3
Dolazite u naselje Stepa Stepanović, avgust je 2021. godine i tek što su prošle Olimpijske igre u Tokiju. Srbija je na tim Igrama osvojila tri zlatne medalje i jednu od njih je donela devojka koja je to uradila drugi put u svojoj karijeri.
Ime joj je Milica Mandić i uspela je da uradi nešto što u današnjoj Srbiji deluje nemoguće. Okupila je oko sebe bukvalno ceo komšiluk i na zidiću na raskrsnici u blizini škole su bila iscrtana dva lika.
PROČITAJTE JOŠ:
Oba su bila njena kao simbol za dve zlatne medalje preko 67 kilograma u tekvondou i to u razmaku od devet godina.
Kad se pogleda da je naša zemlja u svojoj olimpijskoj istoriji do sada osvojila 34 zlatne medalje u istoriji, onda kad ste vlasnik dve nije mala stvar.
Naprotiv. Zato su stanari Stepe hteli da pozdrave svoju sugrađanku onako kako je zaslužila. U Srbiji u kakvoj nema one bliskosti među komšijama, o kakvoj su nam pričale nekadašnje generacije, Milica je ceo komšiluk naterala na dubok naklon.
Ona je do druge zlatne medalje stigla posle pobede nad Fejt Ogalo iz Kenije (13:0), potom Aleksandrom Kovalčuk u četvrtfinalu (11:4), zatim je savladana Aleksandra Lorin (7:5) u polufinalu, dok je zlatna medalja osvojena trijumfom nad Da-bin Li iz Južne Koreje (10:7).
Zbog toga su cveće, natpisi „Milice, ti si naše zlato“, „Milica je moja komšinica“, „Volimo te, Milice“ i mnogo roditelja sa decom dočekali Mandićevu u Stepi pre tri godine, na mestu gde je živela od 2013.
Za Milicu su bile unapred spremljene i konfete, puštene kada je uz aplauz počela da silazi niz ulicu.
Mandićevoj je bilo teško prići od dece koja su htela fotografiju sa šampionkom i dok su deca dobila uspomene u vidu fotki, Milica je dobila više buketa na poklon.
„Hvala, jesam, bilo je ovo napornih nekoliko dana, bilo je i gostovanja i slikanja, ali to je lep deo uspeha, tih pet minuta slave. Mislim da mi je ovo najlepši i najdraži momenat otkako sam se vratila“, rekla je Milica pre tri godine o muralu.
„Nisam u životu mogla ni da zamislim da će neko ko dolazi iz tekvondoa, imati jedan mural u Beogradu. Ne mogu da vam dočaram koliko sam i zahvalna i srećna i ponosna. Mislim da to mogu i moji roditelji i okruženje da vam kažu. Stvarno sam istinski ponosna, nemam reči, mnogo sam srećna. Zato ćemo ovde svi zajedno stajati do ponoći, ali vredi, stvarno vredi“, konstatovala je tada.
Ni njen otac Predrag čak nije mogao da nasluti tako lep gest komšija, koji će ostati kao podsećanje na veliki uspeh gde god Milica gradila svoju novu porodicu sa suprugom Markom i sinom Matejom.
„Ovo je prelep gest, stvarno smo svi ganuti, Milica pogotovo. Mislim da nema ništa lepše nego da doživite da vam komšije prirede ovakav doček i posvete mural u naselju gde živite. Sigurno nije očekivala, ali gest, čija god da je bila incijativa, prelep je“, kazao je Predrag Mandić za Nova.rs. Priznao je tada i da nije mogao da gleda sve borbe. Lakše je bilo kad samo zna šta se desilo, mirnija glava.
„Mislim da sam ja više imao stresa, nisam nažalost gledao prve tri borbe, nisam mogao. Dođem do trenutka kad Milica izlazi na borilište i onda izlazim napolje, kao i u Londonu. Mislim da je ona lakše podnela, ali pred četvrtu borbu sam video da je samouverena, spremna i znao sam da će uzeti zlato“. Sada može da odahne malo više.
Milica se nedugo nakon Olimpijskih igara u Tokiju udala, kasnije je dobila i dete i povukla se iz nacionalnog tima, pa je danas dobitnica Majske nagrade i priznanja za najbolju sportistkinju Srbije u dva navrata danas nosi prezime Đuričić i koja danas tvrdi da ju je majčinstvo dodatno ispunilo.
Ali, priznala je i da se želja za takmičenjem nije potpuno izgubila zbog čega je kasnije Milica pobedila i na Balkanskom prvenstvu.
„To mi je bio izazov jer posle Tokija sam na neki način osetila da ništa više nema u meni što mislim da mogu da pružim. Tekvondo jako volim da treniram, ali u tom momentu takmičarski deo me stvarno nije zanimao. Kada sam bila u Meksiku, bila sam u petom mesecu trudnoće i prvi put sam osetila želju za takmičenjem. Pitala sam se da li je to zbog hormona ili zbog nečeg drugog. Sećam se da sam tamo trebala da komentarišem Svetsko prvenstvo. Tada sam rekla treneru Galetu (Dragan Jović prim. aut.) da nisam trudna i da me prijavi“, rekla je Mandićeva, a preneo Blic, dok srpska šampionka sada živi neki, kako sama u šali kaže, polupenzionerski život.
BONUS VIDEO: Beograd domaćin Evropskog prvenstva u tekvondou za pionire i kadete
