9
Ovih dana predsednik Republike Srbije zvuči kao neka nesrećna mešavina tri osobe, strika Alberta iz "Mućki", predsednika Sjedinjenih Država iz filma "Usijane glave" sa Čarlijem Šinom i moje babe Vukosave.
Svi lako možete da pogledate da stika Albert stalno ima onu svoju uzrečicu „During the War“, kad kreće da priča neke avanture iz svoje mladosti.
PROČITAJTE JOŠ:
Možete da nađete i kako predsednik Tag Benson, kog glumi briljantni Lojd Bridžis, priča kako je toliko prekaljen u bitkama da mu je gotovo svaki organ veštački.
Ali, kada je reč o mojoj babi Vukosavi, moraćete da mi verujete na reč.
Njena osobina je da uporno ponavlja jednu te istu stvar do te mere, da povremeno zna da bude kao pokvarena ploča. A ako je opomenete ili joj nešto protivrečite, kreće da se duri i posle toga se ljuti neko vreme dok je ne odobrovoljite.
Tako je prethodnih dana, a bogami i godina s predsednikom Aleksandrom Vučićem koji se ubi objašnjavajući kako je nekada bio navijač koji nije bežao od tuča, takoreći huligan.
„Kad god bismo išli u Zagreb, očekivali smo tuču. Zato ne verujem u priču da je rat počeo baš na Maksimiru. Mislim da se tada samo pokazalo kakvi su odnosi u društvu. Kad vam se tako nešto pokaže u masovnom obliku, jasno vam je šta predstoji i šta je u dušama ljudi“, rekao je Vučić pre nekoliko godina o događajima sa Maksimira iz 1990.
Da bi cela njegova navijačka priča zvučala uverljivije, spominje i nekadašnje vođe navijača Bed blu bojsa, kao da su kućni drugari.
„Kada smo stigli u Zagreb, prvi put se dogodilo da nas je čekala bukvalno armija policajaca. Mi koji smo bili iskusni, prepoznali smo neke navijače Dinama koji su imali zadatak da prate da li će se neko od nas izdvojiti, pa da ga prebiju. Prepoznao sam Šejtana, Sarmu i još neke. Nisam video Klokana i Sandra koje sam znao kao vođe BBB. Onda sam saznao da su i ostali Zvezdini navijači to primetili, pa su ih ispred jednog kafića presreli i pretukli. Zatim su iz kafića izašli drugi navijači Dinama, vikali su ‘udri četnika’. Ali sve to nije bilo ni novo ni neuobičajeno“, pričao je Vučić.
Čitav svoj politički put je trasirao gurajući u prvi plan (ne)kulturu nasilja, na koju je podsetio i u danima dok Srbija liže rane zbog dve strašne tragedije koje su je zadesile. A nije morao.
Dva masovna ubistva i pucnjave u školi na Vračaru i selima u okolini Mladenovca, 17 ugašenih života za sada, mnogo ranjenih. Treba to svariti…
Iz pijeteta prema žrtvama nije moralo da se priča o nasilju i tučama na stadionima, jer baš od toga pokušavamo da se distanciramo. Umesto da se priča o ljubavi, toleranciji i empatiji, mi guramo i dalje u suprotnom smeru.
Doduše, ni cirkus koji često nastupa ne može stalno da izmišlja i uvežbava nove koreografije i repertoar, što bi to radili ljudi koji čine vlast u Srbiji?
Zato nije ni čudo što i Vučić podseća na pokvarenu ploču istog repertoara – malo Kosovo i Metohija, malo „oni bivši“, pa tirada „najjači smo u regionu, imamo i strašnu vojsku“, malo „al’ sam sasuo u brk onima iz Brisela“, malo „Kurti je zlikovac“, a tu je i ovo „tukao sam se kao klinac“.
Ako nešto više para uši od toga dok priča kako je nekad bio „žestok momak“ sa tribine, onda je to rečenica koja spolja zvuči onako pomirujuće.
„Znate, ne ponosim se time“, ili tako nešto kako već kaže Vučić. Jednostavno pitanje je, ako se ne ponosite, pa što onda to non-stop ponavljate, predsedniče? Ni to nije ono najgore.
„Tek sam od trenutka kada je ubijen Igor Popović, moj drug iz zgrade zbog besmislene svađe sa veoma dobrim poznanikom našim na tramvajskoj stanici na Novom Beogradu, tada sam se okrenuo učenju, školi. Do tada nisam bio za primer, nisam bio neko ko je za primer, to nije tajna“, ispričao je u ponedeljak uveče Vučić na Hepiju, u svojoj drugoj kući.
Kakvu poruku ovime šaljete, predsedniče: da vam je huliganstvo bilo primarni poziv pre škole? Da li je to normalno?
Verovatno ćete reći da nije, ali već tri decenije kreirate atmosferu i državu gde pokojni Ljuba Popović kao jedan od najznačajnijih slikara moderne Srbije dobije tek poneku čitulju, a ubijeni kriminalac pre sedam godina dobije desetinu strana. To je ona Srbija o kojoj priča popularni glumac Ljuba Bandović kad u jednom intervjuu priča kako ga klinci iz kraja oslovljavaju s poštovanjem dok ga gledaju kroz ulogu kriminalca Vaje, a smeju se kad ga gledaju kao oficira.
Bolje bi bilo da ste se jednom sapleli o sopstveni jezik pre nego što izgovorite tako nešto u zemlji koju je nasilje zavilo u crno koliko pre pet, šest dana. Mene bi, onako ljudski, bilo sramota.
Kao što je sramota da diskreditujete ljude koji šetaju protiv nasilja. Neka su vam i politički protivnici svi odreda izveli ljude na ulice, valjda vam je u zajedničkom interesu zbog svih nas da nasilja nema. Oh, wait…
VIDEO Aleksandar Vučić peva sa navijačima grupe „Ultra bojs“ u restoranu u Beogradu
„Jednom sam išao u jednu zemlju regionalnu, rekli su mi da imaju dosije o meni, šta sam radio, molio sam ih da objave. Privodili su me zbog nekih tuča na stadionima kad sam bio dečak, mladić, ništa posebno. Ovaj što me mrzi morao je da kaže, što im je teško palo, valjda hteo da kaže sve najgore, jeste on bio hrabar. Ne ponosim se time, ali ako je to to što imate da kažete, čestitam vam na tome“, veli Vučić u svojoj prvoj & drugoj kući – Hepiju.
Da li zaista mislite da nas zanima koliko ste se, kako i gde tukli, dok 13-godišnji dečak ulazi u školu i ubija svojih osam vršnjaka i čuvara škole, ili dok neki mladić iz obesti ubija osam ljudi automatskom puškom? Ne precenjujte se baš toliko, odvratno je.
Razumeli smo i prvih pedeset puta kad ste rekli da ste prekaljeni na tribini, iako će neki zli jezici reći da vas je obezbeđenje čuvalo na jednom derbiju u Humskoj pre 12, 13 godina dok su vas navijači vređali i bili spremni da se pokoškaju dok se oko vas nije pojavila grupica krupnih tipova.
Možda ste i zaboravili na taj omanji incident kad su vas nerado videle i pristalice kluba za koji navijate, na tribini kojoj ste toliko pokušavali da se dodvorite. Ima ljudi koji nisu zaboravili situaciju kada su vas terali sa severa i kada vam nije bilo prijatno, ali se niste junačili kao što obično pričate.
Sve i da jeste, zar zaista mislite da će deca ukačiti onaj deo rečenice „znate, ne ponosim se time“, ili će jednostavno usvojiti „tuča je kul“, deo?
Ako mislite da će razumeti suštinu, grdno ste se prevarili, čuće ono zašta misle da će im doneti popularnost u grupi, a to po pravilu nisu znanje i kultura u državi koju vi kreirate, predsedniče.
Podilazite penzionerima, dok na sva usta sa bilborda vrištite „za našu decu“. Što niste izašli da to kažete roditeljima ispred „Ribnikara“?
Oni pravi huligani od „frke“ ne beže, oni njoj hrle, a vi i vaš gradonačelnik Gangula ste se lepo sakrili i što neko kaže na mrežama: nije baš lako izaći pred narod koji nije došao autobusima.
Zato sad možete „pod autobuse da bacate“ i nekog Branka Ružića sa tri ili pet dana zakašnjenja i nekog Vulina i koga god hoćete. Hrabri ljudi ne beže od sukoba i ne kriju se u mišje rupe kada se desi nešto što šokira celo društvo.
Razumem ja da je vama jedina svetinja rejting, razumem i da ćete, dok god ste na vlasti, pričati da neko protiv vas vodi političku hajku i da sve radi sa političkim ciljem, razumem i da vas baš briga koga će to povrediti dok god ne povredi vašu popularnost u izmanipulisanoj masi, sve to razumem.
Ali ne razumem zašto toliko imate potrebu da ponavljate kako ste nekad bili tučaroš ili huligan, kao da je to, sad ide potpuni paradoks – kao da je to nešto dobro.
Živo me interesuje da li su vas bliski ljudi tada podržavali i bodrili sa: „Bravo, mali, samo ti idi tamo i makljaj se po Zagrebu, Marakani“, jer bi se moje okruženje verovatno putem medija mene odreklo, da sam tako nešto radio kao tinejdžer. Preko istih medija sa kojih vi redovno pričate o tim avanturama kao da su nešto super.
Pametan čovek se valjda trudi da malo zabašuri one stvari kojima se baš ne ponosi ili mu ne služe na čast. U suprotnom bi ga nazvali jednim od onih epiteta kojima vi redovno čašćavate sebe na televiziji i konferencijama, kao da se i time ponosite.
A ako je to slučaj, onda mi u Srbiji definitivno imamo neke potpuno pogrešne i dekadentne uzore, eto počev od Andrićevog venca.
BONUS VIDEO: Kako skandiranje navijača utiče na Vučića i njegove odluke?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
