6
Kada je u Novi Beograd stiglo čak pet igrača koji su vaterpolo reprezentaciju Srbije odveli do zlata na Olimpijskim igrama, uz grčkog reprezentativca Angelosa Vlahopulosa, nije bilo pitanje da li će osvojiti sve moguće trofeje, već sa kojom razlikom će pobeđivati rivale. A onda se dogodio Radnički iz Kragujevca.
No, vratimo se pre toga na sezonu 2020/2021.
Gore opisani trenutak u vidu šest učesnika finala turnira u Tokiju koji su stigli u Novi Beograd gotovo svu pažnju je usmerio na bazen „11. april“, pa je rečenica Jugoslava Vasovića, koji je u intervjuu za Nova.rs rekao da je krajnji cilj da „Radnički bude prvak Evrope„, imala prizvuk preteranog optimizma.
PROČITAJTE JOŠ...
No, upravo to skretanje svetala reflektora ka „drim timu“ koji je stvorio Aleksandar Šapić dovelo je do situacije da Radnički može bez ikakvog problema da se fokusira samo i isključivo na sebe.
Nije sezona krenula kako su želeli, pošto su doživeli dva poraza u prvenstvu, u Ligi šampiona su jednom slavili, uz četiri poraza i jedan remi, dok Novi Beograd u domaćem prvenstvu „gazi“ sve redom, te su tri gola na početku finala u mreži Radničkog Kragujevčane bacili na kolena, i činilo se da će bez ikakvog problema tim Vladimira Vujasinovića doći do trofeja.
A onda je proradila Vasovićeva mašinerija. Predvođeni Urošem Stevanovićem i nekadašnjim liderom Novobeograđana Milošem Ćukom vaterpolisti Radničkog su započeli veliki povratak i došli do trofeja – 11:9. Nisu pomogli ni Mandić, ni Jakšić, Kragujevčani su pokazali da su ekipa saznada od šampionskog materijala i stvorena za najviše domete.
No, nije u pitanju samo duel u finalu, već celokuptni utisak koji je Radnički ostavio u 2021. godini.
Sve je počelo utakmicom polufinala Jadranske lige protiv zagrebačke Mladosti. Prethodno, Kragujevčani su grupnu fazu odigrali relativno dobro, doživeli ubedljiv poraz od Juga (17:6), ali i pobedili na preostalih pet mečeva, te su sa druge pozicije sa skorom 4-1 prošli na završni turnir koji je održan u Zagrebu.
Tamo je rival u polufinalu bila Mladost, a u pravom vaterpolo spektaklu Radnički je odigrao od očaja do sjaja, nakon 0:2 u prvoj četvrtini u trećoj stigao do preokreta i 6:5, ali je Mladost uspela da u završnici poravna na 8:8, pa je pobednik odlučen petercima. Pet puta su bili precizni Zagrepčani, vaterpolisti Radničkog jedan put više – Kragujevčani su napravili pravo malo čudo i prošli u finale.
A tamo ih je čekao strašni Jug. No, postoji ona izreka „šta zna dete šta je 200 kilograma, uzme i podigne“, što se dogodilo i tog 28. marta. Prva četvrtina 4:4, druga 3:2 za Radnički, pa 3:3, te još jednom 3:2 za veliku pobedu i prvi trofej namenjen najboljem timu Jadrana uz 14:12.
Taj trijumf kao da je ulio ogromno samopouzdanje Kragujevčanima, koji su jadransku titulu protiv favorizovanog tima iz Dubrovnika potvrdili i u Srbiji.
Prvo su u četvrtfinalu lako preskočili Nais iz Niša, zatim je u polufinalu „preskočen“ Šabac, i to nakon poraza na domaćem terenu u prvoj utakmici, te dve vezane pobede, da bi u finalu usledio okršaj sa Novim Beogradom.
Trijumf u Kragujevcu 11:10, zatim poraz na 11. aprilu 14:11, i pobeda 2. juna na domaćem terenu 13:9 za ogroman uspeh.
„Mi smo to imali kao cilj, i da nismo verovali da možemo da pobedimo i Mladost i Jug u Zagrebu, verovatno ne bismo ni pobedili, ali bez ove domaće titule meni lično ova sezona bi bila loša. Ovako je sjajna, iako je možda i taj trofej regionalne lige „teži“, značajniji, veći… Prosto, bilo je vreme da titula dođe gde je došla. To je nešto što je zaokružilo ovu priču, naš ovaj period u Kragujevcu“, rekao je po završetku sezone Vasović za Nova.rs.
Tada je najavio gore napisano, da je cilj da Radnički bude prvak Evrope. No, malo nakon te izjave, Novim Beogradom su počele da odzvanjaju vaterpolo bombe, a centar dešavanja bio je 11. april. Rašović, Mandić, Jakšić… Sa druge strane, Kragujevčani su uspeli da dovedu Ćuka.
Uprkos svemu, ušli su u duel protiv „drim tima“ kao autsajderi, ali su tamo gde je najvažnije potvrdili da uspesi iz pretgodne sezone nisu bili slučajni. Nakon velikog preokreta srušen je veliki rival, a Kragujevčani pokazali da tim snova nije ono što se stvori novcem i da ga ne čine imena, već momci koji igraju vrelog srca i hladne glave.
Sezona je duga, ima još trofeja za juriti, ali ako je i bilo sumnje, dueli na 25. maju su odagnali i njene najmanje tragove – Radnički nije tu da bude „čudo za jednu sezonu“, već Vasović, Stevanović i ostali koji čine kolektiv u Kragujevcu imaju nameru da u samom vrhu i ostanu.
BONUS VIDEO Tucak: Deki Savić – gospodin i grdosija s dečačkim osmehom
BONUS VIDEO
Pratite nas i na društvenim mrežama:
