snagu koja prevazilazi početna očekivanja.

Naš fokus biće na procesu, razvoju i stvaranju stabilnog identiteta igre, uz veliko zajedništvo i posvećenost — a rezultati će doći kao posledica takvog rada.”

SPORAZUMNI RASTANAK SA BIVŠIM SELEKTOROM

Rukometni savez Srbije i Hoze Ignasio Prades prekinuli su saradnju sporazumnim raskidom ugovora.

Naime, španski stručnjak zbog porodičnih obaveza koje ima u domovini, ipak nije bio u mogućnosti da se preseli u Beograd i odgovori zahtevima reprezentacije i RS Srbije, koji žele prisutnost selekora.

Srbija je krajem prošle godine na Svetskom prvenstvu prošla preliminarnu rundu, ali je onda u drugoj fazi ispala kao trećeplasirana u grupi, jer su bolje bile reprezentacije Nemačke i Crne Gore.

BIOGRAFIJA SANDRE KOLAKOVIĆ

Sandra Kolaković, rođena 24. avgusta 1970. godine u Vrbasu. Tri godine kasnije preselila se iz Crvenke u Šabac, gde je i započela svoje prve sportske korake.

Osnovne akademske studije završila je na Ekonomskom fakultetu u Podgorici, smer Biznis menadžment, kao i na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje u Nikšiću, smer Trener rukometa.

Na istom fakultetu završila je specijalističke studije – sport i fitnes, kao i postdiplomske studije – fizičko vaspitanje dece, a godine 2021. odbranila je magistarsku tezu.

Rukometom je počela da se bavi 1979. godine u ŽRK Medicinar, gde je i igrala do 1988. godine. U tom periodu klub je osvojio sve nacionalne titule u pionirskom, kadetskom i juniorskom uzrastu u SFRJ. Posle toga je prešla u Voždovac, gde je igrala četiri sezone, a 1991. stigla je do finala prvenstva SFRJ.

Najznačajniji deo karijere ostvarila je u Budućnosti iz Podgorice, u periodima 1994–2002 i 2003–2005, sa sledećim rezultatima: 10 osvojenih državnih prvenstava (Jugoslavije, Srbije i Crne Gore), 9 osvojenih državnih kupova i 5 plasmana u polufinale Lige šampiona.

U sezoni 2002/2003 branila je boje Krima iz Ljubljane, sa kojim je osvojila sve domaće trofeje, ali i Ligu šampiona!

Na reprezentativnom nivou, sa selekcijom Savezne Republike Jugoslavije, osvojila je bronzu na Svetskom prvenstvu 2001. godine u Italiji.

Trenerskim poslom počela je da se bavi po završetku profesionalne igračke karijere - 2005. godine. Godinu dana kasnije bila je selektorka ženske reprezentacije Srbije i Crne Gore na Evropskom prvenstvu u Švedskoj.

U periodu od 2007. do 2013. radila je i kao trener mlađih kategorija u Budućnosti, kao i trener kadetske i juniorske reprezentacije Crne Gore. Od kraja 2017. godine angažovana je u Medicinaru kao koordinator mlađih kategorija, a u sezoni 2018/2019 je postala šef stručnog štaba.

U klubu je ostala do 2022. godine, a tokom istog perioda ekipa je svake sezone igrala plej-of, a u poslednjoj sezoni i finale Kupa Srbije.