0
Kada je tokom leta potpisao ugovor sa Denver Nagetsima, mnogi su se pitali zbog čega je Nikola Jokić insistirao da mu klub dovede Rasela Vestbruka. Kako vreme odmiče, tako je sve jasnije da je u pitanju bio maestralan potez tima iz Kolorada.
Kada je sezona počela, Vestbruk je, iako na momente odličan (primera radi, Oklahoma Siti Tanderima je u novembru ubacio 29 poena, Torontu par dana pre toga 21), mnogi su još uvek sumnjali u sve ono što može da donese.
PROČITAJTE JOŠ...
Usledio je njegov uspon forme i serija odličnih utakmica, da bi od 16. decembra i utakmice protiv Sakramento Kingsa u Kaliforniji Vestbruk „eksplodirao“. Na narednih 15 mečeva, popularni Ras je samo tri puta ubacio manje od deset poena, dok je zajedno sa Jokićem ispisao istoriju, pošto su čak dva puta u samo desetak dana na istom meču imali tripl dabl učinak.
A iako je reagovao na krajnje neobičan način na informaciju vezanu za procenat pobeda u mečevima u kojima ima tripl dabl, jasno je da je Vestbruk i sam svestan da sa Jokićem čini ubitačan tandem.
Ukoliko ovako nastavi, uskoro bi mogao da ponese epitet i najboljeg saigrača kog je Jokić imao. A razloga za to je podosta.
Pre svega, dovoljno je pogledati način na koji njih dvojica ne samo komuniciraju, već i „čitaju misli“ jedan drugom dok su na terenu. To je možda i očekivano za Džamala Mareja i Majkla Portera juniora, ali Vestbruk je u Denver stigao pre nekoliko meseci. U pitanju je, dakle, čisto košarkaško razumevanje i način razmišljanja koji je od Vestbruka i stvorio jednog od najboljih igrača koji su igrali u NBA ligi.
Drugi razlog je Vestbrukov kvalitet koji Jokiću dopušta da sve te zamisli radi na veoma visokom nivou. Naime, za razliku od Mareja i Portera, pa čak i Arona Gordona, Vestbruk je doneo upravo ono što je bilo neophodno – korak više u odnosu na njih, pa svojom igrom, kretanjem, razumevanjem bukvalno svega što se dešava oko njega dopušta Jokiću da napravi iskorak.
A treća stvar je – njegov stav prema ulozi u Denveru.
U trenutku kada je stigao Vestbruk je znao da neće imati ulogu ne samo prve (pored Jokića). čak ni druge ili treće (Marej i Porter), pa ni četvrte „violine“ (Gordon), već je morao da se zadovolji statusom nekoga ko je trebalo da bude „pomoćno osoblje“.
Tako je počeo, ali je iz meča u meč pokazivao ogorman kvalitet pa je postao košarkaš koji je tu kada se lomi. I ne samo to, već svaku Jokićevu reč sluša – bez pogovora.
Tako smo imali u više navrata prilike da vidimo kako Jokić gestikulira Vestbruku gde da ide, koji to izvede idealno, što neretko rezultira lakim poenima.
BONUS VIDEO
