Novak odbija milione, sponzore i ima jasnu viziju: Nikada nije bežao od neprijatnih odluka

Odlučio je da slobodno vreme provede na Zimskim olimpijskim igrama, a onda se fotografisao sa ministrom u Atini, pa na meču Crvene zvezde i Olimpijakosa.

I u međuvremenu je objavljeno da se neće takmičiti na turniru iz serije 500 u Dohi što je potencijalno mogao da bude jedan od najjačih ovog ranga svih vremena.

Ipak, Đoković je odlučio da odbije unosnu ponudu za samo pojavljivanje u Kataru. Naime, pretpostavlja se da bi i on kao i Janik Siner i Karlos Alkaraz dobio 1,2 miliona samo za pojavljivanje.

Ovo najbolje pokazuje da je Đokoviću prioritet svih prioriteta porodica, ali i da telo odmori nakon ogromnih napora jer je na Australijan openu stigao na dva seta od osvajanja titule (poraz od Alkaraza u finalu sa 3:1).

To je značilo da mora da donese i neke odluke na koje neki drugi ne bi bili spremni. I to mu nije prvi put u karijeri. Uostalom, često se u poslednje vreme govori da je u karijeri mogao da zaradi i više novca, čak možda i mnogostruko više.

Rekorder je po količini novca zarađenoj od turnira (192.688.360), iako je ova svota izračunata bez kasnijeg poreza i dalje je i te kako impresivna. Po nekim procenama je i Srbin potencijalno mogao da bude vrlo blizu milijarde, da je odlučio da na neke stvari "zažmuri".

Ipak, to nikada nije radio niti u karijeri, niti u životu, a o tome je pričao prethodne godine.

“Odbio sam brojne kompanije jer nisu bile u skladu sa mojim vrednostima. Teško mi je da nešto predstavljam i da to preporučujem milionima ljudi, a da ne verujem u to – nikad ne bih popio to piće ili pojeo to, štagod. Ako nije u skladu s mojom filozofijom, neće ići. Za moje agente to nije idealno, ali miran sam u svom srcu jer znam da radim nešto što je ispravno”, ističe Novak.

Đoković je rekao da bi voleo da neko obori njegove rekorde, a u poslednje vreme mnogo je pričao i o savetima koje daje kolegama. Objasnio je i specifičnost odnosa tenisera.

“Sedimo jedni pored drugih, zagrevamo se jedni pored drugih uoči velikih finala. U fudbalu i košarci se protivnici ne vide dok ne izađu na teren. Kod nas, mi se gledamo, timovi se gledaju, bitka već tada počinje. S tog aspekta je teško očekivati da ti neko priđe i traži savet, ali postoje druge stvari van terena. Postoje mladi igrači koji su otvoreniji, radoznaliji i fleksibilniji”, kaže Đoković.

Zatim je istakao kako oni reaguju.

“Stvar je i karaktera, neko je stidljiv. Često se desi da članovi tima nekog igrača postave meni neko pitanje preko članova mog tima, a onda ja priđem i kažem: ‘OK je, možemo da pričamo’. Dobijem odgovor: ‘Da, ali ne želim da ti smetam itd’. Dobro je imati pravu komunikaciju jer to povećava međusobno poštovanje”.