0
Au, kakav dan u Manili...
Dobili smo sve što smo želeli od 10. dana na Svetskom prvenstvu, pred selidbu u drugi kraj Manile, već posećivani Pasaj. Tamo će se u „MOA areni“ igrati završnica turnira, na sreću sa košarkašima Srbije u četvrtfinalu.
Koliko je samo svima bila potrebna ova i ovakva pobeda nad Dominikanom, naravno, igračima na prvom mestu. I videlo se koliko im je bilo stalo, videla se srčanost, žar, uf, već vidimo borbu za medalju.
Jedno nam je posebno drago, kako kaže ona jedna stara „ko se poslednji smeje, najslađe se smeje“. Joj, što volim…
PROČITAJTE JOŠ
Volim mnogo i Italiju, ali ponašanje kolega i pogotovo njihovih igrača „tera“ na likovanje.
„Tutti sono tristi“, moglo je da se čuje od košarkaša(!) u miks zoni (prostoru gde daju izjave posle utakmice), a znači – svi su tužni.
Upravo te reči bile su upućene nama koji smo se raspali posle poraza od Italije. Opet su nas dobili, još bole ona prethodna dva poraza, zašto opet.
Celo veče pričali smo međusobom, neki i sami sa sobom, o meču – kako, zašto ovo a ne ono, ko je zaboravljen, je l’ moguće samo jedan koš iz igre, i slično…
Ni italijanske kolege nisu bile ništa bolje, „tutti tristi“ isto je moglo da se čuje, bilo je i nekih podsmeha i ironije, a sve jer su verovali da su izbegli Amerikance u četvrtfinalu Mundobasketa.
Pobedom nad nama, kasnije i Portorikom, osigurali su prvo mesto, a mislilo se i da će SAD biti prve u svojoj grupi, pa ukrštanja ne bi bilo.
E, nisu tako mislili Litvanci, pa su najvećom senzacijom na prvenstvu zakazali sa „orlovima“ borbu za polufinale, ujedno bacili Amerikance na drugo mesto i na Italijane u četvrtfinalu.
Hvala lepo, biće to evropski klasik, nadamo se i borba za medalju, a neko može tugu da utapa u pasti i pici.
Zato su naši navijači imali još jednu noć u Manili za slavlje, posle one neprospavane… Sve ih je više, ostaju do kraja turnira, naravno, uvereni su da će bodriti Srbiju u borbi za medalju.
Tu je i čuveni Valjevac, od koga sam na kratko dobio najpoznatiju kapu od lopte, ali bez dozvole da mi završi na glavi – zbog uroka – poštujemo. Kaže, samo on je nosi i ima posebno mesto u kući. Narednih dana biće i više o svuda prepoznatljivom srpskom navijaču
A da su srpski navijači posebna atrakcija u Manili uverili smo se ponovo pred meč sa Dominikanom. Nema ko nije mahao ili slikao dok je korteo išao do hale, čak su i ulazili među srpske navijače da osete deo atmosfere.
Kad Filipinci povedu „Srbija, Srbija“ i „Srbija, Kosovo“, ne preostaje ništa drugo nego zaključak – to mogu samo Srbi.
A ja, ako sam nešto čuo xy puta ovih dana u Manili, to je „moja Milena“, naravno i „moja Marina“. Novosađanin Marko, „kapiten“ navijača se vraća u ponedeljak, morao je da preda traku, ali njegova Milena će konačno biti srećna.
Nadamo se i mi da se vraćamo s osmehom za nedelju dana.
BONUS VIDEO
