Srpska atletičarka Angelina Topić stigla je u Beograd iz Perua gde je osvojila zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu do 20 godina.
Angelina je tamo skočila 191 centimetar, manje od mesec dana nakon teže povrede i preloma stopala na Olimpijskim igrama u Parizu.
Prohodala je posle 10 dana, počela da trči posle 15, tek dan pred put u Limu počela da skače i na kraju uzela zlato.
Čitavo to iskustvo je podelila u kraćem video klipu, a onda i opširnije kada se pojavila pred novinarima u glavnom gradu Srbije.
„Nije lako, nije lak put. Ovo je najteža borba sa kojom sam se suočila u celoj karijeri. Vrlo sam ponosna i više nego zadovoljna, na sreću ili nažalost, imala sam dug put dovde. I dalje sam pod velikom euforijom zbog svega što se desilo, ovih poslednjih mesec dana su bili kratki i činilo se da traju čitavu večnost jer sam se od samog dna popela na vrh i jako sam ponosna zbog toga“, rekla je Angelina i probala da opiše osećaj posle zlata.
Odgovorila je i na pitanje da li joj je ovo, s obzirom na okolnosti, najdraža medalja, pošto ih je već imala i u seniorskoj konkurenciji.
„Pa, sad… San mi je bila jedna malo veća, nedosanjana nažalost. Ako uzmemo u obzir put koji sam prešla u poslednjih mesec dana i šta sam sve morala da uradim da zaradim ovo, ovo je najteže zarađena medalja“, objasnila je atletičarka.
Ona se pre mesec dana povredila tokom zagrevanja na Olimpijskim igrama u Parizu. Tada je sa slomljenim zglobom skočila do 195 centimetara što je bilo dovoljno za plasman u finale, ali ne i za nastup tamo jer je povreda bila jača od njene volje.
I dok u seniorskoj konkurenciji i dalje hara neprikosnovena Jaroslava Mahučik, Angelina ima evropsko i svetsko zlato u mlađim kategorijama.
„Nikada nisam mislila da ću uspeti u ovom podvigu, prva koju sam osvojila je medalja na Evropskom prvenstvu za mlađe juniore, onda sam za starije, a ove godine sam zaokružila juniorsku karijeru sa najvećim zlatom na Svetskom prvenstvu. Presrećna sam i nadam se da ću nastaviti“, jasno je poručila Topićeva, koja je prokomentarisala i svoj oporavak i put do medalje u Peruu.
„Da nisam verovala ne bih bila ovde, definitivno. Jedino sam imala tu veru i ogromna želja da uspem, ali šta mi je pomoglo? Pomoglo je što nisam bila sama, nisam se osećala da sam sama u ovome i da se sama borim, okružena sam bila ljudima koji su verovali u mene kad ja nisam i koji su svaku moju odluku podržavali i da sam odlučila da neću da se takmičim oni bi podržali. Odlučila sam da se takmičim, imala sam krug ljudi oko sebe koji su me trpeli svakog dana, trpeli su sve moje želje i tvrdoglavost. Zahvalila bih se i svim ljudima koje ne poznajem, ali koji su dali vetar u leđa u poslednjih mesec dana. Toliku sam podršku dobila da jednostavno ovaj put koji se samo pre mesec dana činio nemogućim je postao realnost“, istakla je Angelina Topić.
BONUS VIDEO: Angelina Topić obara rekord
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare