0
Crno-beli na srpski pogon ove sezone
Košarkaši Partizana uspešno su otvorili sezonu u ABA ligi, pošto su razbili Mornar sa 110:78, a ove nedelje čeka ih i duel protiv Makabija u okviru prvog kola Evrolige.
Crno-beli su u pripremnom periodu imali nekoliko veoma ozbiljnih provera, kao i evroligaških, izmakao im je i prvi trofej u sezoni na ABA Superkupu, ali trener Željko Obradović dobio je jasniju sliku o tome ko koliko može, ko se kako uklapa i na čemu najviše mora da se radi kako sezona bude odmicala.
PROČITAJTE JOŠ:
Nije tajna da Partizan traži još jedno pojačanje, verovatno na pociziji centra, ali čak i bez njega Obradović i te kako zna da njegov tim može mnogo, kako u domaćim i regionalnim okvirima, tako i evropskim.
Velika prednost za Partizan je ta što su tri nosioca igre od prošle sezone (Panter, Ledej i Naneli) ostali u timu, a njima su se priključila nova inostrana pojačanja u vidu Frenka Kaminskog, Mateuša Ponitke i Pi Džej Dozira.
Nema sumnje da će i ove sezone veliki broj poena i napada ići baš preko pomenutih momaka, ali bi domaći igrači u Partizanu mogli da imaju i te kako bitniju rolu nego što je to bio slučaj prošle sezone.
Panter jeste i dalje vođa tima, Naneli je sam izjavio da se nikada nije osećao spremnije, ni od Ledeja se ne očekuje ništa manje nego prošle sezone, dok će pojačanjima biti potrebno malo vremena kako bi digli formu i uklopili se kako treba u Obradovićevu mašineriju.
Međutim, već na početku nove sezone postalo je jasno da će srpski (potencijalni) reprezentativci biti od velike važnosti za Obradovića i Partizanov uspeh i napad na trofeje u svim takmičenjima.
Prvi na koga bi trebalo obratiti pažnju je Danilo Anđušić, koji je proišle sezone neke mečeve, pogotovo u Evroligi, praktično presedeo na klupi, pa se ne može reći da je to bila njegova sezona iz snova, iako je bio deo velikog timskog uspeha.
Na ABA Superkupu Anđušić nije briljirao, ali je onda Efesu na turniru u Atini ubacio 23 poena, da bi protiv Mornara ponovo dominirao sa istim brojem poena (4/5 za dva, 5/5 za tri), uz indeks korisnosti 26 i napravljenih +35 sa njim na parketu. Sve to Anđušić je uspeo za samo 18 minuta na terenu, što pokazuje koliko se sada slobodno oseća, a Obradović mu i te kako veruje.
I prošle sezone Anđušić je imao nekoliko sjajnih partija, ali deluje da mu je falilo kontinuiteta, iako su procenti šuta bili sasvim solidni. Sada je situacija bolja, šut ga odlično služi na startu sezone, a deluje da je pronašao i ulogu koja mu odgovara i iz nje ne iskače, pa je Željko tako dobio i te kako pouzdanu šutersku opciju.
Dalje, dolazimo do Alekse Avramovića, koji je tokom leta „kupio“ srca mnogih navijača, pošto je bio jedan od najboljih igrača Srbije na putu do svetskog srebra na Mundobasketu. Oduševio je Avramović svojim zalaganjem i energijom čitavu naciju, pa je na tom pozitivnom talasu ušao i u novu sezonu.
PROČITAJTE JOŠ:
Ne može se reći da Avramović prošle sezone nije imao prostora kod Obradovića, ali deluje da bi ova godina mogla da mu bude možda i najbolja u karijeri. Agresivnost koju donosi u odbrani je zaista na zavidnom nivou, a pored toga bi i u napadu mogao da bude i te kako važan faktor, nekad i sa klupe, jer preti i iz šuta i iz prodora, a nije neko ko će previše forsirati i „juriti kao muva bez glave“.
Tu je i Alen Smailagić, koji je bio i te kako važan faktor za Partizan u seriji sa Real Madridom prošle sezone u Top 8 fazi, kada je pravio mnogo problema Valteru Tavaresu. Tokom leta Smailagić je imao bolest, zbog koje je propustio put na Filipine sa reprezentacijom, a izgubio je i oko osam kilograma, koje je napornim radom uspeo da nadoknadi.
Protiv Mornara imao je 12 poena za nepunih 17 minuta, a nema sumnje da ćemo ga tokom sezone gledati u različitim varijantama i na poziciji četvorke i na poziciji petice. Smailagić je neko ko u napadu može da doprinese na različe načine, preti i šutem i prodorom, a Obradović odlično zna kad, kako i protiv koga treba da ga iskoristi.
Smailagić je mnogo sazreo tokom prošle sezone u Partizanu, a njegov napredak trebalo bi da dođe do izražaja i u Evroligi ove godine, samo da ga povrede zaobiđu, iako je istima sklon.
Onaj koji bi takođe mogao da napravi iskorak ove sezone je Uroš Trifunović, koji neretko dobija i mesto startera kod Obradovića. Na jednoj od konferencija prošle sezone, popularni Žoc je na pitanje Nova.rs o Trifunoviću odgovorio da je on najvažniji igrač tima, pre svega zbog odbrane i mogućnosti da čuva različite tipove igrače. Deluje da će mu to i u ovoj sezoni biti primarni zadatak, ali i sam Obradović od Uroša očekuje veću agresivnost u napadu, jer i tu ima šta da ponudi.
Što se Ognjena Jaramaza tiče, deluje da se do sada najslabije uklopio u zamisli trenera, ali srpski navijači veoma dobro znaju šta od njega mogu da očekuju i kako sezona bude odmicala trebalo bi da bude sve bolji. Jaramaz može da igra i kao plejmejker i kao bek, a vreme će pokazati da li je njegov povratak u Partizan bio pravi potez. Ono što je sigurno jeste da Jaramazu motiva neće manjkati, prilike da se pokaže će dobiti, a na njemu je da pokaže zašto je doveden.
Za kraj, tu su Balša Koprivica i Tristan Vukčević, koji prošle sezone nisu bili baš faktori za Partizan, ali bi ove sezone trebalo da dobiju više prostora, pogotovo u ABA ligi.
Koprivica je neke mečeve do sada čak i počinjao u petorci, a Mornaru je ubacio osam poena uz pet skokova – indeks 15. Ove sezone se konačno očekuje njegov napredak, a svi se nadaju da će ga zaobići povrede i bolesti, koje su napravile probleme prošle godine.
Mnogo toga u vezi sa Koprivicom zavisi i od toga da li će Partizan dovesti još nekog igrača i ko će to biti, ali nema sumnje da će makar kroz ABA ligu imati priliku da se dokaže i sazri. I u Evroligi treba očekivati da će mu Obradović pružiti šansu, a najbolje će se na terenu videti gde mu je trenutno mesto, koliko može da doprinese i na koji način.
Što se Tristana tiče, on je tokom leta bio u Americi, gde je igrao veoma dobro u Letnjoj NBA ligi, ali se još uvek nije izborio za ugovor u Vašington Vizardsima, te se vratio u Beograd. Protiv Mornara imao je jedno brutalno zakucavanje, a meč je završio sa 13 poena, četiri skoka i indeksom korisnosti 16.
Vukčević je u Americi sigurno napredovao na više nivoa, ali mu i dalje ostaje kao izazov da se pokaže i dokaže na najvećoj evropskoj sceni. Njegova fizičke predispozicije zaista jesu veliki potencijal, ali samo to nije dovoljno da bi napravio veliku i uspešnu karijeru. Toga je i sam svestan, kao i Obradović, pa će zajedno pokušati da naprave „zver“ spremnu da „pokida“ svaki obruč i suprotstavi se svakom unutrašnjem igraču, makar u Evropi.
Sudeći prema svemu ovome, od domaćih igrača se i te kako mogu očekivati individualno uspešne sezone, u kojima će pokazati koliko i zašto vrede, a da li će Partizan, pre svega u Evroligi, otići korak dalje nego prošle sezone, još uvek je rano govoriti.
