Rajko Strugar
Rajko Strugar; Foto: Screenshot Youtube Icarus Budva a

Mnogi sportisti sa Balkana zatekli su se u Ukrajini nakon ruske invazije, a neki su morali da se dovijaju na razne načine kako bi se spasili od užasa rata. Jedan od njih bio je i Rajko Strugar, odbojkaš koji nastupa za ukrajinsku Rešetiljku.

On je rođeni brat poznatog glumca Petra Strugara, a iz Budve do koje je uspeo da dođe ispričao je sasvim neverovatnu priču iz daleke Ukrajine.

PROČITAJTE JOŠ

Godinama su svi znali da je situacija napeta, ali niko nije očekivao eskalaciju sukoba.

„Sve je u Poltavi bilo uobičajeno, život se odvijao normalno, mi smo trenirali i igrali. Znalo se, naravno, da se nešto događa, ali pričalo se o tome sporadično, onako uz kafu:’Putin rekao ovo, Putin rekao ono…’ Ali, niko nije verovao šta sledi. Ja sam desetak dana pre početka rata bio u Crnoj Gori da produžim vizu za boravak u Ukrajini i vratio se“, rekao je Rajko Strugar za „Vijesti“.

Boje kluba su branila tri stranca, a bili su smešteni u bunker. Onda je crnogorski odbojkaš odlučio da napusti ratnu zonu.

„Nas trojica stranaca smjestili smo se u bunker, zapravo u podrum. Tražili smo pomoć od menadžera kluba da izađemo iz zemlje, razgovarali smo s njim, ali dobili smo veoma neodređene odgovore. Ispred zgrade je bio parkiran klupski mini-bus, makar četiri-pet dana je bio tu, niko ga nije koristio. Tokom dve večeri u podrumu napravio sam plan puta, rekao sam mom saigraču Belorusu Kirilu Krsnevskom : ’Ja idem mini-busom, s tobom ili bez tebe i ne osvrćem se“. On je bio skeptičan, ali u subotu ujutro rano, kada sam se probudio, on je bio već spreman. Upalili smo vozilo i krenuli“, rekao je Strugar.

Ubrzo ih je na putu ka Moldaviji klub prijavio za krađu mini-busa, a zbog toga su na jednom punktu i uhvaćeni.

„Znam da to što sam uradio može da se tumači i ovako i onako, ali to je bilo jedino rešenje u tom momentu, jer drugog nisam imao, osim da čekam nešto, nekoga… A, nije bilo vreme za čekanje, već za akciju. Poltava je na auto-putu koji vodi od Harkova do Kijeva, dobro se, nažalost, zna kakve se borbe vode oko tih gradova i koliko je put između njih važan. Takođe, klub ima još vozila, a ovo niko nije danima koristio.“

Pojasnio je i probleme koje je imao na putu.

„Imao sam spremnu rutu, ali naišli smo na prepreke – dva porušena mosta, barikade… Morali smo da idemo okolnim, seoskim putevima, čuli smo avione kako nadleću, kao i da je bilo detonacija u blizini Poltave.“

Onda im je oduzet mini-bus, da bi ih poveo posle stopiranja jedan bračni par iz Moldavije. Onda je čuo da je njegov otac došao u Ukrajinu.

„On je na dan kada je počeo rat krenuo iz Crne Gore, stigao je u Moldaviju da bi me sačekao negde. Bili smo u kontaktu, dogovorili smo gde da se nađemo, ali kada sam mu javio da sam ostao bez vozila, on je odlučio da krene ka meni. Ušao je u Ukrajinu, a ja bežim iz Ukrajine… Sreli smo se na 50-ak kilometara od granice u ukrajinskoj teritoriji, moj saigrač i ja smo promenili treće vozilo i na kraju stigli u bezbednu zonu. Možda i u poslednji čas, jer sam čuo da je taj granični prelaz bukvalno zatrpan“, završio je Strugar za „Vijesti“.

BONUS VIDEO Zurab Datunašvili: Tonuo sam na dno, onda se pojavila Srbija

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook, Twitter, Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar