Povećane akcize na benzin, kafu, gas za grejanje: Imaju li građani razloga za brigu?

Porast akciza posledica je usaglašavanja sa indeksom potrošačkih cena u 2025. godini i uobičajena je praksa svake godine.

Kako je objavljeno u Službenom glasniku, nakon usklađivanja cena akcize na bezolovni benzin povećaće se za dva dinara, pa će iznositi 72 dinara po litru, a za dva dinara je uvećana akciza na gasna ulja, koje će se naplaćivati 74,04 dinara po litru, piše N1.

Akciza na kafu porasla je za četiri dinara, pa će iznositi 144,68 dinara po kilogramu, a nameti su porasli i na alkoholna pića, cigare i cigarilose.

Povećane su akcize na prirodni gas za krajnju potrošnju, koje za pogon vozila iznose 1.264,61 dinara po megavat-času, odnosno 72,96 din/MWh za grejanje.

I dok ekonomista Ivan Nikolić, koji je i predsednik Saveta guvernera, kaže da građani ne treba da brinu zbog redovnog usklađivanja visina akciza, profesorka ekonomije Danica Popović smatra da je povećanje akciza “loša vest za svaku normalnu državu”.

Nikolić za portal N1 navodi da je u Srbiji prethodne godine zabeležena niska inflacija, te da će efekat usklađivanja u 2026. biti najniži poslednjih godina.

Zato je mišljenja da ovo neće imati značajniji udar na kućne budžete potrošača.

“Procena za celu godinu je da će inflacija ostati niska. Svakako u onom okviru koji i cilja Narodna banka, a to je 3 +/- 1,5 tako da nema sa inflacijom brige za ovu godinu. Briga je u nekim drugim delovima, ali što se tiče inflacije - tu građani, potrošači ne treba da brinu da bi se bilo šta loše moglo desiti”, navodi Nikolić.

Profesorka ekonomije Danica Popović, sa druge strane, kaže da osnovna stvar kod porasta akciza jesu očekivanja.

“Dakle, osnovna stvar nije porast bilo kojih troškova, niti bilo šta drugo, nego šta se dešava u vazduhu. U ovom trenutku vi imate situaciju da sama Vlada očekuje da će dalje rasti cene, da želi da se zaštiti i da zbog toga podiže akcize. A kad Vlada kaže - ‘očekujemo da će inflacija da poraste’, onda će ona da poraste i ne samo onoliko koliko oni hoće, nego verovatno mnogo više”, navodi ona.

Dodaje i da će najviše stradati oni koji imaju fiksna primanja, pre svega osobe sa invaliditetom i penzioneri, ali i drugi.

“Kao i uvek, ovo je loša vest za svaku normalnu državu”, navela je Popović